Da li je nova premijerka mislila da Italija neće biti trn u oku EU ili je povukla crvenu liniju kad je reč o mešanju bloka u nacionalna pitanja
Šta su iza zatvorenih vrata na sastanku u Briselu evropski zvaničnici rekli italijanskoj premijerki, a šta je ona njima odgovorila, ostaće tajna jer je izostala uobičajena konferencija za medije. Iz Brisela je šturo saopšteno da su predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednica Evropskog parlamenta Roberta Metsola s Đorđom Meloni razgovarali o energetskoj krizi i ekonomskim problemima. Metsola je vešto zaobišla političke razlike i usredsredila se na zajedničke izazove rekavši da je svesna da članice bloka žive u različitim okolnostima, ali da moraju pronaći hrabrost i političku volju da udruže snage. Pozitivan impuls nakon prve zvanične inostrane posete poslala je i premijerka prve italijanske desničarske vlade nakon Drugog svetskog rata, rekavši da je zadovoljna klimom koju je osetila u Briselu. Istakla je da su razgovarali o ratu u Ukrajini, u kojem ona drži stranu Zapadu, potom o povećanju cene energenata, ali i o prilivu migranata s kojim se Italija suočava, a u čemu se često sukobljava sa EU.
Može se reći da je sastanak bio iskren i pozitivan, kako reče italijanska premijerka, ali se ne može zaključiti da li su postigli zajednički stav o svim pitanjima, onako udruženo kako to zagovara Metsola. Ne može se sa sigurnošću tvrditi ni da li je bilo obećanje ili zapravo pretnja to što je predvodnica krajnje desnice iz Rima iskoristila posetu da u sedištu EU kaže da će Italija biti sila na koju treba računati u poslovima unije. Kontekstom ove izjave bave se kritičari koje je zaintrigiralo to što je Melonijeva dalje dodala da „mi nismo Marsovci, već ljudi od krvi i mesa koji mogu da pojasne svoje stavove”.
Da li je Đorđa Meloni poručila da ne oseća bliskost ni sa jednim nedemokratskim režimom, tačnije, da neće biti trn u oku Briselu, ili se svrstala u red s vladama koje zameraju uniji da se previše meša u nacionalna pitanja članica?
Razloga za dilemu ima više, zbog čega se njen put u Brisel ne posmatra kao obična poseta novog lidera koji samo obnavlja nepokolebljive veze s evropskom familijom. Melonijevu, pre svega, bije glas da je nostalgična za Musolinijem, ali njeno negiranje nije preterano ubedljivo. Nova vlada na meti je kritika jer je hiljadama sledbenika Benita Musolinija dozvoljeno da u dučeovom rodnom mestu Predapiju, noseći fašističke simbole, marširaju do kripte u kojoj počivaju njegovi posmrtni ostaci.
Melonijeva je istovremeno, pak, nedvosmislena u stavu da je Evropa nametljiva u malim stvarima, a odsutna kad je reč o velikim pitanjima, zbog čega više naginje stilu Poljaka i Mađara u kojem Brisel već „uživa”. Stoga nije malo kritičara koji misle da će Rim biti deo opstrukcionističkog kursa u EU, gde mnoge važne odluke moraju biti donete jednoglasno. Za njih je odlazak Đorđe Meloni u Brisel trenutak kad je krajnja desnica iz Rima prišla bedemima zapadnjačkih principa. Ali valja podsetiti i na to da Italija nije neprijatelj ušančen u rovovima oko briselskih zidina, spreman da razbije evropske redove, pre svega jer dug ove zemlje premašuje 150 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Italija je snage usmerila na to da se domogne 200 milijardi pomoći iz Brisela i boriće se za to do poslednjeg evra. Suočavanje s ekonomskim problemima i iznalaženje načina da se običnom čoveku pomogne da izvuče živu glavu iz krize prioritet je i ove desničarske vlade.
Izvor: Politika
