Уторак, 17 мар 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
ДруштвоНасловна 6

Дани сјећања на Владику Атанасија – Први дан програма 1. март 2024. (ВИДЕО)

Журнал
Published: 3. март, 2024.
Share
SHARE

Дани сјећања на Владику Атанасија, у организацији Епархије Захумско-херцеговачке и приморске и Задужбине Владике Атанасија, отворени су у петак, 1. марта 2024. године у требињском Културном центру. Првог дана програма приређена је изложба фотографија под називом „Дете – парче неба на земљи“. Изложбу је припремио јеромонах Теофил, настојатељ Манастира Дужи, објединивши низ сачуваних фотографија које осликавају брижност која је красила Владикин однос према дјетету. Прво поздравно обраћање приликом отварања Дана сјећања на Владику Атанасија изговорио је Владика Димитрије, подсјећајући да Владике Атанасија и Амфилохија није било могуће посматрати засебно – посљедњи је давао смисао, а први живот. Госте је поздравио и градоначелник Требиња, господин Мирко Ћурић, нагласивши да људи у Херцеговини могу бити поносни што су били савременици таквог Владике. Изложбу је представио и отворио аутор, јеромонах Теофил, пожеливши да сјећање на Владику Атанасија пробуди сабране и унесе радост какву је Владика изазивао својим присуством. Отварање изложбе својим пјевањем уљепшао је Хор „Света Анастасија Српска“.

Прву сесију разговора под називом „Светосавска и Световасилијевска Херцеговина“ у позоришној сали Културног центра започео је господин др Здравко Зубац, представивши публици учеснике: професора мр Момчила Голијанина, господина Јова Марића, госпођу Сенку Дурутовић и професорицу др Љерку Јефтић. Професор Момчило Голијанин подијелио је са присутнима сјећање на долазак Владике Атанасија у Херцеговину, прва крштења, причешће војника и нагласио ширину православног црквеног искуства којим је Владика храбрио и помагао војнике и дјецу у Невесињу.

Госпођа Сенка Дурутовић присјетила се првог сусрета са Владиком Атанасијем у Никшићу, појашњавајући да је Владику у свој живот прихватила као родитеља и духовника. Госпођа Сенка подсјетила је на цјелодневне претоваре помоћи припремане за херцеговачка мјеста, на мисионарска предавања за никшићку омладину и одмор уз фудбал.

О доласку Владике Атанасија у Требиње говорио је господин Јово Марић, присјећајући се празника Светог Саве 1992. године. Господин Јово најприје је описао друштвене прилике у Херцеговини пред долазак Владике, подсјетивши на тешке и опасне тренутке којима је град сачуван од недаћа страдања, а затим је описао несебичност и срчаност којима се Владика хватао укоштац са изазовима.

О новом и мирнијем периоду Владикиног живота у Херцеговини говорила је професорица Љерка Јефтић, присјетивши се доласка кивота са моштима Светог Василија у Херцеговину, проповиједи свештеника и монаха који су уцрквили и привели Христу њену породицу, што је довело до односа одњеговане блискости и присности са Владиком.

Отварању изложбе и првој сесији разговора присуствовали су: Његово Високопреосвештенство Митрополит крушевско-демирхисарски г. Јован, Епископ диселдорфско-њемачки г. Григорије, генерални директор Директоријата за сарадњу са вјерским заједницама Министарства правде Црне Горе г. Драган Радовић, директор Републичког секретаријата за вјере Републике Српске г. Драган Давидовић, Генерални конзул Републике Србије у Мостару г. Васо Гујић, представник Конзуларне канцеларије Републике Србије у Требињу, г. Мирослав Марковић.

Извор: Епархија Захумско-Херцеговачка

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Живот је бајка – Хулио Кортасар
Next Article Стефан или Стјепан

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Редакција журнала честита свим читаоцима Божић уз поздрав: Мир Божији, Христос се роди!

Следићемо ову литургијску годину корак по корак; у овој години ћемо открити како су светитељи…

By Журнал

Јагма за краљевима: националистичко (п)освајање прошлости

,,Сви болујемо од разарајуће хисторијске грознице“, писао је концем 19. стољећа њемачки филозоф Фридрих Ниче…

By Журнал

Велибор Марковић: Да организатори хајке на митрополита Јонаикија и Митрополију добро проуче Законик о кривничном поступку…

Да организатори хајке на митрополита Јоаникија и Митрополије црногорско приморске добро проуче Законик о кривичном…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Друштво

Манастир Високи Дечани: Хитан апел за мир и уздржаност на КиМ

By Журнал
ДруштвоНасловна 2СТАВ

Стид као политичка врлина

By Журнал
ДруштвоКултураНасловна 3

Камо колоне и честитке?

By Журнал
ДруштвоКултураМозаикНасловна 3

Црногорски БДП порастао 6,1 одсто

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?