Пише: Дејан Јововић
После избијања рата у Украјини, фебруара 2022. године, западне земље су замрзле рачуне Централне банке Русије на којима је око 275 милијарди евра (око 300 милијарди САД долара), што је мање од половине укупних руских резерви девиза и злата. Иако је више пута у јавности помињала могућност да се руска државна имовина на европском тлу троши за обнову Украјине, та тема је углавном гурана у страну, између осталог, због противљења Француске и Немачке.
Међутим, оно што је доскора сматрано као својеврсно „осиње гнездо“, чије би дирање имало велике правне, економске и међународне последице, однедавно је за Европску унију постало пожељна тема. Разлог је што је ЕУ је суочена са огромним потребама Украјине процењене 52 милијарде евра буџетске подршке и 80 милијарди евра војне помоћи до 2027. године, као и постепеним америчким препуштањем Европи да финансира украјинску одбрану.
Због тога је у ЕУ нагло порасла политичка подршка контроверзном плану да се Украјини омогући кредит од 140 милијарди евра, и то од новца из замрзнутих руских девизних резерви. Према плану, ЕУ би користила новац са рачуна руских централних банака који је тренутно блокиран, како би помогла Кијеву да покрије велики део својих финансијских потреба у 2026. и 2027. години.
Замрзнуте девизне резерве Русије у европским банкама могле би да буду дате Украјини као тзв. репарациони кредит, што је од свих санкција које је у 19 пакета ЕУ у протекле три и по године донела против Русије, најрадикалнија мера и могући потез без преседана у досадашњим међународним односима.
Одбрана Украјине
На неформалном самиту лидера ЕУ у Копенхагену у октобру ове године, Европска комисија је добила почетну принципијелну подршку шефова држава и влада 27 земаља чланица за рад на законском предлогу, који би формулисао како да се без формално икакве законске конфискације искористи 175 милијарди евра Руске централне банке, који се, углавном, чувају у финансијској институцији Јуроклир (Euroclear) у Бриселу.
На овом самиту је председник Европске комисије Урсула фон дер Лајен инсистирала да то неће бити конфискација руске имовине, већ да ће бити вид ратне репарације због руског рата против Украјине. „Постоји све већи консензус међу нама да нису само европски порески обвезници ти који треба да плате за подршку Украјини, већ да Русија мора бити позвана на одговорност. Русија је починилац. Она је проузроковала штету“, рекла је она тада.
Политичку подршку разрађивању ових планова јавно је дао и Фридрих Мерц канцелар Немачке, која је, до сада, одлучно одбијала овакве идеје, упозоравајући да би то могло да угрози кредибилитет евра као резервне валуте и ризикује да изазове Москву на опасну ескалацију.
Мерц је у британском листу Фајненшел тајмс недавно објавио ауторски текст у којем је позвао остале лидере ЕУ да подрже преусмеравање руских девизних резерви у буџетске и одбрамбене напоре Украјине. То је преокрет Берлина, који се тумачи тиме што амерички председник Доналд Трамп финансијску подршку Украјини пребацује на ЕУ у тренуцима када се Немачка налази пред економском кризом.
Тако се тумачи и то што је француски председник Емануел Макрон прво одустао од свог противљења заплени руске имовине, па је предлоге Европске комисије означавао као „веома добру ствар“ која би Украјини могла да пружи финансијску предвидљивост на дужи рок.
Сасвим неочекивано, француски председник Макрон почео је сада да брани Русију објашњавајући да би конфискација депонованих девизних резерви била противна међународном праву, а направила би и финансијски хаос што би негативно утицало на пад поверења земаља које чувају свој новац у европским банкама.
„Европа мора да остане атрактивно и поуздано место. Када је имовина замрзнута, поштујемо међународно право“, рекао је Макрон. Француске компаније имају велику имовину у Русији. Примера ради, француски нафтни гигант „Тотал”, који има дугорочни уговор на гасном пројекту „Јамал”, могао би много да изгуби ако Запад отме руски новац.
