Друштва нису спремна на промену. Људи не могу да прихвате могућност да стварност може да функционише без многих од нас у „главним“ улогама. Многи професионалци одбијају могућност да их може заменити артифицијелна интелигенција. Ни уметничке академије и факултети у нашем региону нису спремни за ову револуцију. А она се већ догодила

Револуција артифицијелне интелигенције се убрзава и она постаје једна од највећих прекретница у историји. Револуције које су темељно измијениле човјечанство биле су до сада Гутенбергов изум штампарије; Едисонова сијалица и Теслина наизмјенична струја, и Турингова машина (компјутер) и „Турингов тест“ (испитивање да ли машина може симулирати људску интелигенцију). То су револуције које су промијениле парадигму људске егзистенције. Примјена артифицијелне интелигенције у свим пољима људског дјеловања данас је већ огромна – од интелигентних машина које ласерима замјењују пестициде на усјевима до многоструких примјена у медицини; од управљања возилима без возача до ратовања на фронту; од писања различитих материјала до финансија. Артифицијелна интелигенција већ увелико мијења медије, културу и умјетност. Уз употребе које веома унапређују цивилизацију, развијају се паралелно и опасности – од лажних фотографија до оружја за масовно уништење. Револуција је темељна и свеобухватна, парадигма се мијења у потпуности, човјечанство улази у ново доба. То није више футуризам, то је револуција која ће промијенити свијет у наредних неколико година.
Њемачки таблоид Билд, најпродаваније новине у Европи, најавио је уређивачке резове због, како су рекли, „могућности које пружа артифицијелна интелигенција“. Извршни директор Матиас Допфнер је најавио да ће издавач бити „чисто дигитална медијска компанија“. Алати артифицијелне интелигенције као што је ChatGPT могу „учинити независно новинарство бољим него што је икада било – или га заменити“, рекао је. Предвидио је да ће артифицијелна интелигенција ускоро бити боља од новинара у „скупљању информација“, а преживјети само издавачи који креирају „најбољи оригинални садржај“ попут истраживачког новинарства и оригиналних коментара.
Недавно је компанија за артифицијелну интелигенцију Open AI објавила програм SORA. То је „AI модел који може креирати реалистичне и маштовите сцене из текстуалних упута“, стоји у опису програма. Аутори су демонстрирали шта је до сада SORA урадила: направила је филмске клипове у трајању од по тридесетак секунди који приказују људе, животиње, пејзаже, „документарне“ снимке и друге сцене које се не разликују од реалистички снимљених филмских кадрова. Несумњиво је да ће брзина и квалитет ових AI модела који претварају текст у слику расти прогресивно. Филм ће, овакав каквог га знамо, престати да постоји за најдаље десет година. Убрзани развој AI ће учинити да садашњи филм и телевизија, за кратко вријеме, постану музеј. Крај кинематографије је неминован. Развој AI је толико брз и толико ће темељно промијенити филм да је питање да ли ће се у наредној декади тај медиј уопште звати филм. Исто се односи на серије, наравно. Телевизија ће се темељно промијенити, неће више бити водитеља.
Позориште се неће тако брзо и тако радикално промијенити. Оно се већ промијенило употребом видеа на много начина (од ливе снимања и емитовања током представе до снимљеног материјала интерполираног у представу; од стриминга до VR-а, и тако даље), а ускоро ће се све више користити AI, роботи, LED сценографије, интеракција живе игре и електронике, дронови… Филм се готово није промијенио стотину година. Кроз историју, направљена су само нека технолошка унапређења (звук, боја, дигитала), али као медиј је остао исти као на самом почетку. Истовремено, позориште је кроз миленијуме доказало да је сурвивор и да се прилагођава новим животним изазовима.

Архитектура се мијења и већ постоје објекти, попут неких хотела у Кини, који су у потпуности пројектовани артифицијелном интелигенцијом. AI ће моћи производити сложена музичка дјела. ChatGPT, AI модел за писање, већ сада пише литературу на нивоу просјечних књижевних дјела које су писали људи, а сигурно ће се убрзано усавршавати. Људско превођење је већ сад непотребно. Дизајн, умјетничка фотографија и видео-арт неће преживјети у садашњој форми. Сликарство и кипарство хоће, мада ће артифицијелна умјетност битно утицати на облике ове двије умјетности.
Друштва нису спремна на ову промјену. Људи не могу да прихвате могућност да стварност може да функционише без многих од нас у „главним“ улогама. Многи професионалци одбијају могућност да их може замијенити артифицијелна интелигенција. Већина бира да се „прави мртва“, по принципу „ако не примјећујем феномен, он ни не постоји“.
Ни умјетничке академије и факултети у нашем региону нису спремни за ову револуцију. Школски програми су конзервативни, а промјене захтијевају страшно пуно времена, преговарања, убјеђивања, компромиса. Прије само петнаестак година, неки колеге редитељи су били страствени противници да се у наставу режије уведе снимање играног филма за YouTube. Говорили су: „Ми нећемо да се наши филмови приказују на компјутеру.“ Данас се више филмова приказује на стриминг платформама него у биоскопу.
Иако ће многе професије нестати, неке нове ће се појавити. Једна за којом ће расти потражња је писац промптова, текстуалних упутстава AI моделу да креира слику или видео.

Аргумент који се данас често чује против очигледног освајања свих умјетности од стране артифицијелне интелигенције је овај: „Али, ту нема људске душе. Креација артифицијелне интелигенције никад не може бити као људско умјетничко дјело.“ То је потпуно тачно. Али потреба и потражња за аутентичним људским умјетничким дјелом ће се смањивати, јер ће се мијењати укус публике и AI естетика ће постајати стандард. Сјетите се какви су били стандарди женске и мушке љепоте прије педесет, прије тридесет и прије десет година и погледајте Инстаграм да упоредите са данашњим стандардима љепоте. Још прије петнаестак година, природно и његовано тијело је било слављено. То је још увијек била рефлексија античког модела љепоте. Данашња љепота је плод естетске хирургије и стероида и није битно што у тој љепоти „нема душе“ и „природног људског духа“. Антички модел је деформисан до непрепознатљивости.
Данашњи медији и перцепција умјетности су већ сад застарјели. Apple Vision, наочале у којима видите неколико екрана симултано и можете пратити више садржаја ођедном, а такође и паралелно употребљавати различите апликације, одредиће радикално нов приступ у медијима и умјетности. Apple Vision сада кошта око 3.500 америчких долара, а iPhone кошта око 1.000, тако да је он већ доступан богатим људима, али ће несумњиво убрзо бити у масовној производњи, што ће га појефтинити и учинити доступним свима.
Међутим, цунами артифицијелне интелигенције могао би се избалансирати употребом високе људске интелигенције. Да ли ће се новинари наметнути новинарством којем AI не може конкурисати? Да ли ће композитори пронаћи начин да заједно са AI стварају неку нову, невјероватну музику? Судбина „филмске“ режије и глуме, а и многих филмских професија, зависиће од тога да ли ће се редитељи успјети изборити за опстанак редитељске умјетности у том новом AI медију који ће замијенити филм.
Дубоко вјерујем да је то могуће, али то захтијева изузетну спремност, иновативност, храброст и дозу лудости. То захтијева личност, слободу мишљења и постављање приоритета међу којима новац није на првом мјесту.
Харис Пашовић
Извор: Радар
