Пише: Ненад Зафировић
Ехуд Олмерт је био премијер Израела од 2006. до 2009. године. У том периоду, за разлику од његовог наследника Бењамина Нетањахуа, залагао се за мировно решење на Блиском истоку и подржавао је оснивање палестинске државе. Олмерт је боравио у Београду где је учествовао на конференцији организације „Wорлд Миндс“, а у ексклузивном интервјуу за НИН истиче да ће Нетањаху бити „бачен на маргину историје“ и објашњава зашто актуелна израелска влада никада неће пристати на решење о две државе.
Господине Олмерт, како оцењујете тренутну ситуацију на Блиском истоку, пре свега у погледу сукоба Израела и Хамаса, и зашто је Хамас изабрао баш тај тренутак за напад?
То бисте ипак морали њих да питате, они ће вам дати поузданији одговор зашто су изабрали баш тај датум. Шпекулације су да су они и Иранци сматрали да би у случају договора о нормализацији између Израела и умерених арапских земаља, укључујући Саудијску Арабију, палестинско питање могло бити остављено по страни и да ће Иранци бити ослабљени. А они су пре свега прокси Ирана. И можда је то био разлог за овај датум. Може се поставити питање зашто су они толико против Израела? Цело постојање Хамаса заснива се на борби против Израела. И на покушају да се поремети равнотежа унутар државе Израел и између Израела и његових суседа. Зато не треба да чуди што су нас напали. Могуће да је разлог договор Израела и Саудијаца о нормализацији односа, нова осовина коју воде Сједињене Државе против Иранаца и иранских проксија али и нека незадовољства оних који подржавају Иран попут Руса и Кинеза.
Да сте ви били премијер, да ли бисте реаговали на напад Хамаса на исти начин?
Па, знате, ово је најлакше питање које се може поставити. Када је прошло више од пола године и када већ знате какве су биле последице онога што је премијер Нетањаху урадио, врло је лако одговорити шта не бисте урадили или бисте урадили другачије. Највероватније никада не бих дошао на ту позицију 7. октобра. прошле године. Један од главних аргумената у Израелу против премијера је то што се поигравао идејом да некако може да управља Хамасом тако што ће им пружити финансијску подршку преко Катара, али уз веома активну помоћ државе Израел и да ће се повремено сукобљавати са Хамасом. Они ће испалити своје ракете, ми ћемо узвратити и напасти нашим авионима и после неколико дана ситација ће се привремено смирити до неког следећег сукоба. Међутим нико није захтевао од Израела да директно преговара са Хамасом, јер Хамас није партнер у политичким преговорима и то је била удобна позиција за Нетањахуа. Ако питате шта бих ја радио. ја бих преговорао искључиво са палестинским властима. Никада не бих флертовао са Хамасом као Нетањаху. Да се није тако радило мислим да би шансе да уопште дођемо до 7. октобра биле мање. Међутим, када је већ до тога дошло, мислим да је било веома природно и разумљиво да је влада Израела одлучила да покрене контраофанзиву како би војно уништила Хамас. Међутим, 8. октобра Хамас је већ отео и држао као таоце 240 Израелаца у Гази. Мислим да је можда постојала другачија стратегија, уместо да одмах нападнемо Хамас, могли смо да покушамо да постигнемо договор да вратимо све таоце, уз обећање да нећемо напасти. Док војна акција није почела, шансе да се врате сви таоци биле су веће. Можда и ослобађањем палестинских затвореника који се сада налазе у Израелу. За Бибија Нетајахуа то није нешто ново. Ослободио је више од хиљаду палестинских затвореника, укључујући и самог Јахју Синвара (садашњи вођа Хамаса, прим. аут), његове саборце, све његове најближе сараднике на најважнијем положају у Хамасу. Нетањаху их је пустио у замену за једног израелског војника. Тако да мислим да је он већ поставио стандард, а Јахја Синвар је знао боље од било кога другог јер га је Нетањаху пустио у контексту такве размене. Тако да мислим да је можда постојала шанса да се то уради другачије. И не треба заборавити да Газа не би нестала, Израел не би нестао, а могућа опција за израелски изненадни напад у неком тренутку у будућности би увек постојала. Мислим да је то оно што сада недостаје.
Велика грешка тужилаштва Међународног кривичног суда
Најава главног тужиоца Међународног кривичног суда да ће тражити издавање налога за хапшење премијера Нетањахуа, министра одбране Ганца и тројице лидера Хамаса додатно компликије ситуацију. Пре неколико дана изјавили сте за Политико и цитираћу вас „Повезивање Бибија са Синваром је нешто што ће Израелцима бити јако тешко да ‘прогутају’. То ће само подстаћи Израелце да се осећају више омаловажено, и изолованије“.
