Пише: Бранко Милановић
Ако неједнакост у ЕУ треба даље да се смањи, највећи део смањења у наредним деценијама мораће да дође из смањења разлика у дохотку унутар самих држава, а не више толико из конвергенције просечних доходака међу земљама.
Питање конвергенцијe дохотка (смањења разлике у нивоу дохотка између земаља или грађана, прим.) унутар Европске уније последњих година често је предмет расправа. За то постоје, чини се, два главна разлога. Прво, неспорно је да је, било да се гледају макроекономски показатељи (попут БДП-а по становнику) или подаци из анкета домаћинстава као што је SILC (Survey on Income and Living Conditions, Истраживање о дохотку и условима живота), дошло до смањења неједнакости и између држава и међу грађанима унутар 27 чланица Уније. Друго, овај процес конвергенције одвија се у време када не постоји слична конвергенција између ЕУ као целине (или њених највећих чланица) и Сједињених Америчких Држава.
Ово друго питање је посебно истакнуто сада због напетости у односима између два западна пола, ЕУ и САД. Недостатак конвергенције првобитно је наглашавао Трамп како би показао трајну америчку надмоћ, а затим су се на то надовезали и његови критичари, који су тврдили да Европа заостаје за Америком не зато што је мање продуктивна, већ зато што Европљани свесно бирају да раде мање, а учинак по сату у неким европским земљама је исти или чак већи него у САД.
Конвергенција унутар ЕУ
Нећу расправљати о овом другом питању (о томе сам писао овде), али ћу се емпиријски осврнути на прво. Недавно је мој добар пријатељ Михаел Даудерштедт из Фондације „Фридрих Еберт“, који већ неколико година проучава расподелу дохотка у Европској унији, написао леп и кратак рад о политикама конвергенције и кохезије (кључне политике унутар ЕУ које имају за циљ смањивање економске и социјалне разлике између различитих региона и држава чланица, прим.), и тај рад, објављен у Social Europe, подстакао ме је да погледам своје глобалне микро податке о дохотку (по домаћинставу, per capita) и покушам да видим шта нам они могу рећи о приближавању нивоа дохотка унутар ЕУ.
Током читавог посматраног периода, од 1993. до 2023. (у интервалима од пет година), узео сам за анализу данашњи састав Европске уније од 27 чланица (ЕУ27). Нисам користио чланство ЕУ какво је тада било, већ свих 27 садашњих чланица као да су биле чланице ЕУ током свих година. Узорак је тако у принципу исти током целог периода, осим када за поједине године недостају подаци из анкета домаћинстава за неке земље. На срећу, то се дешава само у ранијем периоду (1993-2003), а земље које недостају (углавном Кипар и Малта) премале су да би утицале на резултате.
Подаци о дохотку за сваку земљу потичу из национално репрезентативних анкета домаћинстава које су хармонизоване кроз Луксембуршку студију о дохотку (LIS, Luxembourg Income Study), а у случајевима када LIS подаци нису доступни, користим податке са платформе Светске банке за сиромаштво и доходак (World Bank Poverty and Income Platform, PIP; раније POVCAL).
Концепт дохотка је увек расположиви (после опорезивања) доходак домаћинства per capita (што значи да се доходак домаћинства дели бројем чланова), а доходак се прилагођава разликама у нивоима цена између земаља коришћењем међународних (или PPP) долара. Дакле, меримо стварни ниво благостања грађана различитих земаља тако што номиналне дохотке прилагођавамо процењеном нивоу цена у земљи. (Наравно, може се очекивати да како се дохоци земаља приближавају, тако и нивои цена конвергирају, што је заиста случај у ЕУ27, али то није тема овог текста.)
Дијаграм испод приказује главне резултате. Висина ступца представља укупни Џини коефицијент (којим се исказује мерa неједнакости у расподели дохотка или богатства у једној популацији) за ЕУ27 као да је једна држава. Са 0,415 у 1993. Џини коефицијент се смањио до данас на 0,35. Ово је кључни резултат: то је смањење интерперсоналне неједнакости за 6,5 Џини поена (41,5-35), односно за око 15 одсто у односу на првобитну неједнакост.
