Четвртак, 12 мар 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Други пишу

Читање књига у Европи и у Србији у 2022. Години

Журнал
Published: 23. јануар, 2026.
Share
Читање, (Фото: Архива)
SHARE

Пише: Мирослав Здравковић

Према подацима из базе Евростат-а, у 2022. години 47,2% становника ЕУ није прочитало ни једну књигу, њих 26,8% прочитало је мање од пет, 12,2% прочитало је од 5 до 9, док је 13,8% прочитало више од 10 књига. Много више мушкараца није читало књиге у односу на жене, а кад се ради о броју прочитаних књига, жене су повећавале разлику у своју корист што је више прочитаних књига: код 10 и више, скоро је дупло већи удео код жена у односу на мушкарце.

У Србији 64,8% становништва није прочитало ни једну књигу и ту смо били на високом петом месту у Европи, 21,5% је прочитало мање од пет, 9,3% од пет до девет и чак 4,5% прочитало је 10 и више књига. Већи удео лица која нису прочитала ни једну књигу у односу на Србију имале су само Албанија, Турска, Румунија и Кипар, док је Италија (64,6%) била упоредива са Србијом. Италија се, уз Француску може сматрати културним центром Европе, па ово поређење ласка. Најмањи удео лица која нису прочитала ни једну књигу имала је Швајцарска – 19,4%.

Милорад Дурутовић: Наше вријеме одликује криза читања

Кад смо код мушкараца, ту се имамо чиме поносити: Срби су имали највећи удео (76,0%) лица која нису прочитала ни једну књигу! Знају наши мушкарци да је читање губљење времена, па га више посвећују изградњи мишића и осталим корисним активностима. Румуни (75,8%) замало да нам отму златну медаљу, али, вероватно из других разлога. Десет и више књига у Србији прочитало је само 2,0% мушкараца и овде смо опет заузели прво место, додуше од позади, и ову лидерску позицију нам нису угрожавали ни Румуни (2,6%), ни Албанци (3,7%), Португалци (3,9%), Грко-Кипрани (3,4%) ни Грци (3,5%) – сви испод 4,0%.

У Србији само 54,4% жена није прочитало ни једну књигу и већи удео од нас имале су жене у Турској, Албанији, Црној Гори, Румунији, Италији, Кипру и Бугарској. Вероватно је ово и списак земаља са лепшим женама, јер, како је написао Бодлер „глупост је божански мелем за лепоту“, нису се као наше замарале читањем и подизањем бора изнад обрва. Штета је што су нам жене склоније читању од оволиких конкурентских нација. Бил(е)о би лепше да мање читају.

Разлика у уделу оних који нису читали у Србији је била 21,6 процентних поена у корист мушкараца, и ова је разлика постојала у свим земљама – ни у једној није био већи проценат жена које нису читале него мушкарацаа. Већи овај џендер геп постојао је у Словачкој (30,7%), Чешкој (27,1 пп), Летонији (25,4%), Литванији (25,2%) и Словенији (23,4%). Ово су све земље у којима су мушкарци, вероватно били лепши од жена, а ми очигледно имамо најлепше мушкарце у Европи – потпуно лишене брига и можданог замарања.

Најмању разлику, између мушкараца и жена који нису читали, имале су Албанија (3,6 пп), Турска (7,9 пп) и Италија (9,1 пп) и њима је заједнички излаз на море – једнако су се одмарали гледајући у даљину, без потребе да троше очи на ситна слова.

Ово исто важи и код укупног процента лица која нису читала, а имају већи од удео Србије – Кипар, Румунија, Албанија и Турска – све имају излаз на море.

Фото: Макроекономија

Извор: Макроекономија

TAGGED:ЕвропакњигаМакроекономијаМирослав ЗдравковићСрбијачитање
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Иран после побуне – заклетве на гробовима „мученика“, бес над телима „издајника“
Next Article Свиђало вам се или не: Трампов покушај анексије Гренланда

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Чудо на паркингу

Таман што је почела Нова година, обећањима окићена, запљуснуо нас је нови ковид-талас омикрон (не)соја.…

By Журнал

Скандинавски бијег од неутралности

Најављени улазак Финске и Шведске у НАТО представља озбиљан ударац Русији, а у Стокхолму и…

By Журнал

Кисинџер: Запад мора да схвати да за Русију Украјина никада не може бити само страна земља

Овако је писао у Вашингтон посту Хенри Кисинџер  још у марта 2014. године: Јавна дискусија…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Други пишу

Истраживање јун 2025 – како грађани Србије виде и којим оценама оцењују председника Србије Александра Вучића и ректора Универзитета у Београду Владана Ђокића

By Журнал
Други пишу

Жарко Марковић: Непотребна држава

By Журнал
ГледиштаДруги пишу

Александар Кавчић: Ко увлачи Србију у стање грађанског рата?

By Журнал
ГледиштаПрепорука уредника

Биљана Ванковска: Политички ћорсокак у Србији, имају ли студенти план?

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?