Белгијски премијер Барт де Вевер је изразио велике резерве према овом предлогу, баш као и лидери Луксембурга, Мађарске и Словачке.
Де Вевер је рекао да ће се противити тој мери, док не добије јасне гаранције о начину коришћења блокиране руске имовине. Белгија је седиште главног управника те имовине преко компаније Јуроклир, и рекао је да још не види правну основу за такву одлуку и подсетио да се ни током Другог светског рата није дирало у замрзнуту имовину. Нагласио је да би коришћење тих пара за Украјину било правно „неиспитана територија“, да би могло да изазове скупу руску одмазду и уплаши будуће инвеститоре.
„Ризичан је то посао. Осим контра-заплена и контра-мера, били бисмо затрпани тужбама“, навео је и додао да нико није одговорио на те његове дилеме. Де Вевер је рекао да би и друге државе, ван ЕУ, требало да буду спремне на сличан корак. Поменуо је Канаду, Велику Британију, Швајцарску, Јапан и САД. „Најдебљи колач је у Белгији, али има и других колача“, рекао је. „Било би скоро поетично да се Украјина подржи руским новцем. То је као Робин Худ. За јавно мњење, био би то бестселер“, додао је Де Вевер, „али та књига има и своје реално наличје.“
Белгијска кочница
Према томе, Белгија и даље одбија да изврши експропријацију руске имовине која је под њеном јурисдикцијом, захтевајући пуне правне гаранције од лидера свих земаља ЕУ о подели финансијских ризика ове краљевине. Објаснио је да за то нема правног основа па зато његова земља не жели да преузима на себе ризик, јер су свесни да их Русија може добити на суду и онда би морали да јој исплате суму која је равна њиховом годишњем буџету.
Ако земље виде да новац централних банака могу изгубити када год европски политичари буду сматрали да је то неопходно, могу да одлуче да резерве повуку из еврозоне, сматра белгијски премијер.
Једни кажу да су лидери ЕУ предузели тек опрезан корак, како би искористили замрзнута руска средства и финансирали Украјину. Други кажу да су одлуку „заправо гурнули под тепих” и напустили октобарски самит са више отворених питања – правних и финансијских – него што су их имали пре самита.
Није било јасне подршке за пакет од 140 милијарди евра позајмице Украјини, што су заговарале неке чланице ЕУ. Уместо тога, млако обећање да ће „адресирати“ украјинске финансијске потребе и поново причати о употреби руске имовине на следећем самиту ЕУ децембра месеца ове године.
„Договорили смо шта – позајмица за репарације, али сада морамо да радимо на како – како да то омогућимо“, рекла је медијима председник Европске комисије фон дер Лајен. Поред ње, председник Европског савета Антонио Кошта потцртао је да нико није улагао вето ни на шта, док је немачки канцелар Фридрих Мерц казао да је у питању „корак унапред“.
Одгађање одлуке сада ће покренути правне анализе, а руководство ЕУ ће тражити шему како би се задовољили белгијски захтеви за „конкретним“ гаранцијама. Одлука о одлагању је донета након што је Белгија, где се налази већина замрзнуте руске имовине, захтевала гаранције да неће бити одговорна за ризике повезане са кредитима. Постоји забринутост због коришћења саме имовине, јер би то могло да наруши углед институција у којима се она чува, изложи Белгију правној одговорности, а Москва покрене одговарајуће мере.
На папиру има и других начина да ЕУ понуди Украјини средства која јој хитно требају да „не потоне”. Рецимо, ЕУ би опет здружено могла да се задужи, али делује још мање вероватно да ће чланице Уније наћи компромис за тако нешто.
