Пише: Дара Масикот
Превео: Милош. М. Милојевић
Шта Кремљ учи из рата у Украјини
Приповест о руској инвазији на Украјину је приповест о пољуљаним очекивањима и жестоким обртима у оствареном учинку. На почетку рата већина НАТО сагледавала је Русију као незаустављивог дива, који ће неизбежно брзо потући Украјину. Уместо тога, руске снаге су заустављене на свом путу и потиснуте натраг. Потом су спољни посматрачи промислили да је руска војска пуна трулежи, коју можда само један противнички контранапад дели од потпуног колапса. То се такође показало нетачним – украјинске офанзиве претрпеле су неуспехе, и Москва је продужила са својим спорим напредовањем. Сада, многи људи гледају ван Русије како би разумели ситуацију на бојном пољу, и сваљују одговорност за кијевске проблеме на недовољно снажну спољашњу потпору.
Оно што многи доносиоци политичких одлука и стратези пропуштају да увиде јесте степен до којег је Москва учила из пређашњих неуспеха и прилагођавала своју стратегију и приступ рату, у Украјини и другде. Почев од 2022. године, Русија је покренула систематско настојање да испита своје борбено искуство, из њега извуче поуке које би се могле применити у свим сегментима оружаних снага. До почетка 2023. Москва је у потаји створила сложени екосистем за стицање знања који укључује одбрамбену производну базу, универзитете, и војнике на разним положајима дуж ланца командовања. Данас, војска је институционализовала ово знање, прилагодила је своју војну производњу и истраживачке организације како би подупрле ратне потребе и упарила је технолошке стартапове са државним ресурсима.
Исходиште тога је примена нових тактика на бојном пољу – унета у тренажне програме и борбене приручнике – и боље наоружање. Москва развија нове начине употребе дронова којима проналази у убија украјинске војнике и уништава украјинска борбена средства, претварајући оно што је некада била слабост у нешто што је преимућство. Саградила је боље ракете и произвела робусније и квалитетније оклопне системе. Пружила је млађим заповедницима већу слободу у планирању. Постала је војска која је способна и да се мења током рата и да се припрема за будуће, високотехнолошке сукобе.
Због ових промена, Украјина ће се по свој прилици суочити са још већим разарањима у предстојећим месецима. Мораће да се носи са бржим и бројнијим руским нападима дроновима, који ће наносити већу штету градовима, цивилима и критичкој инфраструктури. Већи број ракета ће успешно пробијати украјинску одбрану. Десет миља широк појас до линије фронта већ је веома опасан, али ће у будућности постати још опаснији и тежи за прелажење. Ове промене можда неће довести ни до каквог драматичног пробоја руских снага, захваљујући украјинској одбрани и опсежним ударима дроновима и артиљеријом. Али они могу да значе да Москва и даље може да тргује војницима за споро напредовање у Донбасу уз истовремену наду да ће се НАТО заморити од овог сукоба.
Неки амерички и европски званичници, заиста, губе интересовање за Украјину. Али иста руска прилагођавања која угрожавају Украјину требало би да забрину и друге политичке чиниоце. Руска војска ће изронити из овог сукоба са опсежним борбеним искуством и специфичним сагледавањем природе будуће борбе, и поделиће ово искуство са Кином, Ираном и Северном Корејом. Она је поставила темеље за интензивнији период учења и обнове након што се рат буде окончао. Русија ће остати ограничена слабом дисциплином и са потешкоћама ће моћи да производи најнајпреднију опре,му. Али биће спремнија за нови вид вођења рата више од било које друге државе, без обзира на њене ограничене ресурсе. Уколико не желе да буду у заостатку, Вашингтон и европске престонице морају да почну да уче од рата у Украјини, а не да окрећу главу. Уместо да га одбацују требало би да изучавају руски начин учења – и онда да врше сопствене измене.
Индустријски комплекс посвећен учењу
Руска војска је била принуђена да се прилагођава насталим приликама још од почетка инвазије. Пошто је издржала жестоке украјинске контранападе, руске јединице су додале заштитни оклоп на возила, научиле нове начине прикривања, и развиле тактику употребе малих јуришних јединица. Ово су само неки од многобројних начина прилагођавања. Руски војници су такође делили савете неформално путем друштвених мрежа, затворених канала и приручницима са саветима који су се појављивали као самиздати. Овај начин неформалног учења, од особе до особе и од јединице до јединице, је важан први корак ратног прилагођавања. Али све док већа војна организације не усвоји ове лекције, оне се често изгубе током времена, не прослеђују се онима којима су потребне, и не шире се међу оружаним снагама.
