У порти Доњег острошког манастира синоћ је одржана трибина под називом „Феномен чуда у књижевности“ на којој су говорили мр Милорад Дурутовић, књижевни критичар и свештеник Гојко Перовић, модератор вечери.
Учесници трибине су покушали да дефинишу појам чуда у контексту људског стваралаштва, како оног рационалног и природно-научног, тако и оног умјетничког. А затим су, у контексту умјетности, разговарали о приземном и ексклузивно хуманистичком поимању инспирације на једној страни, и трансцедетном разумијевању теофаније, на другој страни. И једно и друго, према ријечима учесника трибине, представљају основ умјетничког стваралаштва, али у српској књижевости, па и у свјетској, доминира правац који умјетничко надахнуће везује за онострано искуство.
Било је ријечи и о оном гадамеровском поимању разлике између методе рационалног сазнавања и истине која нам се открива у умјетности. Код овог другог, више ствари остаје неизрециво, тајанствено и тамо гдје му можемо приписати неочекиваност и необјашњивост – формира се наш појам и наше искуство чуда.
На трибини је било ријечи о боготражитељском мотиву сваке успјеле умјетности, без обзира да ли се то тражење Творца појављивало као његова афирмација и похвала или као љутња што га и зашто га нема онаквог какав нам у тренутку треба и каквим Бога замишљамо.
Била је ово својеврсна анализа и антологије српске молитвене књижевности, од времена и дјела Светог Саве до модерног и пост-модерног поетског и прозног исказа на српском језику.
