Кад нестане мука,
И браћа се вежу миром;
И кад сјегне срспка рука,
Братинскијем за путиром.
Кад на усне капи свете,
Изморене крену груди,
И браћа се браће сјете:
,,Да смо Срби… да смо људи!“
Тог свеславе срећна дана,
Међ’ све друге Ти би сјала
С узорних ти великана,
И с примјера ког си дала!
С. П. Бешевић
Извор: Луча, Цетиње, септембар 1895.
