Пише: Дејан Кожул
Скоро ће 20 година откако муслимани у Србији имају две куће – Исламску заједницу у Србији, чији је центар у Новом Пазару, а духовно средиште у Сарајеву, односно у Ријасету Исламске заједнице у БиХ, и Исламску заједницу Србије, са седиштем у Београду, односно Бајракли џамији.
Прецизније, у марту 2007, Мешихат Исламске заједнице за подручје Санџака, који је основан 1993. године, преименован је у Мешихат Исламске заједнице у Србији, као саставни део Ријасета Исламске заједнице у БиХ, са идејом да се уједини са месец дана раније основаним Ријасетом Исламске заједнице Србије, са седиштем у Београду, како би Нови Пазар (п)остао седиште муслимана у Србији. Исламска заједница Србије формирана је тако што је један број имама и верских службеника напустио санџачки Мешихат, на чијем челу је тада био главни муфтија Муамер Зукорлић. Оснивање Исламске заједнице, на чијем челу је тад постављен београдски муфтија Хамдија Јусуфспахић, у Србији је у старту наишло на неодобравање у Новом Пазару, а добило је подршку и од политичких власти у Београду, премијера Војислава Коштунице и председника Бориса Тадића.
Сукоб на релацији Београд – Нови Пазар тињао је све до доласка на власт СНС-а, који је показао завидан ниво прагматизма, схвативши да им Санџак може бити сјајна гласачка база. Али од тога ништа не би било да нису наишли на плодно тло, па су тако у једном тренутку као део власти биле све три завађене политичке струје у Санџаку – СДП Расима Љајића, Странка правде и помирења Муамера Зукорлића, тада муфтије Исламске заједнице у Србији, те СДА Сулејмана Угљанина. И ту прича неће стати. Зукорлић се, барем формално одрекао руководеће позиције, како би се посветио политичкој каријери, а на чело Исламске заједнице у Србији је дошао, још актуелни, Мевлуд Дудић. А онда је Зукорлић, уз ког је вечно остао и прилепак муфтије, преминуо.
Политички утицај на Исламску заједницу у Србији (ИЗ) није нешто што је осмислио Зукорлић, подсећа нас Фахрудин Кландичанин, директор невладине организације Академска иницијатива “Форум 10” из Новог Пазара. Он истиче да тај утицај постоји још од оснивања, 1993. У питању је тад била СДА и Сулејман Угљанин, напомиње он, а касније је политички утицај артикулисао и рахметли Муамер Зукорлић формирањем своје политичке странке.
– Они су сматрали да је Исламска заједница власништво СПП и да они једини имају праву да се баве и да штите и траже јединство у Исламској заједници. Већ 30 и више година ИЗ у Србији, а пре свега Мешихат у Санџаку, је под директном шапом различитих политичких странака, указује он.
Политички утицаји у Новом Пазару, као и отворена институционална подршка “београдској” Исламској заједници власти у Београду, затворили су могућност уједињења, иако је било неколико иницијатива које су покретане у БиХ и Турској. Кландичанин напомиње да је турски државних врх, односно Управа за верске послове, у исто време финансијски подупирала отцепљене имаме и њихово деловање, плате, кирије за просторе који су били неопходни.
У неку руку то је било и разумљиво јер су Бајракли џамија у Београду, као и Џамија Ислам-аге Хадровића у Нишу, које потпадају под Исламску заједницу Србије, спаљене у ноћи између 17. и 18. марта 2004. године, после тзв. мартовског погрома над Србима на Косову. Турска је финансирала њихову обнову. И онда је 14. августа 2026. потписана Повеља о враћању јединства Исламској заједници у Србији, на иницијативу тзв. муслихуна, санџачких привредника који су одлучили помирити завађене стране.
Потписници су представници обје исламске заједнице. Након потписивања Повеље реис-ул-улема Исламске заједнице Србије Сенад Халитовић казао је да је потписан историјски документ. “Данашњи дан је историјски за наш народ и муслимане. Превазишли смо дводеценијско тешко искушење за све нас. У овом процесу нема групе која је победила и која је побеђена. Наставимо се трудити пуном снагом да постигнемо Аллахово задовољство, да избацимо срџбу, маханисање и незадовољство. То је шејтанска (ђавоља) храна која је две деценије разарала наше срце. Загрлимо једни друге, рукујмо се јер, коначно, једно смо”, поручио је он.
Потписивање Повеље изненадило је и самог Кландичанина.
