Ево једнога од оних питања на која можете добити више различитих, а опет, подједнако тачних одговора.
На парламентарним изборима у августу 2022.г учествовао је ДПС, док СПЦ није имала своју изборну листу. Око овог треба консултовати једини мјеродаван званичан извјештај државне изборне комисије. ДПС јесте изгубио значајан број гласова у односу на претходне изборе, па самим тим и власт. Али већи број гласова од ДПС-а добиле су друге политичке партије и коалиције, међу којима није било Цркве. Значи – није.
Опет, поменуте изборе није карактерисала класична политичка кампања, него ванредне околности вишемјесечних народних протеста које је водила СПЦ, са чијом се атмосфером и посљедицама практично ушло у саме изборе. Формално гледано, могла би се правити разлика између политичких програма које су изборне листе нудиле грађанима и онога што је била тема поменутих протеста тј. литија. Међутим, суштински виђено, а с обзиром на интезивну јавну расправу око питања црквене имовине, која је трајала од љета 2019 до љета 2020, нема никакве сумње да су црквене теме или мотивисале људе да изаберу на изборима, или их покренуле из дуготрајне апстиненције. Значи – можда.
Ван сваке дискусије је и то да су избори у августу 2020 године, поред других својих својстава, били својеврсни референдум око Закона о слободи вјероисповјести који је изгласан у децембру 2019. Пуно се о томе причало. То је изазвало ниво грађанских протеста до тада невиђених у Црној Гори. И сви актери избора су се, поред свих других тема, недвосмислено изјаснили по питању овог проблема. Већину гласова и парламентарну надмоћ добиле су три изборне листе које су се изјасниле против поменутог Закона. Тако гледано, може се мирне душе рећи да су одбрана црквених интереса и кампања коју је у јавности покренула Црква – одлучили изборе. Број оних грађана који је тражио бољи и нови закон о слободи вјероисповјести био је већи од оних који су били супротног или непоредјељеног мишљења. Наравно, скупило се ту свега и свачега, разних старијих тема… али актери су исти. Па је Ђукановић кроз анти-закон о Цркви ”платио” и за раније анти-потезе. Значи – јесте.
Неке констатације које слушамо у задње вријеме како присуство УРА-е у парламентарној већини, представља доказ како ”СПЦ није добила изборе” заправо су потпуна бесмислица, јер је уочи избора УРА била сасвим јасно опредјељена као политички фактор који подржава захтјеве Цркве. И то не било какве захтјеве Цркве, него оне које су довели до великих друштвених помјерања. Овим је, самим тим, сва онако грађанска, мултиконфесионална, про-западна и каква све не, УРА била дио политичке понуде која се више уклапала у оно што за чим су тежили разнолики учесници литија, него у оно што би преферирали неистомишљеници СПЦ .
И коначно – постоји урбана легенда, или ако хоћете својеврсни мит, како је Црква својим присуством у политичком простору утицала на већину политичких актера из дотадашње опозиције да ”не дозволе себи” излазак на изборе у више од три колоне. Ово су били први парламентарни избори у Црној Гори без микроскопских странака српске препознатљивости, као и без разних других ”пре-летача” који су редовно остајале испод цензуса и носили важне гласове ДПС-у. Поменута легенда каже да је Црква својим ауторитетом довела до обједињавања оних политичара који уважавају ријеч Цркве, пошто је уочи избора добила ”рукавицу у лице” од ДПС-а кроз најаве да ће та партија на изборима побједити Цркву. А и без тих и таквих неумјесних изјава, било је јасно да је правна и имовинска безбједност СПЦ у Црној Гори била угрожена евентуалном побједом ДПС-а. Па како је већ све било тако, Црква је показала пресудан утицај и у испољавању народног јединства кроз фузију политичких фактора. Јединства какво политичари нијесу били способни да постигну никада раније…
Ако свему овоме додамо и јавне, отворене позиве владика и свештенства да се на поменуте изборе изађе, и да се ”не гласа за оне који су донијели дискутабилни закон”… Позиве какве до тада никада нијесмо имали у црногорској политици, и који су допринјели великој излазности апстинената…
Па ето, сами пресудите је ли и у којој мјери Црква утицала на пораз ДПС-а на посљедњим парламентарним изборима?
Милија Тодоровић
