Истраживање је показало да је проценат оних који су исламске и католичке вјероисповијести стабилан, док се кумулативно линеарно повећавао број грађана који кажу да припадају СПЦ и смањивао број који кажу да припадају Црногорске православне цркве (ЦПЦ)
У Црној Гори се, од обнове независности, број грађана који се изјашњавају да припадају Српској православној цркви (СПЦ) повећао за 20 одсто, показало је истраживање Центра за демократију и људска права (ЦЕДЕМ).
Та невладина организације (НВО), у циљу анализе трендова политичког јавног мњења, објавила је данас анализу „Гдје је црногорско друштво 16 година од обнове државне независности?“.
Из ЦЕДЕМ-а су објаснили да се у том документу анализирају трендови кључних индикатора који су информативни у друштвеном и политичком смислу.
Истраживање је показало да је проценат оних који су исламске и католичке вјероисповијести стабилан, док се кумулативно линеарно повећавао број грађана који кажу да припадају СПЦ и смањивао број који кажу да припадају Црногорске православне цркве (ЦПЦ).
„Податак једноставно указује да се у православном корпусу проценат оних који кажу да припадају СПЦ повећао за 20 одсто, док се за референтни проценат смањио проценат оних који кажу да припадају ЦПЦ. Другим ријечима, СПЦ је временом добијала на снази“, казали су из ЦЕДЕМ-а.
Истраживање је показало да се од 2011. смањује проценат грађана који кажу да се Црна Гора креће правим путем и повећава број оних који сматрају да држава иде погрешним путем.
“Тачније, од 2011. године процјена позитивног смјера се смањила за преко 26 одсто, а проценат оних који кажу да се земља креће погрешним смјером повећан је за готово 30 одсто”, објаснили су из ЦЕДЕМ-а.
Наводи се да налази показују да, кумулативно посматрано, ДПС данас има око десет одсто мање гласова него што је то био случај у првом истраживању обављеном 2007. године.
Из ЦЕДЕМ-а у истакли да су просрпске партије ојачале за око седам одсто, грађанске за око шест и да је референтна растућа вриједност за мањинске партије нешто преко три одсто.
Kако су додали број апстинената се смањио за више од шест одсто.
„Другим ријечима, тренд једноставно указује на волатилност која се може исказати на следећи начин: десет одсто гласача ДПС-а су „прешли“ у грађанске и мањинске партија, а шест одсто апстинената су постали гласачи просрпских партија“, казали су из ЦЕДЕМ-а.
Kако су објаснили, ако се упореди последњи и први талас истраживања, од фебруара 2007. године, ДПС је на губитку од преко 16 одсто, док су просрпске партије у порасту за више од пет досто, грађанске за преко седам и мањинске за мање од четири одсто.
У тој невладиној организацији сматрају да је јако важно анализирати промјене када је ријеч о опредијељеним гласачима од избора 2020. године до данас.
Истиче се да у том смислу, биљежи веома благи пад ДПС-а у укупном броју гласача, али се усљед смањене апстиненције овај пад значајно негативније одражава на њихов рејтинг”.
“Велики број некадашњих апстинената је „ушао“ у бирачко тијело, те се смањењем апстиненције значајно повећава проценат подршке просрпским партијама”, истичу из ЦЕДЕМ-а.
Наводи се да је следећи индикатор који су пратили став према интеграцији у Европску унију (ЕУ).
Подаци, како је показало истраживање, указују на стабилну и снажну подршку интеграцијама ЕУ међу гласачима ДПС-а, мањинских и грађанских партија.
“Са друге стране, имамо благи пад подршке међу апстинентима и значајан пад подршке међу просрпским гласачима, и све то, наравно, ако се упореди први и последњи талас истраживања”, објаснили су из ЦЕДЕМ-а.
Они су казали да та мјерена вриједност, без обзира на последњи регресивни талас, указује да је више од 20 одсто већи број просрпских гласача који подржавају ЕУ у односу на август 2020. године.
“Другим ријечима, међу просрпским гласачима након пада ДПС-а је значајно повећана подршка ЕУ интеграцији”, истакли су ЦЕДЕМ-а.
Према њиховим ријечима, подршка НАТО интеграцијама значајно је повећана у претходних 15 година.
“Подаци показују да је данас 13 одсто више оних који подржавају НАТО него што је то био случај у првом истраживању 2007. године”, рекли су из ЦЕДЕМ-а.
Истраживање је показало да је број оних који су против НАТО је смањен за око три одсто, али да је зато значајно смањен и број оних који немају став.
“Подаци показују да је након избора у августу 2020. године, значајно повећан раст подршке НАТО, и то ако се упореде избори у 2020. години и мјерене вредности с краја 2021. године, говоримо о расту подршке од око 20 одсто”, објаснили су из ЦЕДЕМ-а.
Наводи се да је подршка НАТО данас у односу на прво истраживање обављено 2007. године значајно повећана међу гласачима ДПС-а, грађанских и мањинских партија и међу апстинентима.
Указује се да је са друге стране, подршка смањена за преко осам одсто међу гласачима просрпских партија.
Из ЦЕДЕМ-а су рекли да подаци показују да је у цјелокупном периоду, за више од четири одсто смањен проценат грађана који сматрају да се Црна Гора у спољној политици треба ослањати на ЕУ.
“За готово 16 одсто је смањен број оних који сматрају да ослонац треба тражити у Русији, док је проценат оних који као првог спољнополитичког партнера виде САД веома мало повећан – нешто преко два одсто”, истакли суи з ЦЕДЕМ-а.
Наводи се подаци указују да је западна оријентација у Црној Гори доминантна у односу на незападну.
Kако су објаснили „више него два пута је више грађана који су западно оријентисани, у односу на оне који су незападно оријентисани.
Из ЦЕДЕМ-а су казали да су деполитизација јавне управе и борба против корупције препознати као најважнији приоритети у оквиру реформског процеса.
Извор: vijesti
