EU je i zvanično odobrila široku paletu insekata za „bezbednu ishranu ljudi“ a da pri tome nije konsultovala građane, buduće konzumente, zbog čega su u Evropi krenule brojne peticije protiv buba na jelovniku
Jesu li larve buba i odrasli insekti, poput cvrčaka i skakavca, zdrava hrana koja će na našim trpezama odmeniti tešku konkurenciju u vidu pilećeg, prasećeg ili jagnjećeg pečenja, pihtija, sarmi i drugih đakonija? U državama Evropske unije od ove godine možete ne samo da degustirate nego i kupite hleb, čokoladu, čips i brojne druge prehrambene proizvode napravljene od samlevenih larvi brašnastih crva, skakavaca, crnih vojničkih muva i cvrčaka.
Vest među građanima Unije nije naišla na oduševljenje. Mnogima budi gađenje već sama pomisao na crve u hrani, a pride nameće i pitanje o rizicima usled alergijskih reakcija na belančevine i otrovne materije sadržane u bubama, koje tako postaju sastavni deo prehrambenih proizvoda.
Da li su insekti zaista „hrana budućnosti“ ili samo nova tržišna niša za preduzimljive multinacionalne kompanije – na to pitanje je 13. januara odgovorila Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) usvojivši preporuku Evropske komisije da Evropljanima propiše gastronomske užitke u vidu grilovanih cvrčaka ili jela obogaćenih osušenim pa mlevenim brašnastim crvima. Rečena agencija sa sedištem na severu Italije, u Parmi, gradu čuvenom po pršuti, siru i jednom od najstarijih univerziteta na svetu, odlučila je da su bube „odličan izvor proteina, plus što je njihov uzgoj ekološki prihvatljiv“.
Insekti sa proteinima EFSA
je ujedno odobrila široku paletu tvrdokrilaca „bezbednih za ishranu ljudi“; to su, na primer, Acheta domesticus (kućni cvrčak), larve buba iz porodice Tenebrionidae (Alphitobius diaperinus, odrasla jedinka ima crna krila i poznata je, prema Vikipediji, kao „buba za smeće“, dok je u stadijumu larve to „mali brašnasti crv“), Hermetia illucens (crna vojnička muva), domaća muva, skakavci… Novost je na evropske trpeze lansirala nova uredba Evropske komisije koju je 5. marta ove godine potpisala njena šefica Ursula fon der Lajen, čime je odobrila da se na tržište Evropske unije kao „nova hrana“ sme plasirati i smrznuta, sušena i mlevena larva malog brašnastog crva, čime je dopunjena Uredba EU 2017/2470. Službeni list EU je istog dana objavio pet strana nove regulative u čijem je uvodu suvoparno naznačeno: „Imajući u vidu Ugovor o funkcionisanju Evropske unije, i Uredbu (EU) 2015/2283 Evropskog parlamenta i Saveta od 25. novembra 2015. o novim namirnicama, te izmene i dopune Uredbe (EU) br. 1169/2011 Evropskog parlamenta i Saveta, stavlja se van snage Uredba (EZ) br. 258/97 Evropskog parlamenta i Saveta i Uredba Komisije (EZ) 1852/2001 (1), a posebno član 12(1) istog, budući da Uredba (EU) 2015/2283 predviđa da samo odobrena nova hrana sme biti uključena na listu nove hrane Unije.“
Tako je okončan proces koji je pre tačno pet godina pokrenula holandska kompanija „Insect NL B.V.“ (ranije poznata kao „Proti-Farm Holding NV“) koja je zahtevala od EK odobrenje da širom tržišta EU sme „plasirati novu hranu u brojnim prehrambenim proizvodima za opštu populaciju“, a čije sastojke čine i smrznute, sušene, praškaste ili u obliku paste samlevene larve crva mali brašnar.
Holandska firma je proteklih godina izdašno lobirala kako bi prevazišla otpor evropskih birokrata prema insektima u ishrani „odraslog stanovništva“ (tako piše, dakle – ne i dece?!), a uz to je priložila i „zahtev Komisiji za zaštitu vlasničkih naučnih podataka za studije dostavljene u prilogu predstavke, kao i analitičkih podataka o sastavu nove hrane, te studiju stabilnosti nove hrane, i in vitro studiju svarljivosti proteina i studiju subhronične 90-dnevne toksičnosti“. Komisija je oprala ruke tako što je konačnu odluku prepustila Evropskoj agenciji za bezbednost hrane da „izvrši procenu smrznutih i liofilizovanih oblika larvi Alphitobius diaperinus kao nove hrane“. Rečeno, učinjeno. EFSA je saopštila početkom januara ove godine da je naučno potvrđeno da su osušeni žuti crvi bezbedni za jelo – celi ili u obliku praha (samleveni). Obrazloženje? Bogati su proteinima, zato mogu da budu sastojak svakojakih jela. Ipak, Agencija se ogradila upozorenjem da se „mogu javiti i neke alergijske reakcije“, a tu se najverovatnije krije i odgovor zašto je predlagač iz „zemlje lala“ ograničio svoj zahtev na „odraslu populaciju“.
