Пре неколико дана у Београду је одржан скуп коме је присуствовало више хиљада грађана, а који је имао за циљ отказивање овогодишње геј параде у Београду. У демократском уређењу сваки ненасилни политички скуп сасвим је легитиман. Учесници протеста против геј параде противе се идеологији организатора већ поменуте „параде поноса“.
Пише: АЛЕКСАНДАР ЂОКИЋ
И у другим државама Европе дешавају се слични догађаји, у том смислу да када негде, рецимо у Италији, ултрадесничари најаве политички скуп, радикални левичари изађу на улице да против тог скупа протестују. Ово је адекватан пример, јер се и у случају два београдска скупа ради о две сучељене идеологије или погледа на свет.
Демократска држава у таквим случајевима представља независног арбитра. Она настоји да заштити оба скупа од насиља и да омогући да они протекну у миру. Држава, просто по параметрима ефикасности, понекад није у стању да обезбеди мирно одржавање скупова, па се често забрањују оба или барем онај који није уредно пријављен и по правилима организован. Такође се дешава да скуп не буде одобрен или буде отказан усред бојазни од опасности по здравље учесника (у периоду епидемија, рецимо).
У демократији је свако мишљење пожељно, осим оно које позива на насиље и ограничавање слободе другог, јер иако демократија треба да представља вољу већине, мањина мора бити заштићена од њене тираније. Нарочито ако имамо у виду да се број поборника ове или оне идеологије кроз време мења, па већинске идеологије у садашњем тренутку могу кроз проток времена и саме постати мањинске.
Нико не би волео да се нађе на месту обесправљене мањине, то је показао један од највећих филозофа либералне провенијенције Џон Ролс. Наиме, он је спровео филозофски експеримент у коме неки грађанин постоји у условима када није свестан којој друштвеној групи припада („копрена незнања“), а од њега се тражи да конструише друштво које он сматра правичним. Под таквим условима, рационална особа неће изабрати да направи друштво у коме су, примера ради, црнци робови, јер није сигуран да се на крају неће испоставити да је он сам црнац, када се буде скинула „копрена незнања“.
Како се може протестовати против геј параде, али и било које друге идеологије: организовањем протесне шетње или митинга, али и радикализацијом протеста у виду грађанске непослушности (блокирањем путева и томе слично). Било каква примена насиља или позива на исто представља кривично дело и удар на демократски систем који нам свима даје права која уживамо као грађани. Грађанска непослушност може представљати чин ван закона, али не и ван демократске етике, те је зато нелегалан, док је истовремено легитиман.
Не би било поштено рећи да само на Балкану државе нису у стању да обезбеде демонстрацију неке непопуларне идеологије. И у западним демократијама се редовно дешавају судари различитих радикалних група, прекидају се скупови, прети се насиљем учесницима. О којим идеологијама се ради није битно, важан је принцип. Отуда се теорија и пракса демократске државе каткад разилазе, то је жалосно, али показује објективно велику идеолошку подељеност у друштву, која прети даље да га дестабилизује.