Мирослав Здравковић: Замена дугова Западу за дугове Кини и БРИКС
Пољски премијер Доналд Туск, један од првобораца за то да се руске паре дају Кијеву, рекао је да је децембар „последњи рок“ да се пресече „да или не“. „Покушавамо да убедимо наше белгијске пријатеље да смо спремни на механизам подељене паневропске одговорности“, рекао је Туск.
Земље ЕУ на самиту нису успеле да се договоре око предлога Европске комисије да се руска средства користе за потребе Кијева, наводи се у писаним закључцима састанка. „У том смислу, Европски савет позива Европску комисију да што пре представи опције финансијске подршке на основу процене финансијских потреба Украјине и позива Европску комисију и Савет да наставе свој рад, како би се Европски савет могао вратити овом питању на свом следећем састанку“, наводи се у документу. Напомиње се да „у складу са правом ЕУ, имовина Русије мора остати имобилисана“ до завршетка сукоба и надокнаде штете Украјини.
Председник Европског савета Кошта је касније изјавио да очекује да ће у децембру донети одлуку о коришћењу руске имовине. Еропска комисија је задужена да реши „техничка питања“, а конфискацију средстава назвао је „у складу са европским и међународним правом“.
Европски лидери затражили су од Европске комисије да припреми опције за решења које ће размотрити на следећем самиту, а циљ је да се постигне коначан споразум до краја ове године.
Пропаст санкција
У међувремену, Кремљ је већ упозорио да ће уследити одмазда ако се план примени. „Говоримо о плановима за незаконито одузимање руске имовине. На руском то називамо једноставно крађом“, рекао је портпарол Кремља Дмитриј Песков. „Умешана лица ће бити кривично гоњена на овај или онај начин, сви ће бити позвани на одговорност.“
Коментаришући ове расправе, Песков је упоредио ЕУ са групом бандита који планирају следећу пљачку. „Све то изгледа као банда: неко је на стражи, неко краде, а неко попут Белгије виче: Људи, поделимо одговорност“ рекао је, додавши да ће они који учествују сносити „правну и другу могућу одговорност“.
Агенција ТАСС цитирала је портпарола руског Министарства спољних послова Марију Захарову која је обећала „веома болан, веома оштар“ одговор Москве уколико ЕУ изгура ту намеру. Рекла је да је Русија развила „снажан имунитет“ против западних мера и да оне нису ефикасне.
Чланице ЕУ су крајем октобра ове године усвојиле 19. пакет санкција Русији због рата у Украјини, који обухвата забрану увоза руског течног природног гаса од јануара 2027. године. „Елите у блоку од 27 чланица једноставно не могу да прихвате да њихове санкције не делују” рекла је Захарова. Осудила је америчке санкције против нафтних компанија Росњефт и Лукоил, рекавши да је Русија „имуна“ на те економске одлуке.
„Ма како на Западу покушали да представе шему за пожељно одузимање руског новца, законит начин да се то уради једноставно не постоји“, рекла је Захарова. У случају да буде донета одлука о одузимању руских актива, Европа „више једноставно неће бити сматрана поузданом луком за финансијске резерве, а поверење у њене институције биће коначно подривено“, истакла је представница министарства.
„Такве радње, по мерилима било ког правног система, јесу отворена превара, отворена пљачка, класична крађа“, нагласила је Захарова. Како је додала, „потенцијалним извршиоцима и подстрекачима одузимања руских актива вредело би да добро размисле пре него што се упусте у такве очигледно криминалне и природно кажњиве радње“.
САД су у октобру ове године објавиле санкције против главних руских нафтних компанија, дан након што су пропали планови за самит америчког председника Трампа и руског председника Владимира Путина. „Сматрамо да је овај приступ искључиво контрапродуктиван”, рекла је портпарол Захарова. „Наша земља развила је снажан имунитет на западна ограничења и поуздано ће наставити да развија свој економски потенцијал, укључујући енергетски сектор”, додала је.
