Na portalu Antena M, pojavio se tekst Bobana Batrićevića pod naslovom „Prebiranje kostiju – ko i zašto vrši reviziju istorije u Crnoj Gori“, Autor je već odavno poznat po patologizovanom stilu u kojem se svako javno obraćanje svodi na ideološko etiketiranje, vulgarnu difamaciju pojeidinaca i čitavih zajednica, od crkvenih velikodostojnika poput mitropolita Joanikija i Metodija, oca Gojka Perovića, predsjednika Skupštine Mandića, rektora UCG, Vladimira Božovića…
I tu zaista nema ništa novo, niti ovaj poslednji tekst odudara od karakterističnih, zaudarajućih isparavanja istog autora. Stoga,u nekim uobičajenim okolnostima, ni ovo poslednje ”sočinenije” bi bilo vrijedno nikakvog posebnog reagovanja ili osvrta.
Međutim, ovaj tekst je dio projekta „Razumijevanjem prošlosti do izgradnje povjerenja i tranzicione pravde“, koji se realizuje uz podršku EU i UNDP-a. Na kraju teksta se navodi:
”Kolumna je objavljena kroz projekat Razumijevanjem prošlosti do izgradnje povjerenja i tranzicione pravde, koji sprovodi Centar za građansko obrazovanje (CGO). Projekat se realizuje uz podršku regionalne inicijative Podrška EU izgradnji povjerenja na Zapadnom Balkanu, koju finansira EU a sprovodi UNDP.”
Znate onaj crtani film gdje jedan od likova čita ”BENZIN”, a onda konstatuje – ”vrlo čudno se piše VODA. Vjerovatno je to, makar starijim generacijama znana situacija, najbolji opis suštine praktikuma ovog projekta. Dakle, pod plaštom „izgradnje povjerenja“ i „razumijevanja prošlosti“ istupaju ljudi poput Batrićevića – kojima je izražajni okvir u rasponu od grubog ideološkog etiketiranja do kafanske psovke. Stoga, postavlja se ozbiljno pitanje: da li su EU i UNDP postali sponzori političkog ekstremizma i govora mržnje u Crnoj Gori?
Jer, ako evropski i UN projekti podržavaju „izgradnju povjerenja“ u formi ličnih uvreda, omalovažavanja čitavih zajednica, i brutalnog gaženja pristojnosti javnog diskursa – onda je valjda red da se to i javno kaže. Da znamo na čemu smo. Da shvatimo da „izgradnja povjerenja“ u lokalnom prevodu znači: pucaj u onog drugog. I dobij lijep EU grant za to.
Dijalog kao platforma nepristojnosti i kominternovske egzekucije
Nije sporno da je potrebno razgovarati o prošlosti. Nije sporno ni da postoje različiti narativi. Ali kad se od novca nekih poreskih obveznika, nebitno da li naših, evropskih ili globalnih, finansiraju projekti ”izgradnje povjerenja” u kojima se jedna strana prikazuje kao „fašistička“, „izdajnička“, a druga kao nosilac „svete istine“, čuvar „progresivnog koda“, onda je to contradictio in adjecto.
Zapravo, u pitanju je klasična kominternovska-ideološka egzekucija.
Otkud tragovi takvog ideološkog postupka baš kod Batrićevića i njemu sličnih nije pitanje za akademiju nauka. To u Crnoj Gori svi znaju. Suštinski problem je u tome što egzekutor ovoga puta nosi evropsku značku i logotip UN-a.
Postavlja se pitanje – da li u EU i UNDP čitaju šta govori i piše njihov grantista?
Ako je kriterijum za grantove – što više otrova, što više ideološke mržnje, što više grubog karikranja svakog „drugog“ – onda se može reći da Batrićević i njemu slični u potpunosti odgovaraju mjerilima i ciljevima takvog projekta.
Zato bi bilo korisno da EU i UNDP daju jasnu, glasnu i pošteno artikulisanu formulaciju. Recimo:
„Da, mi podržavamo ovakve sadržaje. To je naše shvatanje demokratije, pluralizma i kulture dijaloga.“
Tako bismo konačno znali – ne ko finansira mržnju, nego ko je institucionalizuje kao svoj politički projekat.
Izvor: IN4S
