Приповиједао ми је једном у шали владика, да му стриц Станко није хтио једанпут за два-три мјесеца доћи на Цетиње, па кад му поручи да дође, упита га: „Ђе си, што не долазиш на Цетиње?“ А он му одговори: „Доклен је она ђавоља игра на Цетиње те убија људе, не долази га Станко. Већ ако ћеш да се играмо као што људи играју, ево ме.“
Кад би се десио на Цетиње стари шенатур Стеван Перков Вукотић и стриц му Станко, ништа му није милије било него окупити све шенатуре и друге чиновнике около биљарде, ђе се судило, а на њу ставити елетричну машину, па њих и себе елетризирати, да окуша ко је од кога јачи, а боме да се има и чему насмијати.
Ко би држао Стевана и Станка за руке, препоручио би му да га добро стисне и да га одма не пусти кад их чује викати: „Пушт! – Пушт!“ А вазда би натегнуо строј мало јаче него му се обично елетризма напрегне.
Многи би се више пута нећкали да у то коло улазе; а особито Стеван Перков и стриц му Станко. Али се нијесу могли свагда одрећ владичину наговарању и срећан је (један од ове двојице) био онда, кад би се какогођ могао украсти из Биљарде, пошто би владика наредио свом послужитељу Ђуку Средановићу, који је знао оне машине мајсторију: „Ђуко, донеси ону машину да се мало растресемо по вечери, ради здравља.“ Два или три пута украли су му се били Стеван и Станко, а после му се нијесу могли никада украсти.
Приповиједао ми је једном у шали владика, да му стриц Станко није хтио једанпут за два-три мјесеца доћи на Цетиње, па кад му поручи да дође, упита га: „Ђе си, што не долазиш на Цетиње?“ А он му одговори: „Доклен је она ђавоља игра на Цетиње те убија људе, не долази га Станко. Већ ако ћеш да се играмо као што људи играју, ево ме.“
Кроз двије године елетрична машина сасвим се покварила била због честог употребљавања невјештих перјаника и послужитеља, кад би владика са шенатурима пошао да се по пољу шета.
Вук Врчевић
Извор: РТС