Осим тога, руски председник Путин је већ потписао декрет који би му омогућио да конфискује страну имовину у Русији, што би могло да угрози европске компаније које нису напустиле руско тржиште. Као одговор, Русија је забранила „непријатељским“ инвеститорима да повлаче своју имовину. Приход од ове имовине се акумулира на посебним „C“ рачунима, и може се повући само одлуком посебне владине комисије.
Отимање камате
Западне владе су замрзле око 275 милијарди евра руских државних средстава, од чега је око 210 милијарди евра у Европи, укључујући око 185 милијарди евра у Јуроклиру, депозитару и једном од највећих светских система за клиринг и поравнање.
Јуроклир је међународна финансијска компанија са седиштем у Белгији, која се бави чувањем, поравнањем и обрадом трансакција са хартијама од вредности као што су акције, обвезнице и други финансијски инструменти. Суштински, Јуроклир је посредник између банака, инвестиционих фондова и државних трезора, који обезбеђује да новац и хартије од вредности буду безбедно пребачени између купаца и продаваца након трговања на берзама.
Иако су званичници ЕУ месецима разматрали начине да та средства трајно конфискују и пренесу Украјини, до сада су се уздржавали због огромних правних и репутационих ризика које би такав потез носио.
Ипак, ЕУ је предузела кораке да камату која се прикупља од те имовине усмери Украјини, при чему је већ пренела око четири милијарде евра у Кијев. ЕУ је прошле године почела да користи само профит који замрзнути готов новац генерише како би позајмљивала новац Украјини, али сада се прича о коришћењу главнице без директне заплене. Такође, приход од ове имовине већ је коришћен за подршку Украјини, као залог за кредит од око 50 милијарди долара.
Мађарска је званично покренула тужбу против Савета ЕУ и Европског фонда за мир пред Судом ЕУ у Луксембургу, због одлуке којом се приход од замрзнуте руске државне имовине користи за војну помоћ Украјини.
Прошле године, најбогатије земље чланице Г7 одобриле су Кијеву зајам у укупном износу од приближно 50 милијарди долара, финансиран приходима од замрзнуте руске имовине. Закључно са првим октобром ове године, земље су већ доделиле 26,5 милијарди долара Украјини у оквиру ове шеме. САД су прве пребациле средства, милијарду долара крајем прошле године, али од тада нису пријављени никакви приходи.
Преостали учесници у шеми почели су да дају доприносе ове године. ЕУ је допринела највише, 15,8 милијарди долара. Канада је издвојила 3,4 милијарде долара, Јапан 3,3 милијарде долара, а Велика Британија три милијарде долара.
Финансирање Украјине у оквиру шеме кредита Г7, чини три четвртине целокупне финансијске помоћи буџету земље коју је Запад доделио ове године. Додатна средства су обезбедиле и ЕУ (7,33 милијарде долара), Јапан (191 милион долара), ММФ (912 милиона долара) и Светска банка (74 милиона долара).
Крајем августа ове године, лист Welt am Sonntag је, позивајући се на податке Европске комисије, објавио да је ЕУ пребацила Кијеву 10,1 милијарду евра из прихода од замрзнутих средстава Банке Русије од јануара до јула.
Исцрпљена Украјина
Више од три и по године ратовања економски су исцрпиле Украјину, па председник Зеленски сада обилази западне савезнике и моли их да „отму руске девизне резерве” које се налазе у Белгији и дају их Кијеву, јер иначе неће имати ни за плате за војску. Због тога се многи питају може ли се догодити да Украјина банкротира и да због тога мора да капитулира кад се потроше садашње резерве, а то би могло бити 2027. године.
Француска, Велика Британија и Немачка имају дефиците у државним буџетима и нису више у стању да шаљу значајнију помоћ Зеленском, чији су апетити све већи. Дан рата украјинску војску кошта 172 милиона долара и тај новац без подршке Запада власти у Кијеву не могу да обезбеде. Украјини је за ратовање у 2026. години потребно најмање 120 милијарди долара. У нацрту украјинског државног буџета за 2026. годину предвиђено је 68 милијарди долара, а остатак би покушали да добију од западних савезника.
