Пише: Ђуро Радосавовић
Саша Мујовић иза себе нема мафију, нема бивше робијаше, дилере и батинаше. Нема у џепу црне тројке, шлепере цигара и глисере што за уру времена стигну до Барија. Нема оптужнице, ни подигнуте ни одбачене. Ни у једном ни у другом џепу Мујовић нема ни један ни други клан. Нема ни сателит партије, ни мањинске ни државотворне.
Мујовић као градоначелник има много наслијеђених и стечених проблема, али нема обичај да звецка кључевима празних нових станова. Неки градоначелници звецкали су тако кључевима станова у џеповима сакоа, кад год наиђу на тврд орах од човјека, доказујући звецкањем да су вољни свакога новим станом лако да купе.
Мујовић, колико је познато, нема кумове, осуђиване и процесуиране шверцере и криминалце. Не другује са неком “длакавом руком”. Нема љубавницу пјевачицу. Нема брата који купује банке, даје стотине хиљада еура на зајам и из доколице оснива масонске ложе. Нема сестру намрштену адвокатицу да му буде правни громобран.
Мујовић нема снимак како узима дебелу коверту пуну кеша од бизнисмена. Зна већину падежа и не мирише себи пазух сакоа у парламенту да “види чује ли се”.
Не угурава сестриће у дипломатију од Буенос Ајреса до Њујорка, не носи сатове од стотињак хиљада еура. Ништа од тога Мујовић не посједује и не користи. Живи други живот, прилично стрејташки, професорски.
Тринаестојулски устанак: сабор слоге у којем није било четника и партизана
Мујовић је спријечио тровање народа отварањем сумњивих рудника. То му је прелако и олако заборављено. Чудна је ово земља, бесудна. Да је Мујовић кренуо ђоном, да је био оштар, да је газио редом, можда би га се плашили. Јер очигледно људи знају само за страхопоштовање, отуда некима надимци Бритва и Шериф.
Професорима обично звижде највеће незналице. Увреде су као бумеранг, врате се ако нису правилно адресиране. Беспризорно је упутити Мујовићу ријеч “фашиста” и “издајник”, изговорити то на врху Горице, на такав дан и то баш њему.
Можда се човјек временом исквари, можда буде најгори, па му буду сви скупа звиждали за коју годину. Али за сад… има за звиждање и увреде адекватнијих адреса, људи, локација и датума, да се саспе у лице другима, али фали петље.
Саши је најлакше звиждати, неће бити одмазде. Зато то није било ни храбро, фер, ни људски, на крају крајева ни црногорски.
Извор: Вијести
