Пише: Бобан Каровић
Први стратешки дијалог САД и Србије громогласно је најављен средином прошле године, али до њега до данас није дошло. Првобитно је било планирано да се реализује до краја 2025, представљен је као нешто што ће односе Србије и Америке „подићи на потпуно нови ниво“, слушали смо како је то „нова страница“ и „нова фаза“, те прилика за “ресетовање односа” две државе… На столу би требао да се нађе широк спектар тема – од економије и безбедности до културе. Али, све је то још увек на чекању. Саговорници НИН-а оцењују да ће ускоро – иако се ретко помиње – ипак доћи до стратешког дијалога између две државе, а као разлоге овог својеврсног “паузирања” наводе како политичке, тако и енергетске.
Почетком августа прошле године амерички државни секретар Марко Рубио и шеф српске дипломатије Марко Ђурић договорили су на састанку у Вашингтону да САД и Србија одрже билатерални стратешки дијалог пре краја 2025. ради продубљивања економских и безбедносних веза две земље. Портпаролка америчког министарства спољних послова Теми Брус навела је тада да су “САД посвећене узајамно корисном односу са Србијом који задовољава наше грађане и наше интересе”, док је Ђурић казао да се нада да ће односи Београда и Вашингтона да се “врате на ниво на којем су били у доба наших предака”. Сусрет са Рубио је назвао – историјским.
Стратешки дијалог недавно је, у новогодишњој поруци, споменуо и отправник послова Амбасаде САД у Београду Александар Титоло, који је рекао да се радују у 2026. „покретању првог стратешког дијалога између САД и Србије – овај дијалог ће отворити нове путеве сарадње у циљу стабилности, мира и просперитета за Америку, Србију и регион.“
“Изузетно корисна платформа“
Петар Ивић из Пупин иницијативе оцењује за НИН да је стратешки дијалог пролонгиран због питања НИС-а.
„Иако би на први поглед могло да се закључи да до покретања дијалога још није дошло због фокуса администрације на друга жаришта попут Венецуеле, Ирана или Гренланда, то није истина. Амерички ангажман према региону се није смањио, што видимо и у недавном Акту за ауторизацију националне одбране, где САД препознају енергетску диверсификацију региона као стратешки интерес. У енергетици и лежи одговор на ово питање. Питање НИС-а је главна препрека за покретање дијалога и вишемесечно одлагање решења га је свакако пролонгирало. Енергетика је и једна од кључних тема којима би се дијалог и бавио, а немати енергетски суверенитет и зависити од једног актера, у овом случају Русије, далеко је од оптималног. Међутим, све указује да је решење за НИС на помолу и надамо се да ће и покретање стратешког дијалога пратити и расплет ситуације“, каже Ивић.
Он истиче да сам дијалог представља изузетно корисну платформу за институционализовану размену интереса између САД и Србије и продубљивање сарадње на министарском нивоу у областима попут енергетике, одбране, економије итд.
„Кључна последица је што овим Србија себи омогућује да увек буде за столом када се доносе битне одлуке, а не на њему“, наглашава Ивић.
„Политичко незадовољство“
Истраживач Института за европске студије Петар Милутиновић каже за НИН да чињеница да није дошло до стратешког дијалога може да указује на политичко незадовољство Вашингтона тренутним курсом Београда, те да “у том смислу, одлагање није техничко, већ суштински политичко”.
“Амерички приоритети јесу померени ка Украјини, Кини и унутрашњем јачању НАТО-а, али то само делимично објашњава изостанак дијалога. Кључни разлог лежи у процени да Србија води спољну политику која је за САД тешко читљива и још теже поуздана. Политика ‘стратешке аутономије’ или балансирања, која је у Београду представљена као рационална, у Вашингтону се све више доживљава као избегавање јасног опредељења. У том контексту, стратешки дијалог би за америчку страну имао смисла само уколико постоји минималан степен стратешке сагласности о основним питањима, пре свега о односу према Русији, безбедносној архитектури региона и нормализацији односа са Приштином. Како таква сагласност тренутно не постоји, дијалог се држи у статусу потенцијалног инструмента притиска, а не реално отвореног процеса”, истиче Милутиновић.
Према његовим речима, за Србију би стратешки дијалог имао ограничен, али не и неважан домет.
“Он не би значио промену америчке политике према Косову, нити би донео безусловну политичку или економску подршку. Његова вредност била би у институционализацији комуникације и смањењу простора за погрешне процене, али и у јаснијем дефинисању црвених линија САД према Србији”, наводи Милутиновић.
Он закључује да “одсуство стратешког дијалога тренутно није последица заборава или недостатка времена у Вашингтону, већ порука да без јаснијег спољнополитичког сврставања Србије нема ни ‘стратешког’ односа у пуном смислу те речи”.
Горан Николић: Трампова логика Велике Америке – Колико кошта Гренланд, а колико Панамски канал?
Суспендован дијалог с Приштином
САД воде стратешки дијалог са више десетина држава широм света. Разговори се воде на високом нивоу, а главни циљ ове праксе је унапређење билатералних односа. На листи оних са којима Америка води дијалог су Француска, Уједињено Краљевство, Грчка, Аустрија, Пољска, Молдавија, Катар, Оман, Бахреин, Египат… Овакав дијалог је вођен и са Румунијом, Словенијом и Северном Македонијом, а занимљиво је да је Вашингтон септембра 2025. на неодређено време обуставио планирани стратешки дијалог са Косовом јер су, како је тада саопштено, потези Владе Аљбина Куртија “повећали тензије и нестабилност, ограничавајући способност САД да продуктивно сарађују са Косовом на заједничким приоритетима”.
Извор: НИН