Зеленски признаје да је 40 одсто наоружања са којим ратује његова војска произведено у Украјини, а остало је из иностранства. ЕУ тврди да је од почетка сукоба Кијев од Европе добио готово 169 милијарди евра финансијске помоћи. У 2025. години ЕУ је дала Украјини 25 милијарди евра, а такође су јој обезбедили око 80 одсто од планираних два милиона метака, док ће остатак Кијев добити до краја године.
У овој години, највећа ставка у буџету од 62,8 одсто намењена je за националну безбедност, што је око 38,6 милијарди долара. ЕУ је обећала помоћ од 50 милијарди евра, под условом да се Украјина „бори против корупције и да се сачувају демократске институције”.
Кад се зна у каквом је стању украјинска привреда онда је јасно да она не може да обезбеди 60 милијарди евра за војску идуће године. Запад сугерише Зеленском да подигне порезе, али то би „удавило” и тако немоћну и исцрпљену привреду.
Да Украјини треба све више милијарди за рат показују и статистички подаци. У 2024. години тражили су од Запада 30 милијарди долара, затим је ове године та сума рапидно порасла на 46 милијарди, а за 2026. годину траже чак 60 милијарди долара. За текућу потрошњу Украјини је потребна месечна помоћ од око три милијарде долара, летос су већ молили да им месечно шаљу четири милијарде, а сада чак пет милијарди долара.
Европљане шокира сума коју ће за идућу годину Кијев тражити од својих савезника. Због тога што Европа из својих буџета не може да издваја све већи новац за Украјину, многи западни политичари виде решење у отимању руских девизних резерви и да се од тог новца купује оружје. Међутим, о планираном отимању не мисле сви исто, а једино у чему се слажу је да не дозволе Русији да врати свој новац дат на чување.
Идеју да се тај замрзнути руски новац на неки начин уступи Украјини дали су политичари у Вашингтону. Американци су предложили да најразвијеније земље света пронађу „механизам да се конфискује руски новац који би био у складу са законима“. Још у октобру 2024. земље Г7 су се биле договориле да се Украјини додели 50 милијарди долара кредита, а враћао би се из замрзнутих руских девизних резерви. План је да се прво Украјини даје новац од камата на руски новац, а касније би се користила и главница.
Нужна помоћ
Украјина врши притисак на европске савезнике да донесу политичку одлуку о отплати предложеног зајма од 163 милијарде долара заснованог на замрзнутој руској државној имовини у децембру, док је забринута због велике рупе у буџету за 2026. годину и последица корупцијског скандала који је потреса.
Европски лидери нису успели да се договоре о „зајму за репарације“ за Кијев у октобру и поново ће о томе разговарати на следећем самиту, а очекује се да ће Украјини бити потребне прве велике инјекције финансијске подршке од другог квартала 2026. године.
Високи званичник у администрацији председника Зеленског рекао је да се чини да је наредни самит последња шанса за Европу ове године да пристане да обезбеди зајам Украјини, што је потез за који је Русија рекла да ће изазвати „болан одговор“.
„Не очекујемо да ће сви технички детаљи бити финализовани до тада, али архитектура за одобравање кредита мора бити договорена“, рекла је Ирина Мудра, водећи правни саветник у Зеленсковој администрацији. Она је рекла да Украјина очекује од својих европских савезника да дефинишу структуру и управљање путем којих ће се средства обезбеђивати.
Такође је од виталног значаја да Украјина буде укључена у одлуке о томе како расподелити и одредити приоритет средстава. „Без директног учешћа Украјине, помоћ ризикује да постане неефикасна само зато што знамо стварне потребе на терену, али одлуку треба свакако донети заједно са нашим партнерима“, рекла је она.