Други стадијум учења чини институционализација ових промена, као што су измене програма обуке, планова набавки и оперативних концепата. Након тога, војска мора да се укључи у предиктивно учење о будућем ратовању и да препозна потребе за реформама или трансформационим изменама. Војске које најбоље уче прате пет корака: стицање борбеног искуства, његова анализа, предлагање препорука, ширење препорука и лекција широм оружаних снага, и на крају, њихово спровођење.
Како је постајало јасно да ће се рат одужити, Русија је почела да испуњава већину ових критеријума. Оно што је почело као ад хок прилагођавање на бојном пољу развило се у систематско настојање да се прикупи искуство на бојном пољу, изучи и подели широм војних снага како би се побољшао њихов учинак. Војска је 2022. године наредила да се определе штабни официри и истраживачи и распореде у фронтовским командама како би могли да посматрају рат из највеће могуће близине и тако покушају да разумеју учинак трупа. Истраживачи су онда преиспитивали исходишта битака, пролазили кроз оперативне дневнике заповедника и интервјуисали војнике како би на основу тога израђивали аналитичке извештаје. Након додатних процена, ови извештаји о „наученим лекцијама“ (како их називају војни стручњаци) дељени су са ратним штабом у Ростову, генералштабом у Москви, штабовима родова, војним академијама, одбрамбеним компанијама и заједницом војних истраживача.
Оружане снаге онда су се у складу са тим прилагођавале. Потпомогнута московским наређењем о мобилизацији из септембра 2022. године и растућим војним буџетом, руска војска је реорганизовала своју командну структуру и прилагодила тактику и начин распоређивања снага у Украјини. Москва је променила логистичке системе како би повећала њихове изгледа за опстанак и преживљавање. Увела је нове технологије или нове начине упошљавања старе технологије да би унапредила прецизно циљање мета и капацитете за електронско ратовање. Ове успутне адаптације помогле су Русији да стабилизује линије фронта и одоли украјинској контраофанзиви 2023. године.
Од тада, руски екосистем учења постао је још опсежнији. У Москви, руска војска располаже са преко двадесет комисија опредељених да спроводе препоруке засноване на информација које су прикупљене са бојног поља као и оних прикупљених од руских истраживача. Војска је била презаузета дељењем лекција које је научила другим снагама и то њиховим сажимањем у билтене, одржавањем тематских састанака радних група, и одржавањем конференција на којима је трагано за проблемима и дељено стечено знање.
Руски Јужни војни дистрикт изнова и изнова окупља војнике и заповеднике ваздухопловних снага, копнених снага, снага за електронско ратовање и представникe одбрамбене индустрије да би их научили како да боље открију, потисну и униште противничке беспилотне ваздухоплове (uncrewed aerial vehicles, скраћено у енглеском изворнику UAV), који су били кључни за ране украјинске војне успехе. На конференцији коју је 2023. године одржала руска артиљеријска академија, војници и експерти су се окупили како би претресли артиљеријске тактике и како би интегрисали дронове као елеменат вршење артиљеријских удара. За само три године, Русија је извршила четиристо педесет привремених измена у бојним упутствима. Војни заповедници углавном су сагласни да ће се ови приручници скоро у потпуности преиначити након што рат буде окончан.
Припрема за деловање
Током прве године инвазије, Украјина је примила помоћ од једног неочекиваног извора: саму руску војну опрему. Чинило се да се више месеци заредом, руска опрема изнова и изнова кварила због лошег одржавања, производних мањкавости и конструкторских грешака. Размотримо московску опрему за електронско ратовање: ванредна провера стотина руских система за електронско ратовање пронашла је мањкавости у 30 одсто њих. Најчешћа мана био је лош квалитет електронских подкомпонената, посебно кола. Према наводима водеће руске војне публикације Војна мисао, запањујућих 60 до 70 одсто случајева мањкавог рада у руским системима за електронско ратовање забележених између 2022. и 2024. године изазвани су кваровима различите врсте. Свега 30 до 40 одсто случајева избацивања опреме из строја изазван је украјинском ватром.
