Српска православна црква и вjерници данас славе успомену на Ћирила и Методија, који су заслужни за ширење писмености међу словенским народима. Данас је и Дан словенске писмености и културе.
Ћирило и Методије остали су упамћени као „словенски апостоли“, који су створили глагољицу, прво писмо Словена.
Преводом литургијских и библијских књига, Ћирило и Методије поставили су темеље словенске писмености. Било је то прво политичко освешћивање Словена у историји.
Старији Методије и његов брат Ћирило, пре монашења Константин, рођени су у Солуну у дому високог византијског војног и управног вође Лава, 815. године односно 826. године.
Када је 862. године, великоморавски кнез Растислав тражио од византијског цара Михаила учитеље који ће да проповедају хришћанство на народном језику, показало се да су солунска браћа идеална за тај посао. Знали су словенски језик, па су саставили писмо и превели јеванђеља.
Са тим преводима кренули су у моравско-панонску мисију просветитељско дело међу словенским народима. Ширили су писменост и хришћанство међу Словенима, преводили и друге богослужбене књиге и служили литургију на словенском језику, такође су рукополагали и домаће свештенике.
Симбол су словенске писмености и словенског просветитељства. Као просветитеље словенских народа, Црква их молитвено истиче као равноапостолне. Било је то прво политичко освешћивање Словена у историји. После смрти солунске браће, њихови ученици, Климент и Наум, наставили су њихов просветитељски рад.
Сваки од браће има свој дан а њихов заједнички празник уведен је на хиљадугодишњицу словенске мисије.
Осим код нас, Дан Ћирила и Методија прославља се и у Пољској, Чешкој, Словачкој, Русији, Украјини и Северној Македонији.
Према народном веровању, на дан „словенских апостола“ сви ученици и студенти би требало „загреју столицу“ и читају књиге, како би добро учили током целе године.