Са мало јасних изгледа за директну помоћ САД под председником Трампом, Украјина би могла да остане без новца током првог квартала следеће године ако не стигне нова европска помоћ, кажу економски аналитичари.
Односе Кијева са страним партнерима засенио је скандал са корупцијом, који је већ увукао два министра у клопку и подстакао позиве неких посланика да се цео кабинет распусти. Иако нису директно умешани, наводи о шеми мита од 100 милиона долара у енергетском сектору, које су навеле украјинске агенције за борбу против корупције, пољуљали су поверење у владу и представљају политички изазов за Зеленског.
Ниједан од министара није именован као осумњичени, а обојица су негирали да су починили било каква недела. Правни саветник Мудра рекла је да овај случај „наглашава независност украјинских агенција за борбу против корупције, које подржава ЕУ и да ће га на крају решити правосуђе”.
Има ли договора?
Председница Европске комисије Фон дер Лајен је у писму владама ЕУ у новембру ове године рекла да постоје три опције за задовољавање финансијских потреба Украјине, укључујући зајам користећи замрзнуту руску имовину, али је могућа и њихова комбинација.
Лидери ЕУ су се у октобру сложили да задовоље „хитне финансијске потребе“ Украјине за наредне две године, али нису подржали план да се замрзнута руска имовина користи за финансирање огромног зајма Кијеву, због забринутости коју је изразила Белгија.
Лидери свих земаља ЕУ, осим Мађарске, затражили су од Комисије да размотри опције за финансијску подршку Украјини.
„Идентификовали смо три главне опције, тј. подршку коју ће финансирати државе чланице путем грантова, затим зајам са ограниченим средствима који се финансира задуживањем ЕУ на финансијским тржиштима или зајам са ограниченим ресурсом повезан са готовинским стањем имобилисане имовине“, рекла је фон дер Лајен у писму.
У документу са опцијама приложеном уз писмо, додала је да „три опције нису међусобно искључиве. Могу се комбиновати или редоследно приказивати. С обзиром на хитност ситуације, различиту сложеност опција и потребу да се исплате почну до другог квартала 2026. године, свака изабрана опција могла би бити осмишљена као прелазна и временски ограничена“, рекла је у документу.
Као један пример, у документу се наводи да опција бесповратне подршке коју финансирају земље чланице и опција задуживања ЕУ на финансијским тржиштима „могле би послужити ка решења за премошћавање“ док се не усвоји нови дугорочни буџет блока, који ступа на снагу 2028. године, и могла би послужити као гаранција за кредите које финансира ЕУ.
У документу се процењује да преостале потребе Украјине за 2026-2027. године износе 135,7 милијарди евра. Предлог Комисије да се користи замрзнута руска имовина произвео би зајам од 140 милијарди евра, покривајући потребе Кијева. Уколико се изабере опција гранта, Украјини би било потребно најмање 90 милијарди евра за наредне две године од чланица ЕУ.
У свом писму, фон дер Лајен је поручила европским престоницама да је потребна брза одлука. „Сада ће бити кључно брзо постићи јасну обавезу о томе како осигурати да се неопходно финансирање за Украјину договори на следећем састанку Европског савета у децембру“.
Од 135,7 милијарди евра потребних током две године, Украјини би било потребно 83,4 милијарде евра само за војску и 52,3 милијарде за остале трошкове. Потребе би биле веће 2026. године, укупно 71,7 милијарди евра, а мање 2027. године, када би износиле 64 милијарде.
Писмо фон дер Лајен наишло је на помешан пријем у Бриселу. „То је корак напред после два корака уназад“, рекао је један дипломата ЕУ, који је говорио под условом анонимности. Други дипломата ЕУ је рекао да „мислимо да је добро што Комисија снажно инсистира на хитности“, али да је зајам користећи замрзнуту руску имовину „једина разумна“ опција. Међутим, други дипломате су рекли да сумњају да документ представља значајан напредак ка брзој одлуци.
