Niti se treba previše nekome diviti, niti nipodaštavati, bez obzira na kom je stepenu sujetne skale ljudskih vrednosti, poručuje arhimandrit Sergije (Rekić)
Dolaskom letnje sezone na crnogorsko primorje nadolazi i reka vernika koja se nepresušno sliva ka jednoj od najvećih srpskih svetinja, manastiru Ostrog u Crnoj Gori. Pećinski hram Vavedenja Presvete Bogomajke, koji čuva mošti Svetog Vasilija, priljubljen gotovo uz same planinske vrhove Ostroške grede, od pre godinu dana ima i novog nastojatelja Sergija (Rekića), koga je prošlogodišnjeg 12. maja, na praznik Svetog Vasilija Ostroškog, patrijarh Porfirije rukoproizveo u arhimandrita, što je najviši čin do vladičanskog. Povodom manastirske slave, a u senci tragičnih zbivanja i krvoprolića koja su prethodne nedelje zadesila srpski narod, o odgajanju dece i ponašanju vernika u ovoj pravoslavnoj svetinji iguman Sergije prvi put govori za pisane medije u Srbiji.
Na pitanje da li je današnjim generacijama koje odrastaju u svetu virtuelne realnosti teže približiti pravoslavlje nego mališanima koji su stasavali krajem dvadesetog veka, arhimandrit ostroški odgovara da je decu najbolje učiti ličnim primerom, tako što će ih roditelji od malena voditi u svetinje i sami praktikovati život po veri.
– Verujte, to smo videli ne jednom, da deca koja odrastaju u zdravim porodicama vernika, roditelja, stasavaju u ljude koji se lakše integrišu u svetinju, a time i u realan život. Oni izbegnu mnoga iskušenja koja snalaze mališane koji odrastaju bez potpune roditeljske pažnje i pozornosti cele zajednice da ih upućuje na prave vrednosti. Učiti ih primerom kako da se ponašaju u srpskim svetinjama, u realnom životu, u ophođenju prema monasima, ali i prema učiteljima, vršnjacima i sutra kada postanu odrasli, prema svojim radnicima, saradnicima. Na svakom nivou treba imati ponašanje koje zadovoljava one Božje zapovesti: Ljubi bližnjega svojega kao samoga sebe. Niti se treba previše nekome diviti, niti nipodaštavati nekoga, bez obzira na kom je stepenu neke sujetne skale ljudskih vrednosti, nego svakoga čoveka gledati sa važnošću. Jer je svaki Božja duša i treba ga poštovati prema zapovesti Božjoj, kao samoga sebe – savetuje nastojatelj Sergije.
Kada je reč o odrastanju dece u svetu virtuelne realnosti, veruje da „će negativne posledice biti daleko manje ili ih neće biti, ako ih od prvih spoznajnih trenutaka života budemo učili svim onim duhovnim, moralnim i etičkim vrednostima koje smo nasledili od Boga, kroz njegove zapovesti, i od svetih predaka”.
– Naš narod je čestit, neustrašiv i među precima ima divnih primera na koje roditelji mogu deci ukazivati – kazuje iguman citirajući Petra Petrovića Njegoša: „Iz grmena velikoga lafu izać trudno nije, u velikim narodima geniju se gnijezdo vije.”
