Сребрна медаља коју је освојила кошаркашка репрезентација Србије на Мундобаскету је чудесан подвиг, пример због чега људи воле спорт, нарочито оне колективне
Без обзира на то што је Србија „земља кошарке“, „кошаркашка суперсила“ или то што је најбољи играч на свету Србин, резултат националног тима на управо завршеном Светском првенству је огромно изненађење, а у последња два месеца много пута је речено због чега је ова екипа била осуђена на неуспех.
Током шампионата, на готово сваком обраћању медијима из Маниле селектор Светислав Пешић користио је прилику да објасни како су победе резултат великог пожртвовања играча, њихове невероватне мотивисаности и добре атмосфере у тиму, а не само квалитета екипе, посебно не у односу на друге тимове.
Коначно, на конференцији за медије по завршетку финалне утакмице искористио је еуфорију због освајања медаље да још једном упозори да би ово могао да буде последњи велики успех српске репрезентативне кошарке.
– Не верујем да ће ова медаља поправити стање у нашој кошарци. Можда је песимистички ово што сам рекао, волео бих да се деси обрнуто, да ова медаља покрене решавање многих проблема које српска кошарка има – рекао је Пешић, а потом додао:
– Људи који су задужени за кошарку у Србији морају нешто да ураде, јер се убудуће нећемо квалификовати на велика такмичења, а медаља неће бити. То кажем одговорно и јасно. Немамо лигу у Србији, како мислимо да развијамо кошарку без лиге? Немачка већ 20 година има одлично организован систем такмичења и није чудо што овако играју.
Иако је тражио од новинара да га после ових речи „не вуку за језик“ сигурно је да ће легендарни стручњак имати још понешто да дода, посебно зато што је његово упозорење пуцањ у празно.
Наиме, Србија нема новца за квалитетно кошаркашко такмичење. Црвена звезда, Партизан, Мега и ФМП не желе, што је у овим околностима и разумљиво, да напусте АБА лигу, а и остали српски клубови, који имају било какву амбицију, настоје да буду део регионалног такмичења.Уосталом, није случајно то што Кошаркашку лигу Србије потреса скандал са намештањем утакмица и што је, по извештајима ФИБА, у то укључен велики број кошаркаша.
Клубови немају новца да плаћају своје играче, па чак ни оне којима је месечна плата око 500 евра, па су неки од њих су одлучили да учествују у кривичном делу, што намештање утакмица по закону и јесте.
Иако се овај проблем крије под тепихом, „јавна тајна“ да се утакмице у елитном рангу кошарке у Србији намештају јасно говори колико је овај спорт на климавим ногама, али и да они које Пешић позива да нешто учине немају моћи да нешто промене.
Успех репрезентације на Мундобаскету и учешће на Олимпијским играма у Паризу су, вероватно, последњи резултати система који је постављен у „бившој Југославији“, а сад предстоји велики посао да се направи нови.
Како смо кренули, чини се да је пред нама дуг и трновит пут.
Владимир Никшановић
Извор: Данас
