Иако постизборно петљање око формирања водећих институција власти у Србији још траје, иако су парламентарни избори одржани још пре три месеца, изгледа да ћемо ускоро ипак имати продужење конститутивне седнице Народне скупштине, на којој ће се изабрати ново руководство тог законодавног органа. Паралелно томе ваља очекивати и да ће председник државе саопштити и коме ће поверити мандат за састављање нове владе Србије. Ипак, иако се овог тренутка наводно „још ништа не зна“, може се, на основу досадашњих „индиректних“ потеза и директних изјава, шпекулисати о извесним новостима у погледу распореда кадровских снага у врху државе.
Прво треба приметити да ће, чини се, Социјалистичка партија Србије, као дугогодишњи главни коалициони партнер водеће Српске напредне странке, у новој конфигурацији врха власти вероватно бити спуштена степеницу ниже (ако не и ниже од једне степенице). Већ саме најаве да ће за нову председницу Скупштине бити кандидована Ана Брнабић, те да водећи органи СНС-а сматрају да њихов човек треба да добије премијерски мандат, упућују на закључак да Ивица Дачић и његов СПС губе маркантну позицију у врху власти.
Већина посматрача сматра да је то казна за одбијање већине у врху социјалиста да се утопе у фамозни, још неформирани, Покрет за народ и државу који је смислио председник државе Александар Вучић. Како је на РТ Војводина изјавио добро обавештени министар Горан Весић, наводно је сам Дачић за улазак у тај покрет, али његови компањони у странци нису. Остаје да се види шта ће се даље дешавати у СПС-у, јер ново „сечење рукава“ овој политичкој групи вероватно у њој неће бити прихваћено без крупнијих ломова.
Кад је реч о одређивању мандатара за састав нове владе (претходна, премијерке Брнабић, оформљена је тек пре 15 месеци) врло је вероватно да се председник Вучић неће одважити на неко изненађење при формулисању ове кадровске одлуке, па је фаворит за ову функцију Милош Вучевић, од прошле године председник СНС-а и тренутни „технички“ министар одбране. Уосталом, још пре годину и по дана он сам је најавио да ће, после Брнабићеве, премијерски посао преузети Вучевић. Протурало се претходних седмица да би можда нови мандатар могао постати и човек од Вучићевог поверења, амбасадор Србије у САД, Марко Ђурић, али се, изгледа, тај кандидат не жури да се врати у домовину и не иде му у прилог што је до пре неку годину био главни Вучићев човек за односе са Србима на Косову.
Као потпуно изненађење неко је шпекулисао да би се Вучић могао определити и за младу министарку Ђедовић Хандановић. То није логично, осим ако Вучић није почео да зазире од давања свих крупних државних овлашћења Милошу Вучевићу, који се већ позиционирао као „јаки човек“ у врху државне администрације, а такви могу бити опасни за првог човека у случају неке „унутрашње кризе“. За такве шпекулације Вучевић није дао повода и он потпуно лојално обавља посао који му је вођа поверио – да смирује евентуалне бунџије унутар СНС-а, да делује као цивилизован политичар и да се не гура у први ред тамо где се појављује сам Вучић.
Што се тиче промена у министарском саставу нове-старе владе, то је постало мање битно питање откако је сам председник Вучић показао да није лењ да о свему даје пресудну реч (од дојења до брзих пруга). Његова политика је „политика иницијативе“, али личне, не иницијативе појединих кадрова, то јест министара. Као шахиста, он верује у правило да иницијатива, кад тад, доводи до добитка.
Димитрије Боаров
Извор: Нови Магазин
