Бока Которска заслужује да се посматра, да се у њој ужива, а највише би могли то да чини пјешаци и бициклисти
Да се ја питам, доњим путем кроз Боку Которску кола не би пролазила. Тек што не бих “протерао аутобус туда”. Јер, тај пут је предиван, јесте узак, али вријеме га је прегазило, аутомобили су све шири, једва се мимоилазе. Свако би да стигне колима до кафића или плаже, што доводи до тога да шетање уз обалу тим путем постаје немогућа мисија.
Зато, да је среће, тај доњи пут био би затворен за моторна возила, по средини би била исцртана линија, једном страном да се хода, другом страном да пролазе бицикли и тротинети. То би могло да функционише у изврсним условима, којих наравно у Црној Гори нема. Бока Которска заслужује да се посматра, да се у њој ужива, а највише би могли то да чини пјешаци и бициклисти. Возачи аутомобила и аутобуса свакако морају да држе очи на пут, да отворе “четворо очију”.
Међутим, ах то међутим које најављује немогуће, колико чујем од пријатеља који живе у Боки, сезона није још укључила све моторе, а већ се аутомобили тискају један за другим. Чак је и у Калемању гужва, а протеже се до аеродрома и Столива. Све се лако и за трен зачепи.
Знатно дуже се путује од Будве до Тивта и Херцег-Новог него раније. Пут је проширен на неколико мјеста, али и даље је та дионица преоптерећена. Или је навалица, или смо преоптеретили систем и нешто шкрипи. Или све заједно. Трајект је велика мистерија. Наравно да је екипа деценијама млатила паре монополишући над трајектном линијом, али смо тај проблем могли и морали паметније да ријешимо, тактички. Овако, све је стихија и сналажење.
За сад, по свему судећи, Бока је најљепша са мора. Али ко то има могућности и ко то посједује барку или јахту, дозволу и довољно за гориво па да посматра Боку искључиво са те проходне стране? Ријетко ко, а од грађана Црне Горе слабо ко.
Догодило се недавно да се брачни пар из Канаде возио бициклима уз обалу. Кад је наишао и забрундао камион, бициклиста је налетио на рупу, избацило га из равнотеже, те је завршио у води. Право у мандраћ!
Мандраћ је дивна ријеч, заправо функционише као мини-лукобран. Често се ту скупљају алге, муљ и оно што би Подгоричани назвали жабокречином. Али, то скровито мјесто има своју сврху и причу. Служи да штити барке, а у нашем случају и да упадну туристи. Канађанин је имао среће да не налети на какву стијену, барку или везани мотор. Имао је и среће што су га локалци брзо извукли и помогли му да пронађе и извуче наочаре и телефон. Мандраћ је био добар према њему овога пута.
Због радова на путу, камиони и аутобуси се сналазе куда год могу да прођу и да се провуку. Бициклисти су мањи, они трпе, као и пјешаци. Да не слутимо, али што ће тек да буде кад крене сезона, то ћемо тек да видимо.
Камиони и аутобуси ће свакако да развале мање путеве, а кад буде шпиц, сваки рад на путу раван је немогућој мисији и још више ће да загуши саобраћај.
Јасно је, камиони и аутобуси морају некуда да прођу. Али такође мјештани и туристи морају да се крећу. Некад је због несташице горива саобраћај функционисао на принципу пар-непар. Возила су имала право да се крећу одређеним данима, зависно од тога да ли су цифре на њиховим таблицама парне или непарне. Али поставља се питање, све и да се уведе то пар-непар правило, којим данима ће смјети да возе они ликови који су платиили да им на таблицама пише надимак умјесто регуларне комбијанције слова и бројева?
Проблем постоји, а рјешење се не назире. Сезона не пита и стиже. За сад се бициклисти купају у мандраћу, а што ће тек све да се издешава до септембра, колико ће људи због гужве и првенства пролаза да се хвата за вратове, хоће ли још неки бициклиста да заврши у алгама мандраћа, то ћемо тек да видимо. Изволите туристи, дођите, нема баш свака држава у понуди и то да бицклиста улети у мандраћ због камиона који тутњи иза њега. Можда је то наша посебност ове сезоне.
Ђуро Радосавовић
Извор: Вијести