– Iz našeg naroda je toliko divnih svetitelja počev od Svetog Simeona, Save, preko svih svetih Nemanjića, Svetog Vasilija Ostroškog, bezbroj svetih velikih mislilaca, naučnika, onih ostvarenih u svim vidovima života, sportu, nauci. Imamo tako divnih primera na koga da se ugledamo, a pre svega na Hrista i nauku njegovu jevanđeljsku. I onda nam neće biti opasnost da će tehnologija ili šta drugo nauditi našoj deci i nama samima. U 20. veku imali smo period bezbožništva koji je negirao postojanje Boga, što nije manje opasno od nekih tehnoloških stepena razvoja koji nam se sad nameću, jer najopasnije je ako čovek zanemari činjenicu da je pozvan za večnost. Ko se oslonio na Boga njemu ne može nikakvo zlo da naudi, može da mu smeta, ali ne može da ga uništi, da ga trajno ošteti. Naravno, i čuda Svetog Vasilija su još jedan razlog više da nikada ne sumnjamo da smo nemoćni, slabi, i da može bilo šta da nam naudi, jer imamo Boga, imamo svetitelje Božje, koji će nam uvek pomoći, ako im se iskreno obratimo za pomoć – podvlači iguman manastira Ostrog.
Na pitanje ima li grešaka koje ljudi čine iz neznanja prilikom poklonjena ovoj svetinji, nastojatelj Sergije sa radošću ističe da je poslednjih godina „sve viši stepen svesti poklonika koji bratstvo zadivljuju verom sa kojom dolaze”. Smatra da je tome doprinela i veronauka, koja se sad već više decenija predaje u školama, ali i činjenica da su parohije pokrivene dovoljnim brojem sveštenika, za koje veruje da spremaju vernike koji dolaze u Ostrog, ili veoma često i prate veće grupe poklonika svecu.
– Dešava se poneki propust, ljudi smo, ali to je uglavnom iz neupućenosti. Nemamo primera da neko namerno čini nešto što je nepristojno ili zlo. Moramo da raščlanimo činjenicu da postoje ljudi koji su usled nekih životnih okolnosti i života izvan crkve Hristove postali opsednuti većim uticajem zlih sila, te onda one reaguju. Ali mi ne osuđujemo čoveka, nego prema njemu samo još sa većom pažnjom i ljubavlju pristupimo i pružimo mu i molitvu i podršku da se što pre oslobodi od toga i da zaživi kao slobodno biće sa Gospodom u sebi, da nastavi svoj život na najlepši mogući način – besedi otac Sergije.
Bratstvo manastira je, kaže, tu i da pokrije propuste i da pomogne svakome da što bolje upravi svoj život ka idealu hrišćanskog života po deset Božjih zapovesti i najveća im je radost kada vide da ljudi iz Ostroga odlaze srećni, zadovoljni, sigurni, ohrabreni silom Božjom.
– A bogami, i nas su mitropoliti učili da se sa velikom pažnjom ophodimo prema svakoj duši, jer niko nije došao ovde iz nekog drugog razloga osim da se zahvali Bogu za sve dobro ili iz potrebe da uz pomoć svetinje život bližnjih usmeri ka što boljem i pravilnijem načinu življenja – ističe arhimandrit Sergije.
Primeti se, kaže, odmah ko je došao kao turista, ko je poklonik, jer stranci koji stignu porodično ili u grupi trude se da što pažljivije prođu i pogledaju ono što ih interesuje. Najčešće su to neke istorijske činjenice, geografska specifičnost ostroške grede i samog manastira, a onda i život Svetog Vasilija, koji je suštinski smisao dolaska.
Nemamo primera da se neko bahato ponašao ili sa nepažnjom. Ne zna svako da treba i da bi bilo blagosloveno da se poljube mošti svetitelja, pa ih na to i ne nagovaramo, jer oni se na svoj način poklone svetinji. Trudimo se i mi da znamo poneki strani jezik, makar elementarno, pa ako imaju želju da nešto više saznaju mi im odgovorimo. Uglavnom svi odlaze baš zahvalni. Ima primera da su iz dalekih zemalja nameravali samo da dođu i vide manastir, a desi se da ostanu po dva-tri dana oduševljeni sveukupnim doživljajem Ostroga, koji zbog ogromne blagodati Božje počiva na moštima svetog Vasilija i teši svaku dušu koja traži Boga – kaže otac Sergije (Rekić).
Dragana Jokić Stamenković
Izvor: Politika
