Да Црна Гора има рекордера у бацању камена, мало је познато. Шавничанин Радован Зековић побјеђује на свим регионалним такмичењима у тој спортској дисцплини. За добре резултате заслужни су, кажу, домаћа храна, чист планински ваздух и изворска вода. Бацањем камена с рамена чува уједно и црногорску традицију којом су наши преци одмјеравали снагу. Дужу верзију приче погледајте у емисији Гледајмо се
Тежак, тежи, најтежи …. овај компаратив за Радована Зековића родом из Боана не значи ниђта. Његов главни циљ је бацити камен што даље.
А у бацању камена с рамена овај Шавничанин држи рекорде не само у Црној Гори већ и на Балкану. Све је почело у дјетињству када се као дјечак забављао бацањем камења.
„С обзиром да сам рођен на овим просторима гдје нијесу развијени други спортови то је фактички била једина дисциплина, играо сам баскет и бацање камена“, казао је рекордер у бацању камена са рамена Радован Зековић.
Управо родни крај каже – заслужан је за његову природну снагу због које камење баца као од шале и до 20 метара у даљину.
„Без исхране џаба, ако нема јаке исхране, меса ако нема овог ваздуха, изворске воде мислим да је џаба било каква суплементација“, додао је Рдаован.
Да је Радован и као дјечак био невјероватно јак сјећа се његов отац Милић као и да је обећавао да ће успјети.
„Као прво могао је лијепу количину хране да поједе, да подигне доста терета да добро потрчи и био је живахан, надао сам се да ће од њега бити нешто“, казао је Радованов отац Милић Зековић.
Овог кршног Шавничанина зову на такмичења са свих страна бивше Југе. Нијесмо могли да се не запитамо је ли Радован несуђени освајач медаља у бацању кугле.
„Касно сам почео. Да сам на вријеме, што каже један мој брат, да је био у граду, било би овако, а он каже да је био у граду не би ни имао оволику снагу, не би имао потенцијал, можда и не би“, казао је Радован.
Но за причу шта би било-кад би било Радован не мари. Ниже побједе и пехаре и изнова себи доказује да ништа није немогуће.
Марија Радуловић
Извор: РТЦГ