Мислим да је то била велика грешка, велика грешка тужилаштва. Искрено се питам, а ви добро знате да нисам међу присталицама Нетанијахуа, мислим да га нико више не критикује од мене. Али сада сам стао уз Нетанијахуа у вези са овим јер мислим да је то неправедно. Да се разумемо то није изазов за Нетанијахуа, то је изазов за основни интегритет државе Израел као нације, као пристојне, поштене нације која поштује закон. И то није нешто што већина Израелаца може толерисати. Питање је, ако су одлучили да издају налог за хапшење Јахје Синвара и Махмуда Дефа, зашто су чекали седам месеци? Зар од првог дана није било очигледно шта су урадили? Зар није било јасно да су убили хиљаде невиних цивила и отели на стотине њих, укључујући бебе од девет месеци и старце од 80 година? Па зашто им је требало седам месеци да то закључе? И зашто су их, када су одлучили да издају налог за хапшење, повезали са налогом за хапшење израелских лидера и створили привид једнакости између онога што су они урадили и онога што смо ми урадили? Мислим да је ово одвратно и нечувено. Због тога се готово свакодневно појављујем у скоро свим медијима у свету и браним премијера за кога мислим да је починио озбиљне злочине, не против Палестинаца, него над Израелцима, и да је требало да буде избачен и смењен. са свог положаја.
Да ли ће ће погибија иранског председника Раисија променити односе Техерана и Тел Авива?
Раиси је био злочинац, касапин највишег реда. Јасно је да сви знамо његово порекло и његову политичку историју. Али не мислим да је он био толико важан. Шеф Револуционарне гарде у Ирану је много важнији. Наравно, врховни командант, ајатолах, је много важнији. Председник, премијер и министар спољних послова су помоћници који не одређују линију политике Ирана. Наравно нећу изразити радост због смрти било које особе, свакако не под тим околностима. Али нисам сагласан са свим изразима жаљења због губитка великог лидера. Имао је своју улогу и верујем да се онај ко ће га заменити неће се разликовати од оне коју је он имао.
Једнострано признање палестинске државе уништило би шансе за преговоре
Све више држава признаје Палестинску Државу. У последњих пар дана то су учиниле Шпанија, Ирска и Норвешка. Колико вас то брине?
Када бих могао да разговарам са лидерима ових земаља, саветовао бих им да то не раде јер мислим да је то контрапродуктивно за политички процес који би требало да се одвија на Блиском истоку. Рекао сам на ирској телевизији претходне ноћи, позвао сам премијера да то не чини пошто се ја борим за палестинску државу у контексту политичког процеса преговора између Израела и Палестинаца. Признавање Палестине као државе у овом тренутку, ако се прошири и на крају буде усвојено од стране Уједињених нација, заувек ће уништити било какве шансе за преговоре између Израела и Палестинаца. Иако критикујем моју владу што не чини довољно да развије политички процес, постоје одређене ствари које могу рећи о оклевању Палестинаца да напредују са политичким процесом. Ако их Уједињене нације признају, рећи ће да им преговори више не требају. Образложење ће бити „добили смо оно што смо очекивали да добијемо од политичког процеса са Израелом, сада смо то добили без Израела. Добили смо од УН, добили смо од света. Једино што сада преостаје је да УН натерају Израел на спровођење овога, да натерају Израел да се повуче без преговора између нас и њих“. То је је најгоре што се може догодити. И мислим да су ове земље, из жеље да се, не знам, искажу у контексту света који је сада укључен у процес на Блиском истоку, погрешиле.
Да ли Израел губи подршку Запада? Широм САД, али и Европе, организују се пропалестински протести због израелске војне офанзиве у Гази? Да ли све то прати и раст антисемитизма?
Постоји антисемитизам, мислим да је познат и очигледан. Сви то знамо, сви смо то искусили. Ми смо, јеврејски народ, жртве антисемитизма дуги низ година. И огроман број догађаја антисемитизма дешавао се много пре 7. октобра и много пре противофанзиве Израела против Палестинаца. Дакле, постоји. Међутим, не мислим да сви протести, нереди и демонстрације против Израела сада нужно одражавају антисемитизам. Мислим да је то и својеврсна реакција на растућу огорченост, узнемиреност и разочарање континуираном израелском окупацијом територија већ толико година и недостатаком договора између Израела и Палестинаца и привид за неке да је Израел увелико одговоран за недостатак овог споразума што иначе није тачно. Могу да сведочим из свог личног искуства, као неко ко је преговарао са Палестинцима и предлагао им решење две државе и био спреман да се повуче са скоро свих територија и на неки начин жртвовао своју политичку каријеру због противљења овоме у мојој земљи. Нажалост, Палестинци су, када су имали тај предлог на столу, одбили да то прихвате из неких својих разлога, није важно. Али перцепција у међународној заједници била је да Израел наставља веома агресивну окупацију милиона Палестинаца и то је створило талас антиизраелских ставова међу младим људима широм света.
