Са короном умире више људи него у доба проглашења пандемије. Али, смртност је опала, све је мањи удео тешких случајева. Научници нису сагласни да ли је пандемија готова, али јесу да корона остаје у нашим животима.
Октоберфест у Минхену је у пуном јеку. Нису обавезни тестови на корону, нема маски, нема одстојања. Уопште, у Немачкој, осим маски у јавном превозу и тестирања пре посете болницама, мало шта подсећа на пандемију.
„Никада нисмо били у бољој позицији да окончамо пандемију“, рекао је недавно Тедрос Адханом Гебрејезус, челник Светске здравствене организације. Неколико дана касније амерички председник Џо Бајден је чак прогласио да је пандемија короне завршена.
Научне дефиниције пандемије звуче слично у свим верзијама и гласе отприлике овако: Пандемија је ширење нове заразне болести која се брзо шири преко државних граница.
Али што то тачно значи? Kолико је близу такозване ендемске фазе короне?
Прелаз из пандемије у ендемију могао би се дефинисати преко удела глобалне популације која је до одређене мере имунизована, пише познати медицински статистичар Џон Јоанидис са Универзитета Станфорд. Међутим, тачна стопа имунизације којом се окончава пандемија није утврђена.
Статистичка опасност постала је мања
Максимум нових инфекција достигнут је 24. јануара ове године када је, према датотеци Our World in Data, у свету 304 од 100.000 људи добило корону у седам дана. Данас је та бројка битно мања (42), али то је и даље сто пута више него 11. марта 2020. кад је проглашена пандемија.
Штавише, овог месеца седам пута више људи умире од последица короне него у време проглашења пандемије.
Међутим, смањио се статистички ризик да ће инфекција попримити тежак или фаталан ток: стопа смртности данас је знатно нижа него у готово било којем тренутку у посљедње две и пол године. Смртност је сада око 0,3 одсто.
„Стопа смртности од ковида у Уједињеном Kраљевству пала је испод оне од грипа у марту 2022. године“, каже инфектолошкња Моника Ганди са Универзитета Сан Франциско.
Имунизација растерећује људе и здравствене системе
Са свим овим бројевима треба поступати опрезно. С једне стране, јер се подаци прикупљају различито од земље до земље. С друге стране, јер се смртни случајеви бележе поузданије него инфекције. Напослетку, до данас многа истраживања не праве разлику да ли неко умире са короном или због короне.
„Ипак, вероватно је да је смртност од ковида нижа од типичне смртности од грипа у Сједињеним Државама“, процењује Ганди.
Значајно је пао и број случајева ковида који се лече на интензивној нези, што растерећује здравствене системе. Део одговора се можда крије у побољшаном лечењу, али лекари пре свега говоре о јачем имунитету – што због вакцина, што због прележаног вируса.
Извор: dw
Ево зашто би ваљало да сачекамо с применом бивалентне вакцине против короне
Клинички фармаколог и професор Медицинског факултета др Радан Стојановић изјавио је данас да мора да се покаже јасна корист да би нова бивалентна вакцина, којом је почела вакцинација у европским земљама, пронашла ширу примену.
У изјави за К1 Стојановић је рекао да су Америчка агенција за храну и лекове (ФДА) и Европска агенција за лекове (ЕМА) одобриле бивалентне вакцине као појединачну бустер дозу, а да смо се раније вакцинисали моновалентним вакцинама. Он објашњава да су моновалентне вакцине усмерене према једном соју, вуханском, а да су бивалентне вакцине усмерене према два соја, вуханском и омикрону, али да и њих има више врста. Стојановић каже да су то вакцине Модерне и Фајзера и да су информационе РНК технологије.
„Постоје две врсте бивалентних вакцина. Једне су вухански сој плус омикрон БА1 (онај који је раније циркулисао), а друге су вухански плус омикрон БА4 и БА5 (који сада циркулишу у највећој мери). Међутим, те вакцине нису прошле иста испитивања и немају исти статус. Циљ је да се добије шира заштита за више сојева, јача и дуготрајнија, али морају се спровести клиничка истраживања”, рекао је Стојановић.
Он додаје да су спроведена клиничка испитивања за вакцину против БА1 омикрона и да је утврђено да производи способност организма да ствара неутралишућа антитела против вируса. Међутим, напомиње да је највећи недостатак што није рађена процена ефективности, а сем тога кратак је и временски период праћења, мали је број испитаника и непозната је ефикасност.
„Знамо да производи антитела, али да ли ће се то пренети и у клиничку корист, остаје да видимо. Висок ниво антитела и ефикасност вакцине нису синоними”, наглашава др Стојановић.
Објаснио је и да су вакцине са сојевима омикрона БА4 и БА5 имале само предклиничка испитивања на мишевима, али да су ФДА и ЕМА дале одобрење за тај бустер имајући у виду чињеницу да је БА1 прошао добро и да је релевантан.
„Мени као клиничком фармакологу давање одобрења за вакцине за које искуства имамо тек две године и у условима када имамо времена, а нису спроведена адекватна клиничка испитивања – није најприхватљивија терапијска опција. Клиничка истраживања су крунски доказ ефикасности и безбедности лекова. Мора да се покаже јасна корист да би бивалентна вакцина пронашла ширу примену”, поручује Стојановић.
На питање када ће Србија набавити бивалентне вакцине, Стојановцих каже да то може да се уради за месец и по дана, али да је његова препорука да сачекамо.
„Треба знати који сој циркулише, колико је вирулентан и какве су клиничке слике. Потом се може донети одлука који бустер дати и којим категоријама становништва”, објашњава фармаколог.
Он истиче да и други произвођачи раде на новим вакцинама, да ће се појавити појавити много нових за различите категорије људи, а да ће се онда на основу савета лекара знати која би за кога била адекватна.
Стојановић каже да се људи у Србији, али и широм света, прилично комотно понашају у вези са короном, јер је та тема пала у запећак због рата у Украјини.
„Корону никако не смемо заборавити, јер је она и даље ту и остаће са нама, иако је тренутно ослабљена. Ми сваког дана у просеку изгубимо десетак људи од ковида. То није мали број”, нагласио је Стојановић.
Он верује да ће се у будућности појавити једна вакцина за ковид и грип и наводи да су клиничка истраживања за то у току, преноси Танјуг.
Извор: politika.rs