Понекад је Русија имала проблеме са поправљањем опреме; током прве године рата, споро реаговање одбрамбене индустрије на новонастале околности, одвојеност од војника и застарели регулаторни оквир успоравали су иновирање. Али на крају, произвођачима војне опреме је наложено да унапреде производњу, повисе стопу поправки, и уопште узев да убрзају иновирање. Захваљујући владиној подршци они су то заиста и учинили. Министарство одбране је олабавило регулативе како би скратило рокове за истраживање и развој. Одржавало је састанке са представницима војноиндустријске базе да би било сигурно како ова прима и усваја повратне информације од јединица са фронта и спроводи неопходне промене. Одбрамбене компаније су, у међувремену, послале стручњаке у окупирану Украјину да поправљају опрему, проуче њен учинак и известе надлежне, управо као што су радили и у Сирији у којој је Русија бранила режим Башара ал-Асада. Почевши од почетка 2023. године, Кремљ је увео програме за интеграцију цивилних универзитета и истраживачких центара у остваривање националних војних напора. Побољшао је сарадњу између војних и цивилних инжењера на локацијама за тестирање и полигонима за обуку како би боље тестирали прототипове пре него што их пошаљу у борбу.
Руска влада је такође покренула иницијативе да би помогла стартапе у војној индустрији у нади да ће поспешити иновирање. Руски министар одбране Андреј Белоусов, на пример, радио је на повезивању стартапова са компанијама у државном власништву које имају доминантан положај у овом сектору, пословично неповерљивим према придошлицама. То је дало резултате: сада стартапови заузимају своје место поред највећих руских произвођача оружја и опреме на сајмовима наоружања и продају своје производе војсци. Ове промене омогућиле су Русији да сузи неке технолошке предности које је имао Кијев у првим годинама рата. Руски произвођачи производе нове и прилагођене системе погодније за украјинске услове. Руска војска, заузврат, је научила како да их користи. Можда најпознатије међу овим настојањима је један потез Министарства одбране, устројавање Рубикон, елитне јединице за истраживање и извођење операција дроновима, која испробава различите тактичке приступе који се потом преносе у друге јединице које располажу летелицама без посада.
Москва је увела и мање видљива али подједнако важна унапређења. Одбрамбене компаније унапредиле су оклоп и друга заштитна средства многим класама возила и опремила су их снажнијим моторима, бољим визирима и унапређеним средствима за ометање. Земља сада располаже са клизећим бомбама (glide bombs) веће убојитости и повећаном производњом дронова Шахед као и другим типовима летелица без посаде. Одбрамбени сектор се такође позабавио производним мањкавостима и извршио је унапређења протокола за одржавање руских система за електронско ратовање.
Ова унапређења објашњавају зашто се Украјина суочила са већим проблемима током протеклих годину и по дана. Током 2022. и 2023. године, Кијев је могао да напада руске командне центре, залихе и линије снабдевања релативно лако; данас, руске електронске контрамере и прилагодљива противракетна одбрана чини ове нападе тежим. Руски напади дроновима и ракетама су такође постали већи и сложенији. Ово, најмање, значи да украјински партнери морају да снабдеју земљу са више противваздухопловне одбране и да уложе више у земаљске системе електронског ратовања. Украјина такође развија далекометне ракете, пошто настоји да уништи сама изворишта руског наоружања.
Исписано крвљу
Руско учење протеже се на још један важан домен: обуку. Војни инструктори су подробно преиспитали борбена искуства и интегрисали су научене лекције у тренажне програме. Како би осигурали да ови програми буду и смислени и спроводљиви, Русија ротира трупе између бојног поља и тренажних полигона, слично као што шаље произвођаче оружја на фронт. Када личне посете нису могуће, војска одржава сигурне видео конференције између фронтовских јединица, академија и тренажних центара. Неки онеспособљени ветерани постали су стално запослени инструктори.
Русија је спровела неколико промена у тренажном процесу проистеклих из борбених искустава у Украјини. Израдила је симулаторе који су реалистичнији и изменила је упутства о пружању тактичке медицинске помоћи. Почела је да подучава своје војнике како да возе војна возила кроз сложено бојно поље испуњено дроновима, као и како да изводе мање нападе са великим дроновима и оклопним нападним јединицама – оба су кључни задаци у рату у којем је линија фронта под сталним надзором Кијева. (Узимајући у обзир да Украјина може да види већину онога што Русија ради на бојном пољу, мали, потајни нападачки тимови су потребни како би биле преплављени кијевски одбрамбени положаји). По први пут, руски инструктори користе дронове да надзиру обуку војника да би након тога успешније могли да размотре успехе и подбацивања јединица.
