За Црну Гору, 2025. година оставља слику привидне стабилности иза које остају неријешене структурне слабости: раст заснован на потрошњи и задуживању, слаба инвестициона активност и висока увозна зависност. Улазак у 2026. носи додатне ризике, јер ће одрживост јавних финансија, реални стандард грађана и економска отпорност зависити од способности да се раст пребаци са потрошње на продуктивна улагања и извозно оријентисане секторе.
На регионалном и глобалном плану, економије улазе у период споријег раста, појачаних геополитичких тензија и енергетске неизвјесности, уз истовремени технолошки скок предвођен вјештачком интелигенцијом, који нуди нове развојне шансе, али и отвара озбиљна питања енергетске и институционалне спремности.
Шта је обиљежило економску 2025. годину и са каквим очекивањима улазимо у 2026, кроз призму домаћих слабости и глобалних изазова, за портал Банкар говоре економски аналитичар и предсједник Црногорског удружења послодаваца проф. др Василије Костић и финансијски савјетник Владимир Васић.
Економска 2025 може се описати још једна у низу година која у суштинском смислу не доноси ништа ново на плану отклањања кључних слабости црногорске економије посматраних кроз призму основне макроекономске једначине, сматра економски аналичар и предсједник Црногорског удружења послодаваца проф. др Василије Костић.
“Елементи макроекономске једначине: лична потрошња , државна потрошња, структурно негативни екстерни сектор ( енорман увоз), недовољне инвестиције ни у ком смислу немогу да задовоље потребе за одрживим растом и развојем. Напротив. На примјеру 2025. год, може се уочити како економски раст подстакнут растом потрошње, непродуктивним инвестицијама и задуживањем у кратком року може подићи еконоомску активност, али у суштини дугорочно се отвара питање стабилности и одрживости таквог система јер се економски раст реализује на терет будуће стабилности, продубљујући и онако већ дубоке структурне неусклађености црногорске економије. Генерално, 2025.година, је само наизглед стабилнија од претходне али сасвим извјесно са тежим бременом потенцијалне нестабилности у будућности”, сматра Костић.
Економија без људи: како одласци и старење мијењају Црну Гору
Плате, инфлација и стандард
Као позитивну наводи, како каже, врло ниску стопу незапослености.
“Без обзира на то што је потрошња главни генератор економског раста и што тај раст биљежи пад у односу на раније године, ипак како тако, остварена је релативно стабилна стопа економског раста. На страну чињеница да толика стопа није довољна за потребе нашег развоја. Номинални раст плата не доживљавам као позитивну ствар јер се коси са здравом економском логиком у стилу: нека ми данас буде боље, а сјутра како буде”, каже Косић и додаје да то не може бити рационално управљање економским системом. Негативних ствари има много од задужења, високе потрошње, повећање плата мимо продуктивности, дефицит трговинксог биланса – енормна увозна зависност до дефицита државног буџета…
“Јасно је да је инфлација, очекивано, прогутала највећи дио номиналних повећања плата и пензија тако да грађани сасвим сам сигуран не живе боље него у претходној години јер је структура инфлације таква да погађа највише оне са ниским и средњим приходима а њих је највише јер је раст цијена основних животних намирница највећи. Инфлација је појела потенцијалну добробит за грађане али је она остала и биће и даље присутна”, истиче Костић,
Јавне финансије под притиском
Јавне финансије су биле стабилне. Држава је сервисирала, мање више, уредно своје обавезе. Друго питање је под којим условима и на који начин. Дугорочно такав приступ мора резултирати нестабилностима у систему и запоштравању питања њене одрживости.
“Ниво јавног дуга за сада јесте под контролом али присутна тенденција новог задуживања под неповољнијим условима га лако може увећати, У осталом његов раст се и планира. Но, када је дуг у питању од необичне важности је кретање дефицита буџета и раст БДП. Бржи раст БДП од раста дефицита и раста трошкова финансирања дуга ( камате на позајмљена средства) држи дуг под контролом”, наводи Костић и додаје да о стању инвестиционог амбијента најбоље говори прилив страних инвестиција као и оно што је било предмет интересовања инвеститора, а као што знамо њихово интересовање за улагање у предузећа је нагло пало.
