Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Мандела је изашао из дугогодишњег затвора и позвао на праштање. Основана је комисија за утврђивање злодјела која је донио апартхејд, али Јужна Африка је кренула даље, не чекајући резултате рада комисије, који ће неминовно доћи и имати свој епилог. А поред толиких бјелачких, биће утвђени и неки црначки злочини. Црна Гора није имала апартхејд, али јесте дугогодишње потискивање једног броја грађана – у други план. Није имала расне злочине, али јесте братоубилачке злочине чињене из идеолошкох побуда.
Црна Гора нема времена за повратак на „око за око, зуб за зуб“ , нити ће јој срећу донијети философија „мило за драго“. Немамо потребе ни користи да намирујемо ненамирене, јер би то само продужило агонију у недоглед. Треба нам манделијански, јужноафрички прекид свих антагонизама. Она свето-петровска моментална обустава крвних и свих других освета. Тај ће прозив на прекид бити најубједљивији и најдјелотворнији ако дође из уста оних који су истински били потлачени, а то су политички представници Срба, или ако хоћете представници православне већине, говорника српског језика.
На неки начин то се десило кроз уста политичара из ПЕС-а и Демократа, али би било јако љековито да такво нешто изговоре и људи из ЗБЦГ. Да позову на изградњу будућности, заједничког друштва, владавине права, не-осветољубивости…. јаких институција. А не на вјечито кукање на задовољење незадовољних, на запослење оних који су били без посла. Ако се спроведе прво, десиће се и друго. У правној и сређено држави, биће добро и широко свима па и Србима…. У нагону и напору да се Срби реванширају за све неправде над њима, проћи ће нам сто живота у доказивању ко је више а ко мање злочина учинио…. Евентуални улазак ЗБЦГ у нову Владу, али са овим политичким интонацијама – значио би велику еманципацију, и њихов велики креативни допринос таквој еманципацији.
До читања у наредном броју..
