Пише: Бранислав Предојевић
У старту лишен идеја о ангажованом псеудоартизму или цеховских амбиција за наградама један од најпродуктивнијих сценариста данашњице Тејлор Шеридан уз помоћ режисера Бена Ричардсона претворио је другу сезону серије „1923“ у креативни врхунац своје иконичне вестерн поетике о правим Американцима са запада.
Епска сага о породици Датон започела је матичним серијалом „Јелоустон“, који је завршен прошле године након пет сезона, помало неславно, прије свега због непланираног разлаза са главном звијездом Кевином Костнером, али Шеридан је развио читав циклус споредних прича („1883“, „1923“ „Мадисон“, „6666“, „1942“) које доносе нове дијелове у слагалицу каубојске породичне саге у трајању од вијек и нешто.
Конкретно, у овом спин-офу, комбинујући вестерн поетику са жанром авантуре и кримића, Шеридан је полако, али сигурно, градио кроз 16 епизода двије сезоне, заплет о сукобу два свијета, једног који нестаје и другог који долази не марећи ни за кога ко се не уклапа у његова правила и норме. Шериданови јунаци су храбри и сурови људи који лично бране своју тешко изборену слободу, а с друге стране безобзирни и сурови капиталисти који из сигурности бију своје битке сплеткама, новцем, адвокатима и туђим животима. Граница између њих можда често дјелује невидљиво, просто речено, сурова времена траже сурове људе, али колико год Датонови били окрутни у одбрани својих права, они, за разлику од својих противника, не планирају да прекопају земљу ради руда, истријебе животиње и људе на њој узимајући им егзистенцију и душу ради неколико милиона долара више на властитом рачуну.
Далеко мрачнији, крвавији и насилнији тон серије „1923“ у односу на матични серијал „Јелоустон“ додатно истакнут мањком пионирске романтике која је била заштитни знак „1883“, у први план ставља упечатљиве карактере и бруталну атмосферу времена одумирања вестерн митологије Дивљег запада пред налетом цивилизације и њених правила. Бездушну машинерију капитализама новог доба не интересује много појединац и његова слобода, већ профит по сваку цијену, што значи да ће, ко год се нађе на њеном путу, бити самљевен, укључујући и чланове клана Датон, само што ће се овај пут богати индустријалци предвођени Доналдом Вајтфилдом (Тимоти Далтон) намјерити на погрешне људе, који ће до посљедњег бранити земљу коју су освојили оружјем и крвљу.
Шеридан је окупио глумачки тим тешкаша предвођених Фордом и Мирјам, који са лакоћом играју своје судбинске карактере, док им из другог плана једнако увјерљиво асистирају млађа појачања као сјајни Брендон Скленар или крхка Џулија Шлефнер, као његова вјереница Александра, градећи далеко комплексније и увјерљивије карактере у односу на матични серијал.
Ништа мање није увјерљив искусни Далтон, као негативац у лику богаташа и психопате Вајтфилда, који не бира средства и начине да задовољи своје страсти, без обзира на то да ли су у питању гомилање профита или мучење жена, док им из другог плана подршку рутински даје неколико одличних епизодиста попут Нивес Теон, као Индијанке Амине или Џероми Флин, као амбициозни овчар Банер.
Шеридан у свом већ препознатљивом стилу полако развија причу, дајући ликовима дубину и садржај, док вјешто балансира вестерн, драму, хумор и романтику у уникатну причу која носи препознатљиве архетипске координате „Јелоустон“ универзума. Раскошна продукција од скоро 30 милиона по епизоди уочљива је у сваком кадру, са перфектном фотографијом и камером које извлаче максимум из сурових и прелијепих предјела Монтане и Тексаса, надопуњујући глумачку игру и сценаристичку поставку из епизоде у епизоду. Можда Шеридан на моменте навлачи заплет на танку ивицу банализације или беспотребно набија минутажу споредним заплетима, без претјерано јасне везе са централном линијом приче, али снага и увјерљивост његових ликова те иконична атмосфера скоро сваког кадра с лакоћом држе серију изнад просјека.
Када се сурова зима која је Датонове довела на ивицу опстанка, напокон оконча стиже кратко љето, у којем они побјеђују своје противнике, уз крваву и скупу цијену, али Јелоустон остаје у њиховим рукама, пркосећи као тријумф воље и храбрости појединца над суровошћу природе и човјека. Чекамо „1942“…
Извор: П-Портал
