Др Владан С. Бoјић, адвокат из Подгорице, присјетио се ове 2023. године, најжалосније своје успомене из студентских дана 80–их година прошлог вијека у Београду:
Кум који ме крстио у цркви Светог Марка, био је адвокат Радослав Раде Круљ, чији је стриц Нектарије Круљ био предратни владика зворничко-тузланског владичанства. Пореклом је био из Херцеговине, из Љубиња, као и сви из породице Круљ. Завршио је богословију, па онда прешао у Братунац. Тај рођени стриц, владика Нектарије, га је повукао из Херцеговине у Братунац. Године 1941. је као богослов пребегао из Братунца у Београд.
Радио је са мноштвом ђакона, који су били смештени у Двору књегиње Љубице (ту је био и патријарх Павле), и сваког јутра током Другог светског рата, са „пецаљкама” (дрвеним дугим штаповима са великом металном алком), вадили су усташке жртве, лешеве које је Сава доносила, и сахрањивали их. Било је и полумртвих, а и живих неколико.
Раде је после био спроведен у Борски рудник, а с пролећа 1944. на Сремски фронт. Од окупације Београда до краја живота, након што је завршио Правни факултет, био је све време адвокат. Супруга му се звала Кристина Сухи Круљ, Чехиња. Она је после зверстава фратара у Тузли над децом и женама пребегла у Братунац, па у Београд. Прешла је у православље и СПЦ. Радослав Круљ био ми је духовни отац као младићу, студенту 1980–их. Становао је на трећем, а моја породица и ја на четвртом спрату Коперникове 7 у Београду. Био је човек великог смирења. Умро је пре десетак година.
Извор: Стање Ствари
