Ректор Универзитета Црне Горе Владимир Божовић казао је у разговору за „Дан“ да имају двоструко мањи буџет у односу на сличне универзитете у региону, што утиче на број истраживача и резултате академске заједнице. Он подсјећа да су предложили промјену модела студија кроз измјене Закона о високом образовању у дијелу мастер студија јер бечелор дипломе немају практичну вриједност. Божовић истиче да полажу наде у измјене тог закона којим траже да се врате самофинансирајући студенти, али, како је нагласио, то не зависи од њих. Указао је и да за већи квалитет наставе недостају лабораторије, на чему ће радити током сљедеће године.
Упоредни подаци показују да универзитети у региону имају знатно веће буџете од УЦГ. Колико та чињеница ограничава развој високог образовања у Црној Гори?
Најразвијеније земље свијета националне стратегије развоја заснивају на темељу све већег улагања у науку и образовање. Мислим да то, само по себи, већ доста говори. Наш буџет је знатно увећан у односу на тренутак кад сам преузео улогу ректора, али је то још увијек далеко од очекиваног и потребног нивоа. Не треба ићи предалеко, већ само упоредити буџете универзитета у региону са буџетом Универзитета Црне Горе, па реално процијенити резултате које постижемо. Ми смо по броју студената, рецимо, у рангу Универзитета у Сплиту. Међутим, Универзитет у Сплиту има двоструко већи буџет, нешто више од 45 милиона евра, много бројнију истраживачку заједницу, а да не говоримо о универзитетима у Љубљани, Загребу, и Београду. На примјер, Универзитет у Љубљани има буџет од око 324,5 милиона евра. Сви статистички параметри којима се мјери утицај научноистраживачке заједнице једног универзитета су, између осталог, директно зависни од њене бројности, а то опет зависи од буџета који је на располагању. Ту су све мјере квалитета, допадало нам се то или не, директно пропорционалне уложеним средствима.
Колики је буџет предвиђен за УЦГ у 2023. години и да ли ће предвиђена средства бити довољна, с обзиром на увећање плата, ангажовање спољних сарадника, пројекте итд.?
Предложени износ буџета за УЦГ за 2023. годину је око 34 милиона евра, али о њему можемо говорити тек када га Скупштина Црне Горе усвоји. Поред своје високообразовне улоге, Универзитет је и средиште научноистраживачког, културно- умјетничког и иновативног стваралаштва. Ми сматрамо да сваки еуро уложен у науку и образовање доноси вишеструке ефекте за развој друштва, те стога мислим да износ средстава за УЦГ у наредним годинама треба да буде већи.
Да ли подржавате промјену модела студија и да ли је овај систем у претходних пет година нанио штету УЦГ и високошколцима, с обзиром на наводе студената да бечелор диплома није препозната на тржишту рада?
Модел студирања 3+2+3, сам по себи није лош у неким условима, али не у оним који тренутно важе у Црној Гори. Проблем је настао у тренутку увођења овог система, јер то није испраћено промјеном легислативе која се тиче запошљавања. Наиме, тржиште рада углавном препознаје диплому са 240 ЕЦТС кредита (четири године студија). По постојећем моделу, бечелор дипломе немају практичну вриједност, па су студенти, без обзира на своје личне амбиције, приморани да заврше и двије године мастер студија. Стога је Универзитет Црне Горе дао предлог измјене Закона о високом образовању управо у дијелу мастер студија. Основна замисао је да студенти могу добити диплому по завршетку прве године мастер студија у обиму од 240 ЕЦТС кредита, са којом постају конкурентни на тржишту рада, а да питање наставка и друге године мастер студија буде опционо.
Дигитална трансформација у пуном замаху
Божовић истиче да је процес дигиталне трансформације на Универзитету у приличном замаху.