Iako je pre deset godina i Agencija UN za hranu i poljoprivredu u cilju suzbijanja gladi u svetu saopštila da su „insekti jestivi i dobri za ishranu ljudi, kućnih ljubimaca i stoke jer sadrže malo masti i mnogo proteina“, i uprkos agresivnoj kampanji evropskih lobista za promociju nove hrane kao „izvora energije“ – istog trena kada se pronela vest da je Fon der Lajenova „crvima unapredila ishranu Evropljana“, u nekim članicama EU pokrenuta je peticija protiv buba na jelovniku.
Potrošači se boje da će im proizvođači podvaliti insekte u ishrani sakrivene u deklaracijama proizvoda napisanim sitnim slovima, zato društvenim mrežama već kruže preporuke da, kada se krene po bakaluk u dućan, treba poneti – lupu. Ima, međutim, i onih koji se javno deklarišu kao insektožderci, jer ne vide ništa sporno ako je za ručak cvrčak. „Morate da probate“, sugestivan je mladi preduzetnik iz Slovenije Bojan Kujavec, vatreni borac protiv predrasuda koje se tiču insekata na tanjiru. Višestruki državni prvak Slovenije u kik-boksu je među prvima uočio sjajnu poslovnu priliku u uzgoju jestivih insekata i ne libi se da promoviše hranu čiji su sastojci bube. Kaže da su odlične sa čokoladom, ljutim umakom od čilija, začinjene nekom od aromatičnih soli… Ukus opisuje kao najbliži orašastim plodovima ili semenkama bundeve.
Ideju za dobar biznis mu je dao članak na koji je 2015. godine (u vreme kada je EU počela da se poigrava idejom o bubama na jelovniku) naleteo na internetu, a u kome je hvaljena bogata prehrambena vrednost „jestivih buba“, izvestila je TV Slovenija. Iako mu ukućani nisu bili oduševljeni, počeo je da tovi prve larve brašnastih crva u svojoj sobi, nameran da pokrene proizvodnju proteinskih pločica za sportiste.
Proces je jednostavan – kada dostignu željeni uzrast (i pre nego se preobraze u bube), crve skuva u vreloj vodi, potom ih zapeče u rerni, a onda samelje u brašno. Oni koji su probali poslastice od buba opisuju ih kao „zanimljivo i nezaboravno iskustvo“. Oduševljeni nad svestranošću upotrebe insekata, Kujavec i njegov brat blizanac su na kraju od izmeta larvi počeli da prave organsko đubrivo. Zanimljivo je da zakonodavstvo EU (i njemu podređeno slovenačko) pre sedam godina te iste insekte nije dozvoljavalo u ishrani ljudi, pa su oni koji su skloni uvođenju buba u gastronomsku ponudu oduševljeni što je taj cilj konačno postignut. Već danas prehrambena industrija EU larvu brašnastog crva, celu ili u prahu, koristi kao sastojak za izradu kolača, rezanaca, proteinskih pločica, čak i čokolade. Ukupno šest do 12 vrsta insekata, odnosno njihovih delova, možemo sresti na jelovnicima nekih restorana ili na rafovima u samoposlugama, napominje Urška Blaznik iz Nacionalnog instituta za javno zdravlje Slovenije. Očekuje se da će se i drugi proizvođači uskoro odlučiti da ih koriste kao osnovne (a pre svega jeftine) sastojke u lancu proizvodnje.
Dr Breda Jakovac Strajn, profesorka na Veterinarskom fakultetu u Ljubljani, utešila je, posredstvom medija, zbunjene kupce objašnjenjem da su jestivim proglašeni insekti koji ne luče otrovne supstance. Cele bube ili njihove samlevene delove možemo da očekujemo pre svega u prehrambenim proizvodima koji su bogati proteinima, a namenjeni prevashodno sportistima i „grupama koje gaje posebne prehrambene prakse“. U celoj priči brine to da prema direktivi EU na takvim proizvodima neće biti posebno označeno da sadrže insekte, već će to „naći među sastojcima“, upravo onim sitno ispisanim, gotovo nečitljivim na deklaraciji proizvoda. U praksi, to znači da će biti prikriveno iza latinskog imena insekta. I napisano, umesto „brašno od mlevenog skakavca“, kao „prah Acheta domesticus“.
