Kina spremna da porine treći, do sada najnapredniji nosač aviona u trenutku kada Tokio na manevre šalje Izumo, najveći japanski ratni brod izgrađen od Drugog svetskog rata. Bliski susreti ruskih, kineskih i tajvanskih aviona. Kanada se žali da su kineski lovci bar 60 puta „prozujali“ pored patrolnih aviona nedaleko od Severne Koreje.
Kada su se oblaci razišli, satelitski snimci su pokazali sa su radinici u šangajskom brodogradilištu skinuli potpore i skele oko novog nosača aviona, što suštinski znači da će brod „tipa 003“ uskoro biti porinut u more.
Skoro 300 metara dug, opremljen katapultima za lansiranje i hidrauličnim užadima za zaustavljanje letelica, „003“ će, prema procenama američkih vojnih analitičara, biti „najveći i najmoderniji“ nosač aviona izgrađen van SAD.
Gotovo istovremeno, Japan je u patrolu poslao „Izumo“, nekadašnji nosač helikoptera, koji je u skladu sa novom vojnom strategijom Tokija, preuređen u nosač aviona.
Pacifička turneja ovog broda najavljena je kao japanski odgovor na bezbednosni sporazum Kine i Solomonskih ostrva, koji Tokio i Vašington vide kao pokušaj da okončaju decenije američke dominacije u ovom regionu.
„Izumo“, najveći japanski ratni brod izgrađen posle Drugog svetskog rata, bio je prvobitno projektovan kao nosač helikoptera, u skladu sa japanskim zakonima kojim je suštinski zabranjena proizvodnja ofanzivnih vojnih sistem. Jačanjem kineskih ambicija, ovaj brod je delimično modernizovan i na njega su krajem prošle godine sletela dva američka višenamenska aviona F-35B.
Bio je to prvi put posle 75 godina da je neki avion poleteo ili sleteo sa japanskog nosača aviona. Modifikacija ovog broda biće u potpunosti okončana za dve godine, negde u vreme kada će i kineski „tip 003“ biti spreman za akciju.
Dug 248 metara, „Izumo“ je drugi najveći nosač aviona izgrađen u Japanu. Dvadesetak metara duži „Šinano“, koji je u stvari bio modifikovani bojni brod klase „Jamato“ potopila je američka podmornica krajem 1944. godine, svega desetak dana pošto je uveden u službu ratne mornarice.
Patrole, presretanja, manevri
Serija bliskih susreta kineskih i tajvanskih aviona, tokom prethodnih sedmica, nekako, u drugi plan je bacila žalbe kanadskih vlasti, koje tvrde da su kineski lovci od kraja decembra u najmanje 60 navrata „prozujali“ pored patrolnih aviona angažovanih u vodama oko Severne Koreje.
„Ovo shvatamo krajnje ozbiljno…Činjenica da je Kina izabrala ovakav pristup je istinski problematična“, rekao je kanadski premijer Džastin Trudo.
Kanadske vlasti su navele i da su kineski lovci „proletali svega desetak metara“ od patrolnog aviona CP-140 „aurora“, koji se u ovom delu sveta našao u sklopu operacije Ujedinjenih nacija, kojom se kontrolišu sankcije vlastima u Pjongjangu.
Kina se nije izjašnjavala o kanadskim optužbama, ali je najavila nove velike manevre u vodama oko Tajvana, koje se, još jednom, podudaraju da posetom američkih senatora.
Senatorka Tami Dakvort je na Tajvan stigla u ponedeljak, dok je kinesko ratno vazduhoplovstvo, istovremeno, u vode oko Tajvana poslalao ukupno 30 borbenih aviona.
Kineskim manevrima priključio se i nosač aviona „Liaoning“, koji je prokrstario vodama južno od Japana i istočno od Tajvana, posle čega je Peking optužio japanske vlasti da prate i ometaju ovaj brod.
„Ne trebaju nam posebni fotografi sa japanskih brodova i aviona“, rekao je portparol kineskog ministarstva odbrane.
Vlasti u Tokiju su u pratnju kineskog nosača aviona poslali upravo „Izumo“, tvrdeći da su kineski avioni izveli stotine letova u međunarodnim vodama južno od Japana.
U složene odnose uključuli su se i Rusi, sa kojima se Japanci već decenijama spore oko Kurilskih ostrva. Ostrva na granici između Ohotskog mora i Tihog okeana, u Rusiji poznata kao Južni Kurili, a u Japanu kao „severna teritorija“, predmet su spora dveju država još od kraja Drugog svetskog rata, kada su sovjetske snage zauzele ostrva Kunaširi (ruski Kunašir), Etorofu (ruski Iturup), Šikotan i mali arhipelag Habomai.
Najnoviji u seriji sporova Japana i Rusije počeo je krajem februara kada je vlada u Tokiju rusku ofanzivu na Ukrajinu nazvala „ozbiljnim kršenjem međunarodnog prava“ i pridružila se kaznenim merama koje je Zapad uveo Moskvi.
Moskva je, u kontraudaru, svrstala Japan na listu „neprijateljskih država“ i prekinula pregovore o mirovnom sporazumu između dve države, kojim je trebalo da budu rešena pitanja koja su ostala otvorena posle Drugog svetskog rata, uključujući i sudbinu Kurilskih ostrva.
Kineska državna televizija emitovala je snimke zajedničkih patrola sa ruskim avionima iznad Pacifika, najavljujući mogućnost da se u bliskoj budućnosti u takvim manevrima pojave i najmodernije letelice obe države – ruski „su-57“ i kineski „j-20“.
Tenzije na Pacifiku podignute su krajem aprila kada su ruske podmornice ispalile krstareće rakete „kalibr“ na mete u Japanskom moru. Vežbe gađanja u Japanskom moru vremenski su se podudarile sa manevrima mornarica SAD i Japana, u kojima su učestvovali brodovi američke Sedme flote predvođene nosačem aviona „Abraham Linkoln“.
Rade Maroević
Izvor: Global Daily
