Црногорски предсједник Мило Ђукановић инструментализовао је устоличење митрополита црногорско-приморског Јоаникија на Цетињу како би се борио за повратак на власт, али и политика Србије и Српске православне цркве (СПЦ) подсјећају на деведесете године, оцјењује штампа на њемачком језику, преноси Дојче веле.
Митрополит Јоаникије и патријарх Порфирије су на Цетиње стигли хеликоптером и под полицијском заштитом, извјештава Јавни сервис АРД о сукобима који су пратили церемонију у неђељу, 5. септембра.
„И свечано устоличење Јоаникија било је у сјенци протеста пар стотина људи. У раним јутарњим часовима је у центру Цетиња било сукоба националиста и полиције“, извјештава АРД.
„Национално усмјерени становници виђели су у чину устоличења новог митрополита повреду државне независности Црне Горе“, наводи АРД, али и додаје да у протестима предсједник Мило Ђукановић има спорну улогу: позвао је на протесте и у суботу отпутовао на Цетиње, неки посланици његове Демократске партије социјалиста (ДПС) прикључили су се нападима на полицију, као и његов савјетник и бивши шеф полиције, који је због тога приведен.
„Ђукановић је три деценије доминирао црногорском политиком. Његова партија је ипак прошле године изгубила парламентарне изборе и отишла у опозицију. Нова владајућа коалиција, која се видно бори против корупције и организованог криминала, обухвата и странку српске мањине. Сада се предсједнику пребацује да је подржао протесте против устоличења митрополита како би дестабилизовао владајућу коалицију“, анализира њемачки Јавни сервис.
Берлински лист Тагесцајтунг пише да су „демонстранти као изазов схватили избор мјеста за церемонију“. „Јер Цетиње, које се до 1918. сматрало пријестоним градом, у већинском друштву се осјећа као исконски главни град земље и симбол црногорске независности од Србије. (…) Да се српски митрополит устоличава баш у овом граду за многе Црногорце је прворазредна провокација“, наводи лист.
Ноје цирхер цајтунг пише да је свечаност у манастиру, умјесто дима тамјана, обиљежила испаравања сузавца и црни дим запаљених аутомобилских гума.
Дописник листа описује политичку ситуацију у Црној Гори након што је ДПС изгубио изборе наводећи да је „нова владајућа коалиција хетерогена“ и да је „на окупу превасходно држи жеља да се оконча Ђукановићева дугогодишња владавина“.
„Најјача снага је једна просрпска партија која у Београду види најважнијег савезника земље. Ђукановићеви социјалисти, који су под притиском због истрага корупције, сада се противе тобожњем губитку независности под новим властима“, пише швајцарски лист уз оцјену да је „јаз у земљи дубок као никада прије“.
У коментару бечког листа Стандард наводи се да је Ђукановић одговоран за доо насиља зато што је „инструментализовао рутинско устоличење митрополита јер не може да поднесе губитак моћи“.
„Укупна политичка динамика је ипак регионална. На обали су Срби, машући заставама, организовали аутомобилске колоне, неке регистрације су биле из Србије. Полиција је спријечила сукоб са Црногорцима“, пише лист.
Стандард додаје да ће се криза наставити све док се политика не промијени и док се, као деведесетих, стање распаљује национализмом. „Свакако најважнији основ стабилности на Балкану било би да се ни српско руководство ни Српска православна црква не мијешају у политику сусједних држава. Јер то мијешање било је разлог за катастрофалне ратове деведесетих“, додаје се у коментару.
„Режим српског предсједника Александра Вучића то данас ради много суптилније. Више се не говори о Великој Србији него о српском свету – али тиме се мисли на исту ствар. Истовремено се Вучић представља као жртва и сматра да Европска унија неће Србију, премда он сам није урадио богзна шта како би се приближио ЕУ. Напротив, има назадовања“, закључује Стандард.