Младотурци жељни славе.
Увађају ,,ред“, ,,културу“:
Српски живаљ муче, гњаве.
И не виде грпзну буру…
А Слободни Србин гледа
Како стара мати плаче,
Гледајући своја чеда,
Гдје умиру на гломаче,
Док на колац глава клима –
Његово се срце кида.
Образе му обузима –
Плам освете, румен стида…
Над Балканом врани круже
Жељни крви и несреће;
Из ланаца Срби туже:
,,На прољеће, на прољеће!“
Мићун М. Павићевић
Извор: ,,Цетињски Вјесник“, Цетиње, сриједа 9. март 1911