Када се 7. октобра прошле године догодило оно што се догодило прва два-три дана сви су саосећали са Израелом због слика Израелаца који су искасапљени, израелски грађани, не војници, не на војним положајима, већ у својим кућама, у дневним собама, у спаваћим собама, у пиџамама. Све те слике створиле су снажан талас симпатија према држави Израел. Али када су слике разарања у Гази постале доминантне на светској сцени променила су се осећања и што је дуже трајало са хиљадама и стотинама хиљада људи који напуштају своје домове на северу Газе како би спасили животе а не зато што их неко протерује. Али перцепција у међународној заједници била је њихова патња и разарања коју је Израел направио и која је потпуно променила расположење и став и емоције према држави Израел.
Као премијер озбиљно сте се залагали са мировно решење које би подразумевало стварање две државе, Израела и Палестине. Колико је то у овом тренутку реално и постоји ли опција у којој би Нетањахуова влада пристала на примирје, а потом и на решење које би укључивало независну државу Палестину?
Ово је врло једноставно питање и даћу вам једноставан одговор – НЕ
Нетанијахуова влада верује у месијанске фантазије
Али зашто?
Зато што су заокупљени месијанским фантазијама и сновима о великом Израелу чији је Западна обала суштински део и потпуно јој доминирају. Они верују да је земља Израел Јеврејима обећана од Бога. Они то читају у Библији као што свако може да прочита у Библији. И зато верују да је ово најважнија света мисија коју треба да изврши народ Израела, а то је да остане на територијама и да покуша да натера оне који живе на тим територијама да их напусте како бисмо ми могли да их у потпуности припојимо. Међутим то није оно што већина Израелаца мисли, уопште не. Нажалост, у то верује израелска влада под Нетањахуовим вођством са његовим партнерима из екстремне деснице, познатим именима која су постала готово позната широм света попут Бен-Гвира и Смотрича и они Нетањахуу пружају неопходне бројке за већину у парламенту. Без њих, он нема владу. Дакле, када је суочен са избором између онога што је исправно, глобално, регионално и национално, и онога што може да одржи његову владу у животу, он радије одржава своју владу у животу него друге интересе.
Каква је политичка будућност Нетањахуа? Пре избијања рата, организовани су масовни протести против његове владе, а последњих месеци незадовољни грађани су поново на улицама Израела. Да ли ће за њега бити пресудна подршка или изостанак подршке америчког председника?
Нетањаху ће бити бачен на маргину историје, где му је и место. Због онога што се обавезао, и због својих пропуста, да уради оно што је требало да се уради пре 7. октобра, 7. октобра и од тада. Само је питање времена, а верујем и кратког времена. Већина Израелаца је љута, и растрзана, и емотивно су врло агресивни сада у супротстављању премијеру и банди насилника које он запошљава на различитим министарским позицијама. И неће издржати. То је само питање кратког времена. Он ће се урушити.
Мислите ли да се више ослања на Бајденову администрацију или се нада потенцијалној Трамповој администрацији после избора 4. новембра?
Прво, не саветујем никоме да се ослања на Трампа, и не мислим да се Нетањаху може ослонити на Трампа. Трамп је више пута у последњих неколико месеци рекао неке ружне ствари о Нетањахуу. Много ружније него што је икада рекао Бајден. Бајден подржава народ Израела. Он подржава државу Израел. Он не подржава владу Израела. Мислим да је то већ јасно, с обзиром на околности, и биће јасније. И мислим да проблем није само подршка или недостатак подршке. Питање је шта ће активно радити америчка влада и други који могу гурнути Израел или притерати Израел у сам угао који ће ову владу учинити потпуно неспособном да настави даље. Само да вам дам пример, шта ће се десити ако у Савету безбедности Уједињених нација постоји резолуција у вези са Израелом која носи неке консеквенце? А Американци ће рећи, нећемо ставити вето осим ако Израел не пристане да уради 1, 2, 3, 4, 5 ствари. То може бити веома, веома озбиљна ствар. Шта ће се десити када неке земље ураде националној авио-компанији Израела оно што су урадиле пре 30 година, а пре 40 година авио-компанији Јужне Африке? Они ће забранити слетање израелских авиона, а међународне авио-компаније ће престати да лете за Израел, као што су неки од њих већ урадили. А Израелци ће бити закључани у земљи без могућности да се крећу и путују. То може бити веома, веома драматично у смислу стабилности израелског политичког система.
Знам да немате магичну куглу, али да ли мислите да ће Нетањаху на крају завршити у затвору? Не због потеза Међународног кривичног суда и онога што се тренутно дешава у Гази, него због онога што је његова влада радила и ради код куће, како због спорног предлога закона о реформи правосуђа, високог степена корупције, непотизма и осталих ствари.
Видите, ја не знам какве ће бити могуће последице различитих законских процедура које су сада на снази. Мислим да ће ако Нетањаху изгуби своју позицију и дође нова влада Израел почети да се извлачи из хаоса који сада карактерише живот наше земље, како политички тако и јавни живот. Мислим да ће то бити толико значајно а да ће на сва остала питања бити одговорено у одговарајућем року. Оно што сада треба да урадимо је да се постарамо да постоји нова влада која ће вратити част, поштовање и достојанство које је Израел имао до недавно.
Извор: НИН