Русија је такође унела неколико измена своје обуке за ниже официре да би се боље припремили за извођење оперативних задатака. Ове промене не чине потпуни преображај досадашњег начина рада: главно московско ратно прилагођавање је додавање двомесечне обуке како би се помогло поручницима да побољшају своје вештине у гађању и артиљеријским дејствима, извиђању, топографији, навигацији, коришћењу дронова и медицинском збрињавању на бојном пољу. Инструктори су такође усредсређени да обуче ниже официре како да командују малим јединица, узевши у обзир значај на бојном пољу пешадијских напада малим групама. Неки нижи официри чак се подучавају у ономе што се у НАТО државама означава као планирање мисије. По овом начину рада њима и њиховим штабовима дају се задаци за које морају сами да изнађу решења а не да делују у складу са централизованим командама. Ово је главни померај у односу на традиционални начин рада у руској војсци који је био устројен одозго ка доле, и инспирисан је успесима неких руских јединица оствареним у борбама против кијевских снага.
Међутим, упркос пажњи коју су виши заповедници посветили њиховом поправљању, руски тренажни програми остају неуједначени. Упутства за добровољце који су се обавезали да буду упућени у Украјину сада се исправно усредсређују на подучавање војника борби у малим нападним групама на бојном пољу које је презасићено дроновима. Али обука је и даље прекратка, стога војници на бојно поље пристижу слабо припремљени за извођење борбених задатака. Иако су инструкциони програми за нове регруте такође били мењани од 2022. године како би одражавали стечено борбено искуство, они још увек нису потпуно преиначени. Неки удаљени тренажни центри и даље врше обуку на основу застарелих информација или на друге начине не успевају да одрже темпо у брзом усвајању лекција научених на бојном пољу, наводи се у званичним руским извештајима. Војска прибегава ненајављеним инспекцијама како би осигурала да се упутства о обуци усвајају и спроводе.
Ограничења учења
Руски обука можда и даље остаје нешто што није до краја унапређено и жестоки украјински отпор и даље спречава да Кремљ оствари своје главне ратне циљеве. Ипак, московске промене су несумњиво обесхрабрујуће за Украјинце. Од када је рат почео, Кијев је истрајавао против Москве великим делом због предности у иновирању, која се сада круни и смањује. Украјинци су одавно признали да пуким бројевима не могу да победе руску војску.
Но, срећом по Кијев, оно што Русија може да учини да би поништила украјинске квалитативне предности је ограничено. За почетак, процес учења руске војске има једну критичну ману – ону која објашњава јаз између енергичног процеса учења међу особљем штабова, истраживачима и неким одбрамбеним компанијама код куће и суморног искуства војника на фронту. Иако руска војска показује снагу у прикупљању, анализирању и ширењу поука борбеног искуства, она и даље има проблеме у спровођењу сопствених препорука – и с тим у вези, осигуравањем да се њене смернице поштују. Званичници су, на пример, препоручили да се систем контроле квалитета реформише како би одговорио на многе кварове и грешке, али то још увек није учињено. Слично студије војне медицине и борбене трауматологије знатно су узнапредовале у Русији од 2022. године. Ипак, број војника на фронту који су заражени ХИВ-ом расте, барем делимично зато што пољске болнице вишекратно користе шприцеве и имају лоше санитарне протоколе за ситуације у којима морају брзо да збрину велики број страдалих.
Затим постоје области у којима Москва до сада није научила ништа ново – попут дисциплиновања и професионализма, дуго занемариваних аспеката борбене снаге. Последица тога је крајња разноликост квалитета руског војног особља распоређеног дуж линије фронта. Неке јединици имају компетентне заповеднике, док су у другима они насилни или једноставно одсутни. Јединице које су распоређена једна до друге подбацују у координацији дејстава, што води непотребним и претераним жртвама током ротације и извођења борбених покрета. Јединице са потешкоћама остварују унутрашњу кохезију након попуне људства (што се често дешава: руска војска и даље трпи огромне губитке). Неки припадници оружаних снага доживљавају насиље или занемаривање у својим јединицама. Други се драконски кажњавају за прекршаје, везивањем за дрвеће или закопавањем у јамама на отвореном.