Разлоге томе, како каже, треба тражити у турбулентној политичкој ситуацији у свијету а и код нас.
Истиче да је раст првенствено посљедица раста потрошње мимо економског оправдања -повећања доходака грађана – и инвестиција у непродуктивне сфере. Туризам још увијек даје кључни допринос расту и поред тога што се њиме управља без дугорочно формулисане стратегије, што је погубно за сам туризам.
“У наредној години врло је могуће да се погоршају геополитички услови (због рата у Украјин) што би представљало изузетно негативно окружење за реализацију пројекција предвиђених буџетом за наредну годину. Остаје да се надамо да ће се предвиђања испунити и ако мислим да су оптимистична”, закључује Костић.
Регион и глобални контекст
Према оцјени финансијског савјетника Владимира Васића, регион је имао умјерен раст, под притиском глобалних дешавања.
“Издвојио бих три ствари: успоравање инвестиција, посебно у Србији, хроничан недостатак радне снаге и емиграцију, енергетске и климатске шокове који утичу на пољопривреду и цијене”, истиче Васић.
Што се тиче глобалног економског окружење у 2025. години, обиљежили су га успоравање европске економије уз опрезну политику ЕЦБ, геополитичке тензије и нове трговинске баријере, рекордна улагања у вештачку интелигенцију и дигиталну инфраструктуру.
“Све заједно ствара окружење споријег раста уз висок ниво неизвјесности”, наводи Васић и додаје да су у претходној години највише инвестиција привукле су Србија, Албанија и Црна Гора.
“Најбрже расту сектори: финансије, индустрија, логистика, некретнине и туризам. Греенфиелд инвестиције су опрезније због глобалних кретања”, мишљења је Васић.
Енергенти, НИС и вјештачка интелигенција
Што се тиче цијена нафте и гаса, 2025. и очекивања за 2026. Године, Васић напомиње да су цијене нафте биле су ниже него претходних година, али и даље врло волатилне.
“Улазак у 2026. указује на могућ даљи пад цијена због раста залиха и слабије глобалне потражње. Гас је стабилнији него 2022, али остаје под утицајем геополитичких фактора”, наводи.
Упитан да ли постоји ризик дестабилизације тржишта горива због НИС-а, Васић одговара да је он врло могућ.
“НИС је кључни енергетски стуб Србије. Санкције повезане са власничком структуром отвориле су питање стабилности снабдијевања горивом. У случају прекида пословања, тржиште би се суочило са озбиљним поремећајима, а ефекат би се преливао и на земље региона. То је јасно показало колико је регион енергетски рањив”, сматра Васић.
Оно што је обиљежило 2025. је свакако развој вјештачке интелигенције. АИ, како каже, доноси велику шансу под условом да се улаже у дигиталне вештине и образовање.
“Мала економија може извозити знање и услуге без физичких ограничења. Ризик настаје ако земља остане само корисник туђе технологије, док јој део послова нестаје због аутоматизације”, поручује.
Додаје о да се инфлација се смањује, али не нестаје потпуно. Плате номинално расту, а реални стандард зависи од односа инфлације и раста зарада.
“Улазимо у фазу постепене стабилизације, али и даље уз значајне неизвесности — пре свега енергенти, геополитика и трговина, каже Васић.
Најважнији догађај, по његовом мишљењу, јесте спој снажног раста улагања у вјештачку интелигенцију и ограничења која је поставила глобална енергетика.
“АИ троши огромне количине електричне енергије, знатно више него што данашња енергетска инфраструктура може да испрати. Сва технолошка решења, ма колико била напредна, падају на тесту недостатка енергије”, наводи.
Процјене показују да ће глобална потрошња електричне енергије бити неколико пута већа него данас, у само наредних десет година.
“То значи да ће економски раст и технолошки напредак директно зависити од тога ко буде имао стабилне и довољно моћне изворе енергије”, објашњава Васић.
Додаје је да је назначајнији догађај у регион притисак на НИС и енергетски сектор Србије.
“То је отворило питање снабдијевања дериватима, цијена горива и зависности региона од спољног енергетског окружења. 2025. година је јасно показала колико су привреде Западног Балкана осетљиве на спољне енергетске шокове”, закључује Васић.
Извор: Банкар