Каква неједнакост?
Али шта је узроковало ово смањење? Да ли је дошло до смањења неједнакости унутар појединих земаља, док је разлика између просечних дохотка земаља остала иста, или је било супротно?
Било је супротно: просечни дохоци земаља (пондерисани бројем становника) постали су сличнији. То се назива неједнакошћу по Концепту два: претпоставља се да сви у датој земљи имају њен просечан доходак (дакле, унутар-национална неједнакост је нула), и рачуна се колика би била неједнакост у ЕУ27 у том случају.
Црна Гора годишње сервисира скоро милијарду еура дуга: Укупан дуг 5,18 милијарди
Плави део ступца показује да се неједнакост по Концепту два готово преполовила током последњих тридесет година: пала је са 0,25 на 0,14. То јасно илуструје конвергенцију (пондерисаних становништвом) просечних доходака међу земљама. Другим речима, просечан доходак у сиромашнијим земљама попут Румуније и Бугарске сада је ближи просечном дохотку богатих земаља попут Шведске и Холандије него што је био пре тридесет година.
Друга компонента Џини коефицијента (приказана црвено), која обухвата унутар-националне неједнакости и такозвани термин overlap (који постаје позитиван када се дохоци људи из земаља са нижим и вишим просечним дохотком преклапају), порасла је.
Закључак је да је значајно смањење интерперсоналне неједнакости у ЕУ27 постигнуто захваљујући конвергенцији просечних доходака међу земљама, а не смањењу неједнакости унутар држава. На пример, просечан Џини по земљама ЕУ27 у 2023. години био је 0,31; године 2008. био је 0,30, а 1993. године 0,29. Неједнакости унутар држава су у просеку благо порасле.
Како се интерперсонална неједнакост у ЕУ27 пореди са Сједињеним Државама? Да бисмо то видели, треба упоредити висину ступца на слици са линијом која приказује амерички Џини за исти период (1993-2023). На почетку периода, неједнакост у ЕУ27 била је само мало виша од америчке: Џини од 0,415 за ЕУ27 наспрам 0,395 за САД.
Међутим, током наредних тридесет година неједнакост у ЕУ27 је опадала, док је у САД расла. Данас је неједнакост у ЕУ27 за више од шест Џини поена нижа него у САД. Генерално говорећи, у ЕУ27, посматраној као једна држава, неједнакост је некада била нешто већа него у САД, али је сада значајно мања.
(Међутим, овај резултат треба тумачити опрезно јер у подацима за САД дохоци нису прилагођени разликама у трошковима живота/нивоима цена. По тим подацима, приход од 1.000 долара третира се исто било да је остварен у Њујорку или у Ајови. Нема сумње да би се, када бисмо прилагодили дохотке по савезним државама према нивоима цена, неједнакост у САД смањила – вероватно за два-три Џини поена. Без тога, поређење ЕУ27 и САД није потпуно упоредиво.)
На крају, поставимо следеће питање: претпоставимо да све земље ЕУ27 достигну исти ниво просечног дохотка, док се ништа не мења у њиховим унутрашњим расподелама дохотка; односно, њихови Џини коефицијенти унутар земаља остају исти, али разлика у просечним дохоцима између Луксембурга и Бугарске нестаје. Колика би тада била интерперсонална неједнакост? Одговор је: Џини од око 0,32.
То је само три Џини поена мање од стварне интерперсоналне неједнакости (0,35), што уједно поставља границу онога што даља конвергенција просечних доходака може постићи у Европи. Ако неједнакост у Европској унији треба даље да се смањи, највећи део смањења у наредним деценијама мораће да дође из смањења разлика у дохотку унутар самих држава, а не више толико из конвергенције просечних доходака међу земљама. Ово носи јасну поруку за европске креаторе политика.
Извор: Нови Стандард
