Podaci u prikazanim tabelama su mešoviti: (1) ima ih iz 2021. i iz 2022. i (2) ima originalnih podataka i ogledalo statistika za Rusiju. Fiksiranje podataka na neku raniju godinu, na primer 2021, povećalo bi njihovu tačnost, ali bi nas udaljilo od aktuelnih kretanja: u 2022. je Rusija bila pod mnoštvom sankcija kolektivnog zapada, ali je pri tome imala veliki porast vrednosti izvoza usled rasta cena primarnih proizvoda.
Pošto je u 2022. došlo do naglog rasta vrednosti robne razmene pod uticajem rasta cena primarnih proizvoda, i u 2023. će verovatno doći do pada vrednosti, za strukturne analize, poput udela ove grupe zemalja u ukupnom svetskom izvozu i uvozu po grupama proizvoda, najbolje je koristiti podatke za 2021, za koju imamo podatke za sve uključene zemlje.
Ruski ministar spoljnih poslova je BRIKS+ nazvao fudbalskim timom jer se povećao na 11 zemalja što je jednako broju igrača u fudbalu. Ovde sam uključio „rezervnog igrača“ Hong Kong, Kinu, jer bi bez njega svi podaci koji se tiču BRIKS-a bili potcenjeni. Šta više, Hong Kong bi mogao da se posmatra kao „trener“ ovog tima, jer je stekao ogromno iskustvo u tokovima robne razmene i direktnim investicijama i predstavlja veliki finansijski centar koji može samo da olakša i ubrza trgovinske, investicione i kapitalne tokove između ovih 11 zemalja, ali i drugih zainteresovanih zemalja.
Udeo BRIKS+ u ukupnom svetskom robnom izvozu u 2022. bio je 26,9% a u svetskom uvozu bio je 21,6%.
Suficit u robnoj razmeni (uz oprez da su podaci raznorodni) iznosio je 1.166 milijardi dolara. Nasuprot njemu stoji deficit SAD od 1.312 i UK od 286 milijardi dolara. Finansijeri deficita SAD i UK su i članice EU, a ne samo ovih 12 zemalja i specijalnih zona.
Ukupan izvoz zemalja BRIKS+ u druge članice iznosio je 1.707,6 milijardi dolara i predstavljao je 6,97% svetskom izvoza. Uvoz je bio 1.625,4 milijardi i činio je 6,49% svetskog uvoza.
Najveći relativan značaj za ukupan izvoz drugih zemalja BRIKS+ ima Hong Kong, Kina jer je kod njega udeo ovih zemalja 64,4% u ukupnom izvozu. Najmanji ima kod Južne Afrike (18,1%) i Kine (19,8%).
Oko 40% ukupnog izvoza u druge članice plasiraju UAE (40,1% od identifikovanog izvoza II), Saudijska Arabija (39,9% od II), Brazil (38,8%) i Iran (37%). Ovoliko veliki udeo ukazuje na mogućnost da relativno lako podnesu trgovinske sankcije razvijenih zemalja, a Rusija je primer kako su druge članice ove grupe zemalja njoj olakšale udar sankcija koje joj je nametnuo kolektivni zapad.
Najveći relativan značaj za ukupni uvoz ove zemlje imaju kod Irana (64%) usled velikog uvoza ove zemlje iz UAE (16,5 milijardi dolara) i iz Kine (12,7 milijardi dolara), mada su značajni i Rusija (1,7) i Indija (1,6). Iran je, poput Rusije, drugi primer koliko BRIKS+ olakšava sankcije razvijenih zemalja. Sledi Etiopija sa 56,5% i najvećim uvozom iz Kine (5 milijardi dolara) i Indije (2,4). Industrijski proizvodi odavno ne moraju da se nabavljaju isključivo iz razvijenih zemalja.
Osim Kine (20%) sve ostale članice BRIKS+ imaju udeo drugih članica u ukupnom uvozu između 35,4% (UAE) i 46,6% (Argentina).
Osim ove statične tabele neophodna je i dinamička analiza prethodnih tokova. Isto tako, potrebno je pažljivo izučiti kako je Rusija u kratkom vremenu, protiv svoje volje, izvršila oštru preorijentaciju sa „benzinske stanice“ Zapada, gde su prateći proizvodi na pumpi bili dijamanti, zlato, uran, paladijum, gas, gvožđe i mnogo drugih industrijskih sirovina, u snabdevača globalnog juga hranom, đubrivima i drugim neophodnim proizvodima. Indija i UAE su „preuzele robu sa benzinske pumpe“ i zarađuju na posredničkoj prodaji.
Neka zapažanja prilikom prikupljanja podataka:
- Izvoz Kine u Etiopiju (2.217 miliona dolara) malo je veći od izvoza u Srbiju (2.177).
- UAE su drugo izvozno tržište za Indiju (31,3 milijarde $) nakon SAD (80,2).
- Saudijska Arabija ima 77% izvoza ne razvrstano, pa su udeli svih partnera relativno mali. Uprkos tome, najvažniji su Kina, UAE i Indija. Egipat je na sedmom mestu, ispred SAD.
- UAE imaju 49% izvoza ne razvrstano (208,4 od 425,2 milijardi $), pa je slično kao sa Saudijskom Arabijom. Kod nje su Saudijska Arabija i Indija na prvom i drugom mestu, Hong Kong, Kina na četvrtom (nakon Iraka), Kina na sedmom, a Iran i Egipat na 10. i 11. nakon SAD na 9.
- Od pet najvažnijih snabdevača tržišta Indije njih četiri su zemlje BRIKS+: Kina, UAE, pre SAD, i Saudijska Arabija i Rusija.
- Posmatrajući matricu trgovinskih tokova, kao i njihov razvoj poslednjih godina, može se uočiti ogroman potencijal za razvoj trgovinskih tokova koji su sada relativno mali, a koji mogu naglo povećati vrednost. Npr. Egipat je povećao uvoz iz Južne Afrike sa 55 miliona dolara u 2021. na 122 u 2022, mada je već bio 197 u 2018. Pripadanje istoj organizaciji znači povećan interes za uzajamnu razmenu te je lako moguće da ovaj tok premaši jednu milijardu dolara za 2 do 3 godine. Ovakvih bilateralnih tokova koji su ispod potencijala ima na desetine.
Miroslav Zdravković
Izvor: Makroekonomija