Дејан Јововић: Давос 2024. или мало економије, много политике
***
Док Запад тражи нове начине да повећа притисак на Москву, Европска комисија је предложила механизам који би омогућио владама ЕУ да користе до 185 милијарди евра од 210 милијарди евра вредности руске државне имовине која је тренутно замрзнута у Европи, без њене формалне конфискације.
Пошто је руски председник Путин покренуо специјалну војну операцију у Украјини 2022. године, САД и њихови савезници забранили су трансакције са руском централном банком и министарством финансија, замрзнувши око 300 милијарди долара руске државне имовине широм света. Међутим, европски предлог је тренутно заустављен због забринутости Белгије, земље у којој се налази већина те имовине.
До сада се користила само камата од тих средстава за финансирање Украјине, али нови план предвиђа много радикалнији корак, односно искоришћавање 140 милијарди евра главнице за финансијску и војну подршку Кијеву у наредне две године. Јуроклир, институција која управља руском имовином замрзнутом у Европи, није искључио могућност тужбе против ЕУ у случају конфискације руских средстава.
Ова мало позната, али централна белгијска институција у финансијском систему, држи гро руске имовине која је замрзнута од почетка руске интервенције у Украјину, привлачи велико интересовање. Генерални директор те институције Валери Урбен упозорила је на могућност конфискације, која би будући да је незаконита ослабила Европу. Рекла је да би „било која врста конфискације била у супротности са међународним правом, посебно са правом на суверенитет државних средстава”.
Јуроклир управља акцијама, обвезницама и другим инструментима централних банака и инвестиционих фондова, са трансакцијама које се мере милијардама евра годишње. Због тога, стручњаци упозоравају да би правна или финансијска дестабилизација ове институције имала глобални домино ефекат.
Белгија тражи од Европске комисије и држава чланица чврсте гаранције да неће сама сносити правне ризике, укључујући и заштиту у случају арбитража и судских поступака, који би могли да проистекну из билатералних инвестиционих споразума.
Дејан Јововић: Српски економски парадокс – о фиксном курсу динара
Предлог Европске комисије је сада у центру интензивних дискусија, о којима шефови држава и влада ЕУ треба да одлуче на следећем самиту Европског савета 18. и 19. децембра ове године.
Европска унија разматра предлоге који би много више користили имобилисане резерве Русије за финансирање Украјине. Све опције које се разматрају избегле би потпуну конфискацију руске имовине, а истовремено би мобилисале значајна додатна средства за покривање финансијског јаза са којим се Украјина суочава 2026. и 2027. године. Ти предлози су, по предлагачима, наводно правно одбрањиви, стратешки витални и не представљају значајан ризик за улогу евра као једне од две главне глобалне резервне валуте.
Предложени механизам би, по оцени појединих западних аналитичара, требало да буде осмишљен тако да у потпуности искористи сву руску замрзнуту имовину, а не само имовину замрзнуту у белгијском Јуроклиру. Договор о потребној финансијској структури би требало да омогући Украјини да покрије своје финансијске потребе за 2026. и 2027. годину, а како кажу без непосредних буџетских трошкова за ЕУ.
Међутим, највећи ризик за ЕУ је питање финансијског кредибилитета и поверења у тржишта и евро као резервну валуту. Замрзавање руских девизних резерви је допринело нарастању дедоларизације у светској трговини, а преусмеравање ових средстава у кредит Украјини би само убрзало то и подстакло централне банке широм света да држање новца у европским банкама схвате као ризик. Једноставно речено, евро, који је већ секундарна резервна валута после долара, могао би да доживи додатно смањење свог статуса ако га инвеститори и владе буду сматрали рањивим на политичке хирове.
Др Дејан Јововић је научни саветник – експерт за међународне финансије и редовни члан Научног друштва економиста Србије. Ексклузивно за Нови Стандард.
Извор: Нови Стандард
