Пише: Димитрије Војнов
Клип Маје Милош изашао је пре четрнаест година и у међувремену је успео да обједини успех по три веома различита критеријума.
Освојио је награду у Ротердаму који је најважнији фестивал првих филмова на свету, потом је прошао кроз цео фестивалски циклус и као арт хаус филм добио је дистрибуцију у биоскопима и на кућним форматима широм света.
На домаћем терену, био је значајан како филмски тако и друштвени догађај.
Коначно, време га је потврдило као радо гледан филм међу омладином, и нове генерације га из године у годину откривају.
Мајин други филм Пукотина у леду има премијеру на поноћној пројекцији у Сарајеву, и сва је прилика да ће остварити упечатљиво место на нашој филмској и друштвеној сцени.
Има све предиспозиције да временом избори место радо гледаног филма коме се публика враћа.
Реч је о еротској мелодрами, блиској али опет веома удаљеној од Клипа.
Док је Клип био пре свега психолошка драма заоденута у проблемски социјални филм о средњошколки која воли погрешног момка и спремна је на све да би била његова и обезбедила место у његовом животу, Пукотина у леду је филм о младој жени која се бори за своје место у породици и друштву.
Исто тако док је Клип био филм у ком је главна јунакиња девојчица-натуршчик окружена (тада) мање познатим глумцима, Пукотина у леду је филм са професионалном поделом од прве до последње улоге и са звездама на екрану, што му даје потпуно други предзнак али пре свега доказује да Маја Милош може да се изрази и са екипом која на другачији начин гради своје ликове и комуницира не само свој лик већ и свој минули рад са екрана.
Директно ослоњена на Пепељугу, и доследно преносећи заплет и односе из ове бајке, Пукотина у леду говори о младој жени која још увек није почела да ради јер се бави уметничким клизањем, и помаже оцу који је остао удовац, и попут ње још увек није преболео мајчину смрт.
У њихов мирни свет долази маћеха са својим ћеркама и ремети баланс, јер је бескрупулозни борац за себе и своје потомство.
У новим околностима, јунакиња мора да изађе из простора својих амбиција и снова на леду, на тржиште, на суво, а на њему млада жена која има неговано и утренирано тело може наћи само понижење.
Међутим, на том путу, она упознаје Принца, младог ИТ предузетника, али сувише је изударана животом да би се препустила бајци.
Маја Милош доноси јунакиње које се разликују од стереотипних бунтовница којима су прописи политичке коректности населили кинематографију.
Уместо лажно предузетних и бунтовних јунакиња какве патријархат не сусреће у стварности, њене јунакиње имају другачији интегритет и своје добитне комбинације остварују самосвесно унутар патријархата.
Свет који постоји за младе жене, изван фантазије за девојчице на леду је суров, мада ми који живимо у Србији знамо и да је незамисливо суровији јер је из ове приче рецимо искључен ријалити програм као једна од потенцијалних могућности за овакве младе жене.
Отуд опозиција леда и шљокичастих костима уметничког клизања као спорта за девојчице, и реалности ноћних клубова где се грациозност за клизалишта може наплатити у кавезима за плес; и опозиција подивљалих дечака у дресовима и оклопима, са палицама за хокеј који чекају да изађу на тренинг и мало поодраслих „дечака“ који се понашају предаторски и мисле да се све може купити и потрошити, показује изазове одрастања младе жене у Србији.
Маја Милош се у овим супротностима изванредно сналази и уз помоћ изузетно предане интерпретације Јоване Стојиљковић гради јунакињу која се бори са великим невољама и превазилази велика искушења, а да никада не постане жртва и сем навијања за њу не извлачи ниједну другу уметнички недостојну емоцију од нас.
Визуелни рукопис филма је снажан, убедљив, изложен разним филмским средствима којима Маја Милош суверено влада, и којима се такође издваја од савремене арт хаус понуде, по правилу једнодимензионалније у изразу.
Маја Милош у погледу форме снима вишеслојни филм, истовремено бескомпромисан у изразу али и спреман да комуницира са публиком, што је реткост и кад се деси добијемо сензацију, рецимо Анору.
Или Пукотину у леду.
Извор: Данас
