Црна Гора се суочава са озбиљном демографском кризом која пријети дугорочним развоју земље. Негативни природни прираштај, масовно исељавање, посебно са сјевера, те убрзано старење становништва постали су доминантни трендови, закључак је са консултативног саслушања Одбора за здравство, рад и социјално старање Скупштине Црне Горе, чији је извјештај представљен јавности. Према подацима Управе за статистику (МОНСТАТ), Црна Гора има 623.633 становника – свега 3.600 више него 2011. године. Међутим, иза те симболичне бројке крије се забрињавајућа структура: за дванаест година, из земље се иселило око 94.000 људи, а чак 64% општина биљежи негативан природни прираштај.
Сјеверна регија најпогођенија је овим трендовима. Готово све општине, осим Рожаја и Плава, имале су негативан природни прираштај 2024. године. У општини Пљевља број становника се за двије деценије смањио за 22%, а у Плужинама за чак 30%.
“Подгорица и Будва постају центри имиграције, док сјевер празни своје градове и села”, саопштио је министар социјалног старања Дамир Гутић.
Просјечна старост становништва износи 39,7 година – што је за двије и по године више него 2011. године. Девет црногорских општина ушло је у зону тзв. “најдубље демографске старости”, са просјечном старошћу изнад 43 године.
Број живорођене дјеце драстично је пао – са некадашњих 10.000 на само 6.964 беба рођених током 2024. године. Стопа фертилитета је још 1994. пала испод 2,1%, чиме се не обезбјеђује ни проста репродукција популације.
Процјене Уједињених нација говоре да ће Црна Гора до 2055. године имати свега 518.000 становника, а до краја вијека само 330.000.
Закони и стратегије – тек на папиру
Одбор је упозорио да без хитних мјера демографски колапс може постати иреверзибилан. Влада је позвана да у најкраћем року изради Стратегију демографског развоја, а најављено је и доношење новог Закона о социјалној и дјечјој заштити те Закона о регионалном развоју. Предвиђено је и оснивање Партнерског савјета за регионални развој те повећање средстава за неразвијене општине из Егализационог фонда.
Министар регионалног развоја Ернад Суљевић поручио је да “приоритет мора бити сјеверна регија”, док је министар спорта и младих Драгослав Шћекић оцијенио да је демографија “питање квалитета живота и амбијента који држава нуди грађанима”.
Гордана Радојевић из НВО “Друштво статистичара и демографа Црне Горе” упозорила је да “финансијски подстицаји нијесу довољни”.
Упозорила је на пад радне снаге, али и раст учешћа странаца у укупној популацији, што отвара нова социо-економска питања.
“Млади траже правну сигурност, шансу за напредовање и квалитетно образовање, а не само економске подстицаје. Без тога, демографска слика ће се и даље погоршавати”, поручила је Радојевић.
Извор: РТЦГ
