Пише: Анамари Репић
Правда је једна, али када су стране супротстављене – свака тражи своју. За Албанце, Специјални суд за злочине Ослободилачке војске Косова је рана јер се суди онима које виде као ослободиоце. За Србе, упркос свему, он је последња нада да ће бити признати као жртве и открити истину и о њиховој патњи. Десет година након оснивања, ова институција у Хагу стоји између бола и наде, огорчења и очекивања.
Главни случај пред судом основаним пре скоро деценију је против бивших лидера ОВК и потоњих политчких лидера бившег председника Косова Хашима Тачија, бивших председника парламента Кадрија Весељија и Јакупа Краснићија, као и бившег посланика Реџепа Селимија. Они су оптужени за ратне злочине и злочине против човечности, што сва четворица негирају.
Суђење против ових чланова Главног штаба ОВК оптужених за ратне злочине и злочине против човечности над стотинама цивила на Косову и у северној Албанији током 1998–1999. године, наставља се 15. септембра 2025, када би требало да почне извођење доказа одбране.
Превелика очекивања
За косовске Албанце, суђења бившим припадницима ОВК симбол су неправде према онима које виде као ослободиоце. На масовном протесту 7. августа у Приштини, уз подршку готово свих партија, ратних ветерана и јавних личности, доминирала је парола „Слобода за наше команданте!“. Говорници су суд називали неправедним, усмереним на криминализацију ОВК и борбе за независност, уз тврдњу да се „суди Косову“. Подсећали су да је Косово ослобођено захваљујући ОВК, САД-у и НАТО-у, те упозоравали да оваква суђења нарушавају истину о рату и угрожавају слободу, одбацујући свако изједначавање злочина српских снага и ОВК.
У таквој ситуацији Специјализована већа подсећају да се баве искључиво индивидуалном кривичном одговорношћу, а да међу жртвама нису само Срби, већ и Албанци и Роми. „Без обзира на политичке активности или догађаје, Специјализована већа су у потпуности фокусирана на спровођење свог мандата, вођење правичних, непристрасних и безбедних суђења. Такође је важно истаћи да многе од жртава наводних злочина који се процесуирају нису само српске националности, већ и косовски Албанци“, наводе за Нови магазин из СВК.
На другој страни, Срби очекују да се, после четврт века, потврди да су и они били жртве. Суд за њих представља последњу шансу да се расветле злочини почињени над српским становништвом током рата и након њега, када су многи страдали бежећи или покушавајући да остану на Косову. Два супротна погледа показују да рат на Косову никада није у потпуности завршен. Разлози његовог почетка и даље се оспоравају, док последице остају дубоко подељене у сећању и политици. У таквим околностима, са многим неразјашњеним злочинима, Косово је након затварања Хашког трибунала постало једино место у бившој Југославији за које је формирана нова, специјализована судска инстанца.
Хашки трибунал (МКСЈ) процесуирао је ратне злочине на простору бивше Југославије, укључујући целокупно српско политичко и војно руководство због злочина на Косову. Када је реч о злочинима над Србима, вођено је пет поступака: осуђена су само два припадника ОВК, док су Рамуш Харадинај и Фатмир Љимај ослобођени, уз озбиљне контроверзе око застрашивања и злостављања сведока. Трибунал је имао надлежност само до завршетка рата и затворен је 2017. године, остављајући наслеђе које једни виде као „селективну правду“, а други као пут до истине.
Оснивање и досадашњи поступци
Специјални суд основан је у складу са међународним споразумом који је ратификовала Скупштина Косова, уставним амандманом и Законом о Специјализованим већима и Специјализованом тужилаштву Косова. Привременог је карактера и надлежан за злочине против човечности, ратне злочине и друга кривична дела почињена на Косову од 1998. до 2000. године. Седиште је у Хагу. Суде само за злочине из периода јануар 1998 – децембар 2000. који су повезани са извештајем Дика Мартија.
Како је речено Новом магазину из Специјализованих већа Косова (СВК), до сада су покренути или окончани поступци у три предмета. За ратне злочине осуђени су бивши припадници ОВК Саљих Мустафа (15 година затвора и 207.000 евра репарација за седам жртава) и Пјетер Шаља, који је био припадник ОВК у притворском центру ОВК у Кукешу северна Албанија (13 година и 208.000 евра за осморо жртава). У току је жалбени поступак за репарације.
Донете су и пресуде за ометање правде. Хисни Гуцати и Насим Харадинај, осуђени на по четири године и три месеца због ометања службених лица, застрашивања током поступка и повреде тајности поступка. Сабит Јанузи и Исмет Бахтијари добили су по две године, а Хаџи Шаља три године затвора.
