Пише: Ђорђо Сладоје
Не црном руком но вођен мишљу светом
Ја сам се дуго у сну рвао са том метом
И да сам промашио свеједно било би свету
Ал ја сам обећо сестри и зареко се кмету
Ја сам се Жерајићу заклео тврдом вером
И немам никакве везе с вашом свињском афером
Јесам злотвора гађо ал нисам пуцо у њу –
Смејо се мојој капи руго се моме гуњу
А могао је наћи неко сретније место
И тамо отићи мирно на излет са невестом
Прихватам вашу казну ал не могу да признам
Да је то просто злочин варварство тероризам
И да сам страшни повод и узрок светског бола –
Мене је водила рука што је аждају збола
И сад кад наша драма скончава у водвиљу
Ја бих се судијо опет жртвово истом циљу
