Михаил Таљ је легендарни совјетски шахиста, велемајстор и осми свjетски шаховски шампион, познат и као „чаробњак из Риге“.

Таљ је са осам година научио да игра шах, док је посматрао свог оца како игра. У почетку његова игра није била изузетна, али је напорно радио на њеном побољшању.
Александар Kобленц почео је да га подучава 1949. године, после чега поправља игру а 1951. се квалификује за летонско првенство. На летонском првенству 1952. Таљ је турнир завршио испред свог тренера. Прву своју титулу је освојио на првенству Летоније 1953. и био је награђен титулом мајсторског кандидата. Постао је совјетски мајстор 1954. поразивши Владимира Саигина у квалификационом мечу. Исте године је забележио прву победу над једним велемајстором, савладао је Јуриј Авербаха.
Први пут се квалификује за финални део првенста СССР-а 1956, првенство завршава на петом месту а следеће године побеђује на првенству СССР-а у двадесетој години живота и постаје најмлађи шампион Совјетског Савеза икада.

Није играо на довољно међународних турнира да би добио звање велемајстора, али је ФИДЕ одлучила на свом Kонгресу 1957. да му додели титулу велемајстора због успеха на Совјетском првенству. Одбранио је Совјетску шампионску титулу 1958. у Риги а онда је заблистао на турниру кандидата 1959. године, одржаном на Бледу и у Загребу и Београду. У најјачој конкуренцији, Таљ је победио са 20 поена од 28 могућих, посебно лако побеђујући доњи дом (укључујући и младог Боби Фишера са 4 : 0).

Следеће године, у 23. години живота, Таљ је поразио темељног и стратешки озбиљног Михаил Ботвиника у мечу за титулу Светског првака, који је одржан у Москви. Та победа га је учинила најмлађим Светским шампионом (рекорд је касније оборио Гари Kаспаров, који је титулу освојио са 22 године). Ботвиник, који се никада није суочио са Таљем пре меча за титулу, побеђује у реванш мечу против Таља 1961, такође у Москви, резултатом 13 : 8.
О Таљу је снимљен документарни филм Жртва краљице
У периоду између ова два меча Ботвиник је детаљно анализирао Таљев стил игре и водио већину партија у реванш мечу споро, избегавајући компликоване тактичке позиције у којима се Таљ одлично сналазио. Таљ је имао хроничне бубрежне проблеме што је допринело његовом поразу а лекари у Риги су га саветовали да одложи меч из здравствених разлога, међутим Таљ је одлучио да игра. Његова кратка владавина је била једна од две које су прекинуле Ботвиникову дугу владавину од 1948. до 1963.
Слабијим Таљевим резултатима током следећих деценија допринели су болест и боемски начин живота. Ипак, умео је и касније да заблист…
Од јула 1972. до априла 1973, Таљ је играо рекордних 86 узастопних партија без пораза (47 победа и 39 ремија). Између 23. октобра 1973. и 16. октобра 1974, одиграо је 95 узастопних партија без пораза (46 победа и 49 ремија), чиме је оборен његов претходни рекорд. То су два најдужа периода без пораза једног шахисте у модерној историји шаха. На великом турниру у Монтреалу 1979. године поделио је прво место са Анатолиј Kарповом, који је тада био у зениту снаге.

Играјући на шаховској олимпијади, Михаил Таљ је био члан осам Совјетских тимова, од којих је сваки освојио златну екипну медаљу (1958, 1960, 1962, 1966, 1972, 1974, 1980, и 1982), победио је шездесет и пет партија, ремизирао тридесет и четири а изгубио само две партије (81,2%). Овај проценат га чини играчем са најбољим резултатом међу онима који су учествовали на најмање четири олимпијаде. Појединачно, Таљ је освојио седам олимпијских одличја, пет златних (1958, 1962, 1966, 1972, 1974), и два сребрна (1960, 1982).
Таљ је имао изузетно нападачки, агресиван стил игре. Лако је жртвовао фигуре због добијања иницијативе и стављао противнике у позицију да за таблом решавају тешке проблеме у кратком времену. Такав приступ игри, донео му је велику популарност у време када су шахом владали стратешки оријентисани играчи, као што су Ботвиник, Смислов и Петросјан, чија је игра била и помало досадна.

Смислов је рекао да се Таљев стил игре заснива на триковима а Ботвиник му је одао признање, рекавши да би против Таља било „немогуће играти“ када би озбиљно тренирао и живео под строгим режимом. Таљ је такође био и угледан шаховски писац. Многи шаховски ауторитети сматрају да је био највећи шаховски нападач свих времена.
Извор: Спортска сећања
