Sa koronom umire više ljudi nego u doba proglašenja pandemije. Ali, smrtnost je opala, sve je manji udeo teških slučajeva. Naučnici nisu saglasni da li je pandemija gotova, ali jesu da korona ostaje u našim životima.
Oktoberfest u Minhenu je u punom jeku. Nisu obavezni testovi na koronu, nema maski, nema odstojanja. Uopšte, u Nemačkoj, osim maski u javnom prevozu i testiranja pre posete bolnicama, malo šta podseća na pandemiju.
„Nikada nismo bili u boljoj poziciji da okončamo pandemiju“, rekao je nedavno Tedros Adhanom Gebrejezus, čelnik Svetske zdravstvene organizacije. Nekoliko dana kasnije američki predsednik Džo Bajden je čak proglasio da je pandemija korone završena.
Naučne definicije pandemije zvuče slično u svim verzijama i glase otprilike ovako: Pandemija je širenje nove zarazne bolesti koja se brzo širi preko državnih granica.
Ali što to tačno znači? Koliko je blizu takozvane endemske faze korone?
Prelaz iz pandemije u endemiju mogao bi se definisati preko udela globalne populacije koja je do određene mere imunizovana, piše poznati medicinski statističar Džon Joanidis sa Univerziteta Stanford. Međutim, tačna stopa imunizacije kojom se okončava pandemija nije utvrđena.
Statistička opasnost postala je manja
Maksimum novih infekcija dostignut je 24. januara ove godine kada je, prema datoteci Our World in Data, u svetu 304 od 100.000 ljudi dobilo koronu u sedam dana. Danas je ta brojka bitno manja (42), ali to je i dalje sto puta više nego 11. marta 2020. kad je proglašena pandemija.
Štaviše, ovog meseca sedam puta više ljudi umire od posledica korone nego u vreme proglašenja pandemije.
Međutim, smanjio se statistički rizik da će infekcija poprimiti težak ili fatalan tok: stopa smrtnosti danas je znatno niža nego u gotovo bilo kojem trenutku u posljednje dve i pol godine. Smrtnost je sada oko 0,3 odsto.
„Stopa smrtnosti od kovida u Ujedinjenom Kraljevstvu pala je ispod one od gripa u martu 2022. godine“, kaže infektološknja Monika Gandi sa Univerziteta San Francisko.
Imunizacija rasterećuje ljude i zdravstvene sisteme
Sa svim ovim brojevima treba postupati oprezno. S jedne strane, jer se podaci prikupljaju različito od zemlje do zemlje. S druge strane, jer se smrtni slučajevi beleže pouzdanije nego infekcije. Naposletku, do danas mnoga istraživanja ne prave razliku da li neko umire sa koronom ili zbog korone.
„Ipak, verovatno je da je smrtnost od kovida niža od tipične smrtnosti od gripa u Sjedinjenim Državama“, procenjuje Gandi.
Značajno je pao i broj slučajeva kovida koji se leče na intenzivnoj nezi, što rasterećuje zdravstvene sisteme. Deo odgovora se možda krije u poboljšanom lečenju, ali lekari pre svega govore o jačem imunitetu – što zbog vakcina, što zbog preležanog virusa.
Izvor: dw
Evo zašto bi valjalo da sačekamo s primenom bivalentne vakcine protiv korone
Klinički farmakolog i profesor Medicinskog fakulteta dr Radan Stojanović izjavio je danas da mora da se pokaže jasna korist da bi nova bivalentna vakcina, kojom je počela vakcinacija u evropskim zemljama, pronašla širu primenu.
U izjavi za K1 Stojanović je rekao da su Američka agencija za hranu i lekove (FDA) i Evropska agencija za lekove (EMA) odobrile bivalentne vakcine kao pojedinačnu buster dozu, a da smo se ranije vakcinisali monovalentnim vakcinama. On objašnjava da su monovalentne vakcine usmerene prema jednom soju, vuhanskom, a da su bivalentne vakcine usmerene prema dva soja, vuhanskom i omikronu, ali da i njih ima više vrsta. Stojanović kaže da su to vakcine Moderne i Fajzera i da su informacione RNK tehnologije.
„Postoje dve vrste bivalentnih vakcina. Jedne su vuhanski soj plus omikron BA1 (onaj koji je ranije cirkulisao), a druge su vuhanski plus omikron BA4 i BA5 (koji sada cirkulišu u najvećoj meri). Međutim, te vakcine nisu prošle ista ispitivanja i nemaju isti status. Cilj je da se dobije šira zaštita za više sojeva, jača i dugotrajnija, ali moraju se sprovesti klinička istraživanja”, rekao je Stojanović.
On dodaje da su sprovedena klinička ispitivanja za vakcinu protiv BA1 omikrona i da je utvrđeno da proizvodi sposobnost organizma da stvara neutrališuća antitela protiv virusa. Međutim, napominje da je najveći nedostatak što nije rađena procena efektivnosti, a sem toga kratak je i vremenski period praćenja, mali je broj ispitanika i nepoznata je efikasnost.
„Znamo da proizvodi antitela, ali da li će se to preneti i u kliničku korist, ostaje da vidimo. Visok nivo antitela i efikasnost vakcine nisu sinonimi”, naglašava dr Stojanović.
Objasnio je i da su vakcine sa sojevima omikrona BA4 i BA5 imale samo predklinička ispitivanja na miševima, ali da su FDA i EMA dale odobrenje za taj buster imajući u vidu činjenicu da je BA1 prošao dobro i da je relevantan.
„Meni kao kliničkom farmakologu davanje odobrenja za vakcine za koje iskustva imamo tek dve godine i u uslovima kada imamo vremena, a nisu sprovedena adekvatna klinička ispitivanja – nije najprihvatljivija terapijska opcija. Klinička istraživanja su krunski dokaz efikasnosti i bezbednosti lekova. Mora da se pokaže jasna korist da bi bivalentna vakcina pronašla širu primenu”, poručuje Stojanović.
Na pitanje kada će Srbija nabaviti bivalentne vakcine, Stojanovcih kaže da to može da se uradi za mesec i po dana, ali da je njegova preporuka da sačekamo.
„Treba znati koji soj cirkuliše, koliko je virulentan i kakve su kliničke slike. Potom se može doneti odluka koji buster dati i kojim kategorijama stanovništva”, objašnjava farmakolog.
On ističe da i drugi proizvođači rade na novim vakcinama, da će se pojaviti pojaviti mnogo novih za različite kategorije ljudi, a da će se onda na osnovu saveta lekara znati koja bi za koga bila adekvatna.
Stojanović kaže da se ljudi u Srbiji, ali i širom sveta, prilično komotno ponašaju u vezi sa koronom, jer je ta tema pala u zapećak zbog rata u Ukrajini.
„Koronu nikako ne smemo zaboraviti, jer je ona i dalje tu i ostaće sa nama, iako je trenutno oslabljena. Mi svakog dana u proseku izgubimo desetak ljudi od kovida. To nije mali broj”, naglasio je Stojanović.
On veruje da će se u budućnosti pojaviti jedna vakcina za kovid i grip i navodi da su klinička istraživanja za to u toku, prenosi Tanjug.
Izvor: politika.rs
