Књига “Бамби: Један живот у шуми”, аустријског књижевника јеврејског поријекла Феликса Салтена, објављена је први пут 1923. године, а током једног вијека прошла је турбулентан пут, укључујући и анимирану адаптацију 1942. године, која је предложак представила у потпуно другачијем тумачењу од пишчеве замисли иако му је донијела глобалну славу.
Салтен јесте кроз роман провукао проблеме којима је као Јевреј био изложен у Аустрији и Њемачкој којом је превладавао оштар антисемитизам након пораза у Великом рату, али се његов роман може тумачити у далеко комплекснијим тумачењима од пуке алегорије о нарастајућем антисемитизму, укључујући еколошке. психолошке и породичне мотиве. Читалац у његовој прози дубоко осјети ужас и тјескобу прогоњених, превару и окрутност људске врсте, стрпљење и оданост мајке својим младима, бијес супарника у љубави, милост и усамљеност великих принчева шуме. У сликама које понекад одузимају дах аутор црта шуму у свим њеним расположењима, као мјесто које су олује и ватра довеле у лудило, бијелу и тиху под снијегом, или како дрвеће пјева у себи у зору.
Врло брзо стигао је и енглески превод Витакера Чемберса који је објавио у Сјеверној Америци “Сајмон & Шустер” 1928. и роман је од тада преведен и објављен на више од тридесет језика широм свијета. У САД је превод “Бамбија” из 1928. постао јако популаран те је продат у 650.000 примјерака до 1942. године. Када је Салтен посјетио Сједињене Државе као члан европске новинарске делегације у мају 1930, био је срдачно дочекан због “Бамбија” гдје год је ишла делегација. У својој путописној књизи Салтен се овим није хвалио, осим када описује своју посјету “црначком колеџу” у Атланти, гдје успут спомиње да су та дјеца хвалила његове књиге. Међутим, 1936. године нацистичка Њемачка влада је забранила оригинал као политичку алегорију о третману Јевреја у Европи, а многи примјерци романа су спаљени, због чега су оригинална прва издања ријетка и тешко их је пронаћи.
Сам Салтен био је приморан да побјегне из нацистички окупиране Аустрије у Швајцарску, гдје је 1939. године написао наставак “Бамбија”, који прати рођење и животе Бамбијевих потомака близанаца Геноа и Гурија. Због Салтеновог статуса прогнаника роман “Бамбијева дјеца” је објављен у Сједињеним Државама 1939. године, али проћи ће година дана прије него што његов нови издавач објави наставак на оригиналном њемачком језику у Швајцарској. Енглески превод наставка смањио је насиље у књизи, што је наишло на љутиту Салтенову реакцију јер он није желио да се књига рекламира као дјечја. Ипак, судбина ће се побринути да Салтенов роман остане један од вјечних симбола поп културе на тему дјетињства и невиног дјечјег погледа на свијет.
Наиме, Сидни Френклин, продуцент и режисер у студију МГМ, купио је филмска права 1933. године, у почетку желећи да направи играну филмску адаптацију дјела. Одлучивши да би такав филм био превише тежак за снимање, продао је права Волту Дизнију у априлу 1937, који га је адаптирао у анимирани филм. Дизни је одмах почео да ради на пројекту, али је оригинални роман сматран превише мрачним и тмурним за младу публику на коју је Дизни циљао па се уведене бројне промјене у причи.
Увелико модификован у односу на роман, Дизнијев “Бамби” је пуштен у биоскопе у Сједињеним Државама 8. августа 1942. године, у моменту када је с друге стране океана нацистичка Њемачка покренула “коначно рјешење” јеврејског питања у виду монструозне државне стратегије масовног истребљења једног народа, познате као холокауст, претварајући Салтенове страхове у стварни кошмар.
С друге стране, Дизнијева верзија озбиљно умањује натуралистичке и еколошке елементе који се налазе у роману, дајући му лакши, пријатељскији осећај породичног филма. Додавање два нова лика, зеца Лупка и твора Миришљавка, два слатка шумска створења, допринијело је да филм постигне привлачност млађој публици. “Бамби” је постао огроман хит, а данас се сматра крунским достигнућем студија “Дизни” и проглашен је за трећи на листи најбољих филмова у жанру анимације у 10 најбољих класичних америчких филмских жанрова.
У књизи Бамби губи своју мајку баш као у филму, ту је Фалина у коју се он заљубљује, али му је она у књизи рођака, а на њеном крају они уопште не живе као срећна породица као у филму. Међутим, у роману су убијени и Бамбијева мајка и рођак Гобо, Бамби је такође упуцан, али га спасава јелен за којег се верује да му је отац. На крају и јелен умире, тако да Бамби остаје потпуно сам, а не окружен породицом. Ипак, без обзира на Дизнијево прилагођавање романа, мрачни тон Салтеновог романа пробијао се кроз анимирану сагу остављајући трауме бројним генерацијама, које су плакале због мајчине смрти од стране пушака злих ловаца.
Филм је донио компанији “Дизни” огромну зараду кроз биоскопску дистрибуцију те још већу кроз бројну пропратну робу у виду књига, слика, играчака итд. Салтен који је продао филмска права за само 1.000 долара Рузвелту, који их је потом продао “Дизнију”, никада није зарадио ни новчић од чувене анимације. Одузето му је аустријско држављанство од стране нациста и провео је своје посљедње године прилично усамљен и очајан у Цириху, гдје је умро 1945, попут Бамбија, без сигурног уточишта и далеко од родне груде. Наводно је гледао анимирану адаптацију три године прије смрти, али није имао превише позитивних коментара на њен рачун.
Бамби се у међувремену појавио у видео-играма и анимираним серијама, па чак и у заједничкој пјесми бенда “Секс пистолс” и глумца Едварда Тенпола Тјудора. Књижевница Џанет Шулмен је 2000. године објавила адаптацију дјечје сликовнице која је садржавала реалистичне слике у уљу и многе Салтенове оригиналне ријечи. Током 2020. године најављено је да је компјутерски анимирани римејк Дизнијевог филма у развоју, а ускоро ћемо моћи да видимо и анимирани хорор филм у којем је Бамби “машина за убијање”, јер је ово дјело ушло у јавни домен прошле године, надживјевши свог аутора и своју првобитну судбину.
Совјетски бамби
Занимљиво је да је 1985. године урађена филмска адаптација на руском језику, “Бамбијево дјетињство”, продуцирана и објављена у Совјетском Савезу од стране студија “Горки филм”.
Режирала га је Наталија Бондарчук, која је такође написала сценарио са Јуријем Нагибином, а музику је написао Борис Петров. Наталијин син Иван Бурљајев и њен супруг Николај Бурљајев глумили су младог Бамбија, док је Фалину глумила Јекатерина Личјова као дијете и Галина Белијајева као одрасла особа. Наставак “Бамбијева младост” услиједио је 1986. с Николајем и Галином који су поновили своје гласовне улоге као Бамби и Фалина и сниман је на разним локацијама на Криму, планини Елбрус, Летонији и Чехословачкој.
Извор: Бранислав Предојевић/glassrpske
