Замислите да сазнате у наше вријеме да се неко одрекао богатства, веза са врло утицајним људима, родбина га осудила због његовог поступка, оставио све и отишао да служи Богу као свештеник у далекој земљи, да просвећује људе разних раса и етничких скупина?
Да, ово Вас подсјећа на подвиге Светог Николаја Мирликијског, Светог Саве и других светитеља из давних времена славне хришћанске историје.
Али у данашње, па скоро крајње декадетно вријеме свих моралних вриједности, превредновања онога што је давно извредовано и израчунато, гдје су људи постали млаки, подли, лукави, дрски, користољубиви, рекло би се овога тешко може бити.
Или је тај човјек луд. Да и јесте за стандарде овога свијета и његове логике. Мада је то тако било и у Христово вријеме. Свијет је увијек био стран Христовој науци, и они који су је дословно слиједили, наравно, да су од свијета били проглашени лудима. То су они малобројни, које не праве компромисе, иду храбро, повређују своју спољашњост, да би изградили унутрашњег савршеног човјека, колико је то могуће.
Један од оваквих подвижника, ријетких људи данашњице је Отац Ненад Флора. Овај велики духовник је рођак Светог Јована Шангајског. Живио је у Америци, Нујорку, био милионер, да добро сте чули, милионер, дружио се са људима из врха америчког друштва, политике, умјетности, са њима јео и пио.
Али у неком моменту, вјероватно осјетивши испразност свега тога, одлучује се на невјероватан корак. Све своје богаство је подијелио сиромашнима и онима којима је било потребно. Ово наилази на страшан отпор његове породице, која је помислила да је полудио.
Постаје свештеник, одлази у Доминиканску републику, преображава многе странце у свјетлост истине православног хришћанства. Служи литургију на шпанском језику. Попут његовог рођака Светог Јована Шангајског познаје многе свјетске језике и образован је човјек.
У овој држави да би се прехранио са својом породицом ради најтеже физичке послове, истовара камионе са цементом, иако је већ превалио шесту деценију живота, често немајући гдје да спава, немајући превоза до куће, са свим озбиљним интервенцијама на срцу и другим здравственим проблемима.
При том је и зарада коју добија веома мала. Али кад је ријеч о његовим службама, све је свечано, раскошно, као у предворју Царства Небеског. Служба Оца Ненада у Доминиканској републици подсјећа на вријеме раног хришћанства, кад су Апостоли ишли од једне земље до друге просвећујући Христовом науком народе.
Он је заиста један од оних јеванђељских људи који је оставио све и за Христом пошао.Иако се данас многи боје краја свијета и времена, можемо рећи да ако овај свијет буде имао само мали број људи попут овога великог духовника наших дана, још није крај.
Драги Оче Ненаде, на многаја љета.
Милош Лалатовић
