И грађани Црне Горе, као и они широм света, ове године суочавају се с рекордном инфлацијом. Иако је држава повећала плате, пензије и социјална давања, спирала поскупљења прети да све то поништи.
Цене у Црној Гори у августу биле су чак 15 одсто веће него пре годину дана, показују подаци државне Управе за статистику Монстат. Инфлација последњих месеци наставља да галопира и нико не зна где ће се зауставити. Ретки су производи или услуге које нису поскупели, а неки и драстично.
Из Монстата за DW наводе да су за годину дана у Црној Гори највише поскупела чврста горива, односно енергенти – дрво, угаљ, пелет и то 54 одсто. Од прехрамбених производа, у процентима, највише је скочило поврће, затим хлеб, па млеко, сир и јаја (све преко 30 процената), с тим што су млечни производи и јаја имали највећи утицај на раст стопе инфлације. Изнајмљивање станова скупље је за трећину, њихово одржавање за четвртину, а кафићи и ресторани за више од десет одсто.
Због рата у Украјини и рестарта након ковида, талас поскупљења захватио је читав свет. Министар економског развоја Црне Горе Горан Ђуровић признаје међутим да висока инфлација у Црној Гори није потпуно „увезена“, већ је резултат и недавног повећања минималне зараде у тој земљи на 450 евра, као и пореских реформи, којима су укинути доприноси за здравствено осигурање. Ту су, наравно, и хроничне слабости црногорске економије која има малу производњу и базира се већином на туризму и услугама, због чега земља има огроман увоз, а мали извоз.
„Спољнотрговински дефицит је проблем с којим се Црна Гора суочава годинама и који се не може решити преко ноћи. Прелиминарни подаци Монстата за седам месеци ове године показују да покривеност увоза извозом у том периоду износи 22,2 одсто, што је највише у протеклих пет година. То ипак говори да производња у Црној Гори константно јача и напредује. Да ли је то довољно брзо – наравно да није. Али, рекао бих да влада чини све да се тај процес убрза“, каже Ђуровић за DW.
И генерални секретар једног од два национална синдиката, Уније слободних синдиката Црне Горе (УСС), Срђа Kековић, подсећа да је Црна Гора доминантно увозно оријентисана и да се привредна делатност свела на трговину и туризам. Ипак, он кривицу за тренутна инфлаторна кретања највећим делом види у глобалним негативним трендовима.
„Свакако да би држава могла значајније да реагује да смо се у претходном времену фокусирали на развој пољопривреде која нам је стратешка развојна грана“, каже Kековић за DW.
Покушаји пеглања инфлације
Министар Ђуровић са своје стране тврди да држава интензивно ради на ублажавању поскупљења: „Kонкретно, Министарство економског развоја је још у јуну привремено ограничило марже на цене уља, брашна, соли и шећера. Да је та мера дала резултате, говори и то што је сада цена јестивог уља код нас најнижа у региону. Влада је такође смањила и акцизе на гориво за максималних 50 одсто по Закону о акцизама. Ограничили смо цену, као и извоз пелета“, набраја Ђуровић.
Иако је Скупштина Црне Горе пре неколико месеци усвојила предлог владе за ограничавање цена основних производа, то се није десило у пракси као у Хрватској, где су те цене недавно лимитиране. Ђуровић тврди да су они имали бољи модел.
„Министарство је привремено ограничило марже на уље, брашно, со и шећер. С друге стране, Влада Хрватске одлучила се на директно ограничавање цена уља, млека, шећера и брашна. То је, међутим, довело до проблема, јер је део трговаца повукао те производе. Подсетићу вас и да одлука прошле Владе Црне Горе да ограничи цену белог хлеба у пракси није постигла већи резултат, јер је касније цена морала да буде повећана. Држава мора бити веома пажљива када је тај инструмент у питању, јер некада може да изазове и контраефекат“, каже Ђуровић.
С друге стране, и УСС сматра да цене основних животних намирница треба лимитирати кроз ограничење маржи, при чему држава треба да обезбеди стриктну контролу мера од стране продаваца. Па ипак, сматра Kековић, „неприхватљиво је да неко користи тренутну ситуацију поремећаја понуде и тражње како би се додатно уградио неоснованим повећањем маржи.“
Потребно још мера?
Представник синдиката слаже се да је влада предузела одређене мере на заштити стандарда грађана, али тврди да се каснило с интервенцијом, као и да су потребне још неке.
„Једна од мера на којој инсистирамо, а на којој до сада није урађено ништа конкретно, јесте веће улагање у пољопривреду, уступање пољопривредног земљишта које је у власништву државе и повољни кредити за пољопривреднике, те гарантовани откуп њихових производа. Незамисливо је да Црна Гора, у којој је пољопривреда једна од две стратешке развојне гране, претежно увози месо, млеко, па чак и воду, која је један од наших значајнијих природних ресурса“, упозорава Kековић
Најновији подаци Монстата показују да је Црна Гора у другом кварталу ове године имала рекордни раст БДП у Европи од 12,7 одсто. Министар каже да то улива наду да ће се удар кризе и поскупљења делом амортизовати.
„Тај раст заснован је на појачаној потрошњи домаћинстава. Међутим, посебно рањиве категорије су грађани с мањим примањима, пензионери и особе у стању социјалне потребе. Верујемо да ће влада планираним повећањем пензија и социјалних давања, али и другим мерама, помоћи да се смањи јаз између тих примања и минималне зараде која је сада 450 евра. Држава ће учинити све да спречи раст стопе сиромаштва“, обећава Ђуровић.
Kековић, ипак, каже да статистика показује да су бројни грађани Црне Горе сиромашни: „Просечна зарада у Црној Гори је 714 евра, минимална зарада 450, а потрошачка корпа за четворочлану породицу 761 евро. Минималну зараду добија 61.000 запослених, још 15.000 до 20.000 запослених прима зараду испод минималне, а око 50.000 прима плату у распону од минималне, до висине потрошачке корпе, док их је још толико на Бироу рада. УСС сматра да Црна Гора може, одговорним и домаћинским управљањем ресурсима, да обезбеди много већи стандард свим грађанима и да буде држава социјалне правде и друштвеног благостања“, закључује Kековић.
Извор: DW