Iako se holandska firma koja je protežirala insekte kao hranu Evropljana šepurila „brojnim“ studijama i analizama na tu temu, ispostavilo se da nema pomena vrednih istraživanja o uticaju konzumacije buba na zdravlje ljudi. Prerađene belančevine buba su unutar bloka 27 EU država već nekoliko godina dozvoljene za ishranu životinja, ali se potom pokazalo da to može da izazove tzv. unakrsnu alergiju. Najverovatniji uzrok je supstrat u kome su uzgajane larve, a koji može da sadrži različite toksične materije koje na kraju završe na tanjiru. Iz do sada objavljenih (retkih) analiza može se zaključiti da su ljudi koji su alergični na rakove i druge mekušce, ili na grinje – alergični i na belančevine, odnosno antigene insekata.
Ratna ishrana
Jeste da svaka evropska gastronomija ima svoje specifičnosti, ali nijedna do sada nije kuvala, ni pekla ili mlela bube, zato nije bio neočekivan otpor potrošača u EU. Stanovnici Evrope su od malih nogu naučeni da su bube prljave i da je čista okolina ona u kojoj nema insekata. Zato većina ne može da svari činjenicu da su bube postale deo svakodnevnih obroka. Uprkos tome, multinacionalke već tvrde da su „insekti hrana budućnosti“, što je nova mantra i Evropske komisije.
Korene tog pregnuća možda treba tražiti i u činjenici da su 2014. godine Francuska i Nemačka bile garanti (u ime EU) Minskih mirovnih sporazuma između tadašnjeg ukrajinskog predsednika Petra Porošenka i predsednika Rusije Vladimira Putina, odnosno da su – po nedavnom priznanju bivše nemačke kancelarke Angela Merkel i nekadašnjeg francuski predsednika Fransoa Olanda – svesno učestvovali u prevari Moskve kako bi Kijevu „kupili vreme“ za naoružavanje uz pomoć Vašingtona, i za NATO obuku ukrajinske vojske za rat s Rusima. Baš u to doba je vrh Unije počeo da razmatra zakonsku regulativu kako da bubama prehrani svoje žitelje u slučaju (ratne) krize. I eto direktive u vreme kada se u Evropi ponovo razmahao rat, u uslovima energetske i prehrambene krize.
Pre nego što je nova uredba stupila na snagu, nikle su brojne farme za proizvodnju „jestivih buba“. Uz pionira na tom polju u Evropi, holandsku firmu „Protix“, koja ima najveću uzgajivačnicu insekata na svetu, tu je i kompanija iz Vijetnama „Cricket One“, koja je u EFSA takođe zdušno lobirala da insekti postanu evropska hrana broj jedan. Kao prednost ističu da je potrošnja vode za uzgoj insekata mnogo manja nego kad je u pitanju bilo koji oblik stočarstva, a i emisija ugljen-dioksida je zanemarljiva. Prema grubim ocenama, prilikom uzgoja insekata nastaje 100 puta manje „gasova staklene bašte“, a emisija amonijaka je i 10 puta manja.
Svim tim superlativima koji guraju u drugi plan meso na koje smo tradicionalno navikli, suprotstavio se glas razuma koji kaže da „uzgoj insekata nije ni etična, a još manje efikasna opcija“. Insekti predstavljaju najnemoćniju kariku u životinjskom carstvu, zato njihov masovni uzgoj svakako neće spasti planetu. „Za proizvodnju 1 kg insekata treba nam 2 kg biljaka. To je naročito važno ako pogledamo broj insekata koje bismo morali da ubijemo da bismo nadomestili životinje koje ubijamo sada. Na primer: morali bismo da ubijemo 360.000 insekata da bismo dobili jednak broj kalorija koliko ih dobijemo od jedne zaklane krave.
Ljudi svake godine zakolju 324 miliona krava. To znači da bismo – ukoliko želimo da dobijemo jednaku količinu kalorija od cvrčaka – morali da ih pobijemo 130 triliona, što je u praksi nepredstavljivo“, upozorava Matej Glavar, aktivista iz programa „Priče vegana“. Ukoliko bi se ostvario najcrnji scenario, prepoznatljiva pesma cvrčka bi postala – prošlost. I dok neki smatraju da se treba pomiriti s bubama za doručak, ručak i večeru ukoliko je to rešenje za saniranje klimatskih promena i jedini put za opstanak čovečanstva na prenaseljenoj Zemlji, drugi naslućuju da su prevagu prilikom odlučivanja u Briselu i Parmi odneli egoistični interesi kapitala i prehrambene industrije kojima je jedina svrha da izvuku nov profit na račun sluđene populacije. U međuvremenu, u Sloveniji je pokrenuta peticija sa zahtevom da proizvođači na etiketi moraju jasno da označe hranu koja sadrži prerađene insekte. Još istog dana je prikupljeno 25.000 potpisa. Broj raste. U svemu tome je možda utešno saznanje da je zbog načina uzgoja i propisane regulative – proizvodnja insekata za ishranu ljudi trenutno veoma skupa. Zato je i njihova konzumacija ograničena na uzak krug poklonika egzotičnih zalogaja. Za sada.
Svetlana Vasović Mekina
Izvor: Pečat