Иако нису спречили борбене снаге да остваре већину задатака који су им одређени, ови проблеми су свакако део објашњење због чега Русија и даље подбацује у односу на своју релативну предност, у расположивим ресурсима и бројности људства. Руски војни психолози огласили су узбуну указујући да су тренутни напори да се процени психолошко стање војника и да се идентификују окидачи такозваног девијантног понашања (дезертерства, предаје, насиља или губитка борбене ефикасности) застарели. Али сам војни апарат није поунутрашњио ову поруку, одабирајући, уместо тога, да се усредсреди на издржљивост и извршење наређења по сваку цену.
Барем за сада, изазови које намеће сама природа рата су такви да их је изузетно тешко превладати и разрешити чак и када су уочени. Руској команди је, на пример, добро познато да је украјинско бојно поље под помним надзором дронова и да је стога скоро немогуће концентрисати веће снаге за извођење напада оклопним снагама а да оне не буду нападнуте. У војним часописима, стратези отворено признају да су традиционалне руске формације престале да „буду погодно средство за остваривање успеха“. Војска се прилагодила. Одустала је од упошљавања великих оклопних формација, све више прихватајући мале јуришне тимове као окосницу војне обуке. Руски званичници су такође придодали нове јединице дронова, јуришне и извиђачке одреде како би помогли у савладавању добро припремљене украјинске одбране. Иако спровођење ових промена отежава украјинске контрамере и доводи до тактичких руских продора, оно долази по цену изузетно високих жртава, а ове мале нападне јединице не могу да заузму и задрже неку територију на исти начин на који су то чиниле раније масивне офанзивне јединице. Ипак, Кремљ захтева да се рат и даље води на овај начин.
Напослетку, московски забележени учинак о поратном учењу није нарочито инспиративан. Након совјетског рата у Авганистану и руског ратовања које је помагало Асадовом режиму, војска није успела да учи из борбеног искуства или је ово искуство заборавила зато што прикупљено знање није ширено изван малих група које су се бориле. Руске оружане снаге такође нису успеле да имплементирају лекције научене деведесетих година 20. века и оне са почетка 21. века, када је финансијска подршка поратним војним реформама доживела стрмоглави пад.
Ипак, ниједан од ових фактора није присутан у данашњој Русији. У ствари, многи процеси стицања знања који су сада у току подсећају на оно кроз шта је Москва прошла после Другог светског рата. Уколико се у обзир узму садашња институционална архитектура, финансије и вођство, руска војска делује спремном за свеобухватан и интензиван период учења након завршетка рата у Украјини. Званичници већ разговарају о опсежном преиспитивању руских оперативних концепата, војне теорије и стратегије, борбених упутстава и дугорочних планова набавки од сада па до половине тридесетих година овога века. Руски званичници указују да је превазилажење претње од масовних оклопних напада кључни истраживачки приоритет и да планирају да измене устројство војних снага и оперативне концепте како би изашли на крај са овим изазовом. Од сада, руска војска ће по свој прилици створити додатне беспилотне летелице и друге беспосадне системе, који ће поспешити војну моћ Москве спрам НАТО.
Руски предводници ће додатно интегрисати беспилотне летелице, роботе и друге аутономне системе широм оружаних снага. Према војним гледиштима ове технологије су будућност борбених дејстава: руски војни стручњаци пишу да ће системи без посада постати најважније оружје 21. века. У свету који предвиђају постојаће ројеви аутономних дронова који могу да преплаве противничку одбрану, микродронови које је тешко идентификовати или зауставити, и дронови који опонашају птице, бубе или друге дивље животиње. Руска војска је осматрала употребу у украјинској војсци борбених робота и припрема се за додатне инвестиције у овој области како би јој ови системи били од помоћи у вршењу задатака као што су стражарска служба, логистика, минирање и разминирање и подводни надзор и осматрање.
