Пише: Наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Ако неко данас слави Дан побједе, требало би знати чију побједу славимо и над ким? Уз све могуће разлике у тумачењу Другог свјетског рата, неоспорно је да је Хитлера и нацизам победио уједињени свијет и координира акција Истока и Запада, против истог непријатеља човјечанства.
09. мај 2024 не посједује особине датума од прије 81 године. Актери побједе из 1945. г. су разједињени до пуцања, и нико од њих нема морално право да побједу прославља без ових других. А не само да је прославља свако у свом свијету, него једни друге оптужују за наставак „Хитлеровог посла“.
Руси у ширењу НАТО-а на Исток виде софистицирани продужетак циљева „Барбаросе“ (како Запад да завлада Истоком), док САД и ЕУ у Путиновој држави виде диктатуру и једноумље равно оној унутар трећег Рајха. Наравно, логички и филозофски гледано, претјерују и једни и други, али приземни политички интереси и имеријализам карактеристичан за обје стране, не дозвољавају здрав разум ни покрет ка компромису.
Милитантни тон њихових спољних политика, све у свему, као да их није помјерио са линија ратног фронта из прољећа 1945 када се чинило да је сваком људском бићу била јасна колосална величина мира у односу на домете свјетског рата.
До читања у сљедећем броју…
