Пише: Ђуро Радосавовић
Зашто ноћас тако ћуте грађани, тако страшно, чудно? Зашто тако ћути НВО сектор?
Сви су се ућутали јер чекају и добро знају, ко је са ким колико соли појео. Неће да се замјерају моћницима и даље, чак и кад се види јасно и јавно што су све радили људима и колико су пара себи у џеп мећали. Неће нико да се огласи, не зато што се плаше, неће да писну јер су опортунисти. Шерују, али не коментаришу, негодују, али се не укључују. Све у рукавицама, лукаво и опрезно.
Ево примјера: именом и презименом наведени су момци из Бара које су полицајци батинали. Пише лијепо, да ће “Клисића да поломи 50 добровољаца”, а да ће “Печурица, Касалица, Петрић и Ђорђевић да добијају по пркну”. Пише, “добијају”, баш тако пише. Што то значи? Да су их тадашњи представници власти, који су очигледно прешли на страну криминала, тукли због мишљења и мимова. Или је кримен што су превише србовали? Нико ништа, никоме ништа. Зашто? Нису били пожељна “опција”? Можда зато што поменути нису блиски “структурама”, нису на линији, од њих нема вајде и користи ако их неко помене. Све је калкулација. Пребијени су грађани државе Црне Горе од стране полиције Црне Горе, по налогу бизнисмена из кафића.
Такође, види се у препискама некадашњих првака тужилаштва и полиције са њиховим мутним надређеним бизнисменом, да се пребројавају пред изборе и да Пеђа Бошковић и екипа ургирају да се одређени људи из Берана приморају да остану кући на дан избора. Замислите неког обичног човјека из Берана који живи, односно преживљава у граду на сјеверу Црне Горе, граду ком је уништена економија и будућност. Тај човјек, основао је породицу, жели да ради, сигурно је вриједан и радан пет пута више него неко ко је близак био ДПС-у. Сигурно да на послу не пропагира ништа јер зна цијену тога. Напоменимо да он ради у приватној фирми, јасно му је много тога и вјероватно ћути иако има своје мишљење о политици, држави, друштву и систему. Управо тај човјек сигурно ревносно иде на посао и одире се максимално да би се доказао и да би сачувао то радно мјесто, како би породици обезбиједио егзистенцију.
Тринаестојулски устанак: сабор слоге у којем није било четника и партизана
Али стигне директива једне недјеље да мора да остане кући, да не изађе на гласање, јер није сигуран некој екипи која провјерава сигурне гласове. Сигурније је тако, да не врда, да не контрира. Замислите ту недељу, то понижења радника запосленог у приватној фирми. Замислите ту неправду и срамоту. И? Никоме ништа, нико не пита за те људе, за презрену слободу и демократију. Можда су ти Беранци и добро прошли, да не добију по пркну као Барани.
Ето какви су нам били полицајци, патриоте, начелници, тужиоци, бизнисмени, министри одбране, робинхудови, новинари и аналитичари. Сви на списку, сви у именику неког мутног бизнисмена који је уређивао државу и животе, ведрио и облачио. Уз то, каткад се и спрдао са њима, што је и нормално кад користи људе као марионете. Кад некога купиш, можеш да му радиш што оћеш. Буквално.
Неко је добио паре, неко функцију, а неко по пркну. Ко зна што ће све да исплива, зато многи и ћуте, чекају да можда буду занимљивије неке друге поруке, па да одахну.
Извор: Вијести