Руски војни теоретичари и предводници такође виде вештачку интелигенцију као кључну за модерно ратовање. Брзина којом ова технологија може да обради растућу количину дигиталних информација омогућиће заповедницима да брже одлучују. Московски стратези страхују да ће, уколико руски команданти не буду располагали врхунским алатима вештачке интелигенције, руске снаге преплавити противници који њима располажу. Да би то предупредили, руски стручњаци разматрају како да до почетка 2030-их година упосле системе за доношење одлука засноване на вештачкој интелигенцији и оружане системе чије је деловање поспешено вештачком интелигенцијом. Војска испитује како да искористи вештачку интелигенцију у хиперсоничним ракетама, системима противваздухопловне одбране и дроновима како би побољшала њихов учинак. Такође разматра како би вештачка интелигенција могла да убрза извршење аналитичких задатака и аутоматизује командовање. Иако је ова област оглашена за национални приоритет, улагања у вештачку интелигенцију и даље остају прилично скромна, што у блиској будућности ограничава могућности које Русији стоје на располагању.
Прилагоди се или нестани
На почетку инвазије 2022. године, руска војска погрешно је проценила украјинске способности и спремност на борбу. Московска опрема није увек била дорасла потребама, а неки системи у потпуности су подбацили. Њени војници нису били обучени за мисије на које су били упућени (или им, с тим у вези, чак није било ни саопштено да ће ићи у рат). Деловања дуж ланца командовања било је испуњено потешкоћама.
Али посматрачи руске војске не могу више да утемељују своја гледишта на посматрању овог периода. У годинама које су уследиле, она је постала организација стицања знања, и текуће прилагођавање на линији фронта је само део образовне активности. Москва прикупља и анализира борбено искуство и дели лекције које су научене широм оружаних снага и одбрамбеног екосистема. Она систематски покушава да забележи и институционализује своје ратно искуство и да се припреми за поратно време реформи. Разуме да се карактер будућег ратовања мења, тако да и војска мора да се мења.
Руски предводници биће суочени са препрекама у остваривању својих амбиција чак и након што се сукоб буде завршио. Међународне санкције, на пример, озбиљно ће успорити њихов напредак (под претпоставком да ће санкције и даље бити на снази). Способност руске војске да се унапређује, након свега, зависиће од постојаног финансирања, приступа критично важним минералима и њеној способности да произведе најнапреднију опрему – све ово су санкције отежале. Руској војсци је такође потребна подршка вођства и допринос довољног броја искусних ветерана за спровођење планираних реформи. И без обзира шта се буде десило, Русија ће бити ограничена њеним традиционалним персоналним слабостима – слабом дисциплином, на пример – и скупим програмима војних набавки који црпе њене ресурсе.
Москва је такође забринута да би Сједињене Државе и Европа могле да проуче њено вођење рада и да развију противмере најновијим руским капацитетима и тактикама. НАТО мора да покаже оправданост ових страховања. Како би досегли руске капацитете и ухватили прикључак у кључним областима као што је ратовање дроновима, САД и Европа морају да убрзано анализирају инвазију Украјине и потом да се прилагоде, што обухвата и масовније прибављање беспилотних летелица као и усвајање других иновација. Иако је неколико организација у државама чланицама НАТО опредељено за прикупљање поука из рата, напредак је неуједначен и осамљен. Деловање ових тела још увек није свеобухватно изменило планове набавки, режиме обуке или оперативне концепте у њиховим земљама.
Да би избегле заостајање, Сједињене Државе и Европа би требало да почну да позорније прате ову ситуацију – посебно пошто је Москва почела да прослеђује своје знање својим аутократским партнерима. Но, то значи да морају да сагледају руску војску онаквом каква јесте: мањкава, али ипак отпорна на своје сопствене начине. Њени структурни проблеми су стварни и особито би дошли до изражаја у случају њеног сукоба са НАТО. Ипак, њен процес учења је неумољив. Руске оружане снаге ће и убудуће додатно модификовати тактику, увести ново наоружање и проширити своје капацитете у отпочињању деценијске реконструкције. Стручњаци су склони да кажу да војске обликују рат. Међутим, и рат исто тако обликује војске.
Дара Масикот је виши сарадник Руског и Евроазијског програма Карнегијеве задужбине за међународни мир; раније је била виши политички истраживач у РАНД корпорацији и виши аналитичар руских војних капацитета у Министарству одбране; објављивала је о руским војним капацитетима, модернизацији оружаних снага и стратегији; често коментарише Руско-украјински рат
Извор: Форин Аферс
