У оквиру Универзитета Црне Горе (УЦГ) у протеклој години покренути су крупни инфраструктурни пројекти, обновљени су многи амфитеатри, основани су студијски програми, установљене су нове јединице, а модернизовани су и токови рада, истакао је ректор УЦГ проф. др Владимир Божовић. Он је, на свечаном догађају поводом обиљежавања Дана УЦГ, казао да су у протеклој години уложени велики напори да УЦГ буде простор слободе, креативног и интелектуалног полета.
“Осавременили смо сервисе за подршку наставе и истраживања, модернизовали токове рада. Савременим рјечником речено – дигитализовали смо се. Наравно, чека нас још пуно посла. Ипак, нисмо запоставили ни темељне, традиционалне вриједности на којима је некад почивало ово друштво – узајамно поштовање и солидарност”, рекао је Божовић.
Према његовим ријечима, на Универзитету су показали да живот, који по својој природи мора бити захтјеван и компетитиван, треба да остане примјерен потребама и могућностима човјека, да пружи сигурност, али и радости. „Универзитет Црне Горе данас је заједница равноправних у којој његујемо култ рада, упорност, славимо научна достигнућа и академски дух, а посебно цијенимо и истичемо изузетне резултате. То управо чинимо и данас“, казао је Боговић. Он је честитао докторима наука УЦГ и најбољим студентима на успјеху и захвалио што Универзитет представљају најбољим знањем.
„Тај мач свјетлости у вашим рукама разгрће мрак незнања и бројних заблуда. Ми се радосно прихватамо обавезе да будемо подршка вашем научном и образовном раду, али ваша је одговорност, па и обавеза, да плодове тог рада вратите у наручје овом друштву. Због нас данас и генерација које долазе“, поручио је Божовић.
На догађају је промовисано 18 доктора наука УЦГ, а додијељене су и плакете за пет најбољих студената. Тијана Мићовић, која је завршила докторске студије на Медицинском факултету УЦГ, као прва на докторском студијском програму Фармација у генерацији, казала је да је област из које је одбранила докторску тезу Фармакогнозија. „Истраживања сам радила у научним и истраживачким центрима региона и свијета. У Ректорату сам била 2015. године као добитник највишег државног признања плакете УЦГ за најбољег свршеног студента из области техничких, природно-математичких и медицинских наука, а данас као доктор медицинских наука, тако да је срце пуно“, навела је Мићовић, преноси ПР Центар.
За њу су, како је казала, докторске студије биле „живот у малом, пун успона и падова, суза и радости“. „Оно што негдје надомјести све те потешкоће кроз које прођете током вишегодишњег истраживања је топлина око срца када дате допринос науци и када добијете резултате који су међународно признати, односно када донесете искру свијетлости и освијетлите сегмент науке који истражујете“, навела је Мићовић.
Докторску дисертацију на Природно-математичком факултету УЦГ из области Закона одржања одбранио је Никола Конатар, који се у свом докторском раду бавио Законом одржања. „Рад на докторској тези није био лак, јер ангажман на било којем научном раду захтјева много труда и залагања, али ако то волите, сав рад се исплати“, навео је Конатар. Тања Бакић, која је одбранила докторску дисертацију из области Енглеске књижевности на Филолошком факултету УЦГ, казала је да је рад на докторском раду био захтјеван.
„С обзиром да се ради о хуманистичким наукама, процедура и истраживање су неопипљиви и више се бавимо асптрактним појмовима и терминима, што нам у неку руку отежава израду научних дјела. Са задовољством могу да кажем да је мој научни пут трајао четири године, у дисертацији сам се бавила дјелом Вилијама Блејка, енглеског сликара и пјесника. Направила сам мултидисциплинарну дисертацију, јер сам објединила елементе ликовног, али и књижевног“, навела је Бакић.
У докторе наука су промовисани и Неда Бошковић, Јована Давидовић, Илир Глларева, Неxат Капидани, Слађана Каварић Мандић, Ненад Копривица, Един Лиђан, Јелена Мијушковић, Милица Мухадиновић, Дражана Радоњић, Александра Ракочевић, Јања Раонић, Теодора Станковић, Ана Велимировић и Мирослав Вукићевић. Добитиници плакете УЦГ су студенти Хелена Благојевић, Тијана Дробњак, Миа Кружић, Вукашин Стојановић и Лука Велашевић.
Извор: ИН4С
