Верници Српске православне цркве данас славе Лазареву суботу или Врбицу, празник посвећен васкрсењу праведног Лазара из Витиније кога је Исус Христос, према предању, васкрсао из мртвих.
То је видело много људи, па се вест о чуду Христовом проширила на све стране. Лазар је потом живео још тридесет година као епископ на Кипру, где је и сахрањен.
Његове мошти почивају данас у Цариграду, где су пренете 890. године са Кипра, односно из Китона код Ларнаке, где је стајала надгробна плоча са натписом „Христов пријатељ“.
На Лазареву суботу беру се младе врбове гране које се освештавају у цркви и деле народу. Зато се данашњи празник зове и Врбица.
Врбицу обично у цркву носе деца у суботу по подне да би је оставили у цркви да се на Цвети, на јутрењу, окади и очита молитва, а гранчице се после деле народу.
У Српској православној цркви, Врбица је дечји празник, јер је Христос, према Јеванђељу, улазећи у Јерусалим рекао: „Пустите децу мени, јер таквих је Царство небеско“.
Данас се бере и цвеће које се не уноси у кућу, већ потопи у воду да преноћи, а сутра ујутру се, на Цвети, укућани њоме умивају.
Обичај је да се тог дана млади међусобно дарују цвећем.
С обзиром на то да је овај празник у време ускршњег поста, црквено правило је да није добро на тај дан играти и певати.
Наравно, славска трпеза је увек посна. Данашњи празник најављује сутрашњи – Цвети, када је Исус Христос свечано ушао у Јерусалим.
Многе породице овај дан славе као крсну славу.
Извор: РТС