У фази претходног поступка је и предмет против Хашима Тачија, Башкима Смакаја, Иснија Киљаја, Фадила Фазљиуја и Хајредина Кучија. Они се терете за ометање правде у вези са случајем „Тачи и други“, односно за одавање поверљивих информација о сведоцима и координисане покушаје да се утиче на њихова сведочења.
Дик Марти
Специјализована већа за Косово у Хагу нису настала као наставак Трибунала, већ на основу извештаја Дика Мартија из 2010, у којем су изнете оптужбе о отмицама и злочинима ОВК, па и тврдње о трговини органима. Иако истрага америчког тужиоца Клинта Вилијамсона 2014. није потврдила трговину органима, утврђени су други злочини, што је довело до оснивања Специјализованих већа 2015.
Њихов мандат обухвата процесуирање злочина ОВК над етничким мањинама и политичким ривалима, од 1998. до 2000, у контексту у којем је, због застрашивања сведока, спроведено мало детаљних истрага о злочинима над Србима и Албанцима означеним као сарадници или противници ОВК.
У размени писама између Косова и Европске уније договорено је оснивање посебних судских већа која би била смештена ван Косова, због осетљивих поступака. „Специјализована већа и Специјализовано тужилаштво Косова имају посебан мандат да процесуирају ратне злочине и злочине против човечности почињене од јануара 1998. до децембра 2000. године, у вези са извештајем Савета Европе из 2011. године. Њихово седиште налази се у Хагу, особље је међународно, а надлежност има првенство над домаћим судовима“, наводе из СВК. Специјализована већа примењују обичајно међународно право и међународно право људских права. „Закон Косова се примењује само када је то изричито наведено у Закону о Специјализованим већима и Специјализованом тужилаштву“, објашњавају из СВК.
Специјални суд, формиран под притиском западних савезника, оперативно је почео с радом 2017. године, уз образложење да ће премештањем суђења у Хаг бити обезбеђени сигурност и непристрасност. Од почетка, међутим, суочава се с отпорима активних удружења ветерана ОВК, политичких лидера и шире јавности. Српска страна више пута је истицала да је на Специјалном суду посебна одговорност да обезбеди заштиту сведока.
На Косову се Специјлани суд у Хагу критикује и због, како наводе, лошег третмана оптужених, али и Владу Косова због недостатка финансијске подршке за њихову одбрану. Министарство правде саопштило је да је до сада издвојило око 33 милиона евра. Власти у Приштини сматрају „дубоко неприхватљивим“ што су међу доказима и материјали достављени из Србије. Специјализована већа одговарају да тужилаштво и одбрана саме бирају доказе на које ће се ослонити, док судије одлучују о њиховом прихватању у складу са законом и правилником. „Када одлучују о прихватању доказа које стране изнесу, судије оцењују све прихваћене доказе које су изнели и тужилаштво и одбрана. Одлука о прихватању доказа током суђења одвојена је од коначне оцене свих прихваћених доказа приликом доношења пресуде“, објашњавају из СВК.
Многе анализе подсећају да је формирање Специјалног суда од Косова директно затражила „велика петорка“, САД, Велика Британија, Немачка, Француска и Италија. Тако је Запад упозорио власти у Приштини да ће, уколико Скупштина не донесе одлуку, питање прећи у надлежност УН, што Косову није одговарало због улоге Русије у Савету безбедности. И данас у Приштини преовлађује став да је реч о политичком промашају из прошлости, који се, једном када је формиран, више не може укинути без озбиљних последица по односе са западним партнерима.
Мандат Суда траје све док Савет ЕУ не обавести Косово да су истраге и поступци окончани, функционише као хибридна институција, косовска по правном оквиру, а међународна по особљу, процедурама и седишту. Физичка удаљеност од Косова замишљена је да обезбеди независност и заштиту сведока, али је истовремено отворила простор домаћим политичарима да обликују наратив о његовом раду.
За породице убијених и несталих, суд је последња нада за истину о судбини њихових најмилијих. Али перцепције остају непомирљиве. За Србе, он је мост ка правди и суочавању с прошлошћу, док је за Албанце симбол селективне правде према „ослободиоцима“. Суд ће трајати док не заврши поступке, али да ли ће они отворити пут ка помирењу или продубити јаз зависи од ширег политичког и друштвеног ангажмана. Четврт века после рата, тај пут и даље остаје дуг и трновит.
Извор: Нови Магазин