– Да ми је неко рекао у фебруару да ћемо данас имати муфтије, који су 20 година били на супротстављеним странама, да ће сести, да ће халалити себи све оно што су 20 година радили и говорили једни о другима и да ће заједнички стати иза једне јединствене Исламске заједнице, мени, а и многима другима, је то било невероватно, али ево, дошло је до јединства, вели он.
Подршка уједињењу стигла је и из Турске и БиХ, односно Исламске заједнице у БиХ, гдје је организован свечани пријем за потписнике Повеље о враћању јединства Исламске заједнице у Србији. Реис-ул-улема Хусеин еф. Кавазовић казао је да је с великом радошћу свједочио процесу враћања јединства Исламске заједнице у Србији, те захвалио свима који су својим ангажманом допринијели да дође до потписивања Повеље.
– За нас Бошњаке ово је велики догађај. Вјероватно је у нашој новијој хисторији, у посљедњих неколико деценија, ово најважнији догађај, како за Исламску заједницу тако и за наш народ у цјелини, казао је реисул-улема.
Власти у Београду за сада ћуте. Кландичанин сматра да уједињења не би било да није било барем прећутне подршке из Београда. Чак тврди да Повеље не би ни било да Београд није пружио подршку том процесу.
Подсећа да муфтија Дудић, актуелни председник Мешихата ИЗ, одржава јако добре односе са властима у Београду, пре свега са председником Александром Вучићем са којим нема никаквих дисонантних тонова кад је у питању критика режима. Штовише, муфтија Дудић је отворено критиковао студенте у Новом Пазару, који су блокирали Универзитет, те протествовали у граду.
– Ту постоји узајамно партнерско деловање Мешихата, који чува неку врсту стабилности у Санџаку, не таласа много и власти, која финансијски подупире различите пројекте. Мислим да никад, од увођења вишестраначја у Србији, Мешихат ИЗ у Србији није добијао финансијске подршке и средстава као што је то случај у последњих шест-седам година колико је Вучић председник у другом мандату, указује наш саговорник.
У исто време поједини представници Исламске заједнице Србије, која је од старта била ближа властима у Београду, отварали су врата џамија у валу побуне, за све који су долазили на протест у Нови Пазар на протест, те су отворено подржавали студенте, као што је то био случај са муфтијом санџачким Мухамедом еф. Демировићем. Он је чак позивао Пазарце да отворе своје домове студентима и тражио да не остају “нијеми док други бране наш Универзитет”.
– Уједињењем у јединствену Исламску заједницу се спречава било какво политичко мешање муфтија на политичке процесе у Србији, закључује Кландичанин.
Поставља и питање зашто је до уједињења дошло баш сад, након скоро 20 година, након крупних речи које су изговорене за то време и након бројних подела. Колико год питање било на месту, сматра да је са муслимане у Србији уједињење позитиван догађај.
– Ако је политика успела да уједини Исламску заједницу, да је одстрани од било каквог утицаја и мешања на друштвене токове и политички кризне моменте, можда је то и добро јер је муслиманима у Санџаку потребна јединствена Исламска заједница. Неко ко није у Санџаку и ко не припада муслиманској заједници не може да буде свестан какве су поделе постојале у том малом друштву – породице нису говориле, браћа нису говорила. Посебно првих година се постављало питање којој исламској заједници припадате. Ових 20 година је уморило људе, закључује наш саговорник.
Уједињење ИЗ подржале су све веће бошњачке странке у Санџаку. Слиједи расподјела функција, али и покушај рјешавања још једног великог отвореног питања. Након потписивања Повеље председник Мешихата Исламске заједнице у Србији Мевлуд Дудић позвао је и браћу Јусуфспахић из Београда на разговор. Каже “браћу” јер је након смрти Хамдије Јусуфспахића, београдски муфтија постао прво старији брат Мухамед, док ту функцију сад обавља млађи брат, Јусуф. Они се за сад не оглашавају по том питању.
Сам Кландичанин не верује да ће се то и десити јер, како каже, они од старта подривају јединство које постоји. Сматра и да се концептуално разликују у поимању организационе структуре како треба да делује ИЗ у Србији.
– Мислим да су они за то да Београд треба да буде средиште Исламске заједнице Србије, да постоји отклон од Сарајева као духовног центра муслимана овог простора, каже он.
Већина мешихата Исламске заједнице Србије, која се дели на Мешихат србијански, санџачки и прешевски, се приклонила идеји уједињења.
Извор: Портал Новости