– Ове године смо имали реализовану Е-индекс платформу, односно студентски индекс у дигиталном формату. Установили смо електронски упис, нови ДМС, вршимо дигитализацију архива, представили смо неке онлајн публикације, електронску књигу прописа, а унапријеђена је и званична интернет презентација у смислу садржаја, естетике и функционалности. У том правцу припремамо још пуно интересантних новина. Након вишемјесечних напора, успјели смо и да акредитујмо студијски програм Мехатроника на Машинском факултету, на којем ће се изучавати академске дисциплине из СТЕМ спектра. Професионалну интеграцију студената, као и развој предузетничке културе, поред Канцеларије за развој каријере, подржаће и Франкофона канцеларија за запошљавање Универзитета Црне Горе (ЦЕФ Монтенегро), која је ове године основана у сарадњи са Франкофоном универзитетском Агенцијом (АУФ) – каже Божовић.
Који су кључни недостаци на УЦГ када је у питању квалитет студија и да ли факултети имају потребне лабораторије и инфраструктуру за истраживања?
Квалитет студија на Универзитету Црне Горе је на високом нивоу, али, наравно, простора за побољшање има. Ту су, прије свега, добродошла улагања у нову лабораторијску опрему и инфраструктуру за истраживања. У плану Универзитета Црне Горе је да у наредној 2023. години обезбиједи значајнија средства за подстицај истраживачких капацитета на Универзитету Црне Горе. С тим у вези, имамо намјеру да формирамо и посебан фонд у те сврхе. Уједно, ово је и позив привреди да, у склопу своје политике друштвене одговорности, дио профита уложи у развој научне и истраживачке инфраструктуре Универзитета Црне Горе.
Да ли одлагање измјена Закона о високом образовању, модификација мастер студија и враћање самофинансирајућих студената отежава ваше функционисање и финансирање и када се очекује рад на том пропису?
Ми полажемо велике наде у погледу усвајања новог Закона о високом образовању. Као што сам већ истакао, посебно се надамо да ће тај закон обезбиједити модификацију мастер студија, али и могућности за упис студената на суфинансирајућој основи, наравно, у оквирима лиценце. УЦГ има припремљен предлог и стоји на располагању надлежним органима у погледу помоћи око конципирања и усаглашавања прихватљивог рјешења новог Закона о високом образовању, а када ће његово усвајање доћи на дневни ред не зависи од нас.
Немају дуговања
Божовић истиче и да Ректорат Универзитета Црне Горе нема дуговања, а када је ријеч о дуговањима на нивоу Универзитета Црне Горе, у јануару, са завршетком године, финансијска служба ће радити на изради годишњег финансијског извјештаја који је егзактан показатељ финансијског стања.
– Наравно, у јануару ће бити приказане све фактуре из децембра 2022. године које пристижу за наплату, а које треба измирити. Свакако, рационално смо располагали финансијским средствима и сматрам да смо имали још једну годину добрих пословних и финансијских резултата за УЦГ – рекао је Божовић.
Који су планови Ректората у наредном периоду? Да ли су одобрена средства за реновирање факултета и установа?
Тек када Скупштина усвоји буџет за 2023. годину, Универзитет Црне Горе ће моћи да конкретизује планове у наредној години. Наравно, оно што нам предстоји јесте континуирано осавремењавање наставе и кроз опремање лабораторија и амфитеатара, као и реконструкција инфраструктуре. Током претходног периода, око 2,5 милиона уложено је у инфраструктурне радове који су имали за циљ побољшање услова наставе, међу којима ћу посебно поменути реновирање зграде Филозофског факултета, радове на згради Биотехничког факултета у Бару, реновирање бројних амфитеатара и лабораторија у згради техничких факултета, као и централне универзитетске библиотеке и библиотеке на ПМФ-у. У периоду за нама, по први пут је, Захтјевом за капитални буџет, Универзитет Црне Горе добио подршку од Владе за реализацију више капиталних пројеката. Као што је већ најављено, планира се доградња и комплетирање зграде Архитектонског факултета, реконструкција зграде техничких факултета, као и топлане за потребе студентских домова и зграде техничких факултета. Истичем да смо успјели да опет покренемо питање изградње зграде Филолошког факултета, те у наредној години очекујемо почетак радова, затим наставак радова за заједнички простор три академије на Цетињу, реконструкцију зграде ФДУ…
Извор: Дан
