Немачки канцелар Олаф Шолц у Вашигтону ће покушати да умири савезнике који са подозрењем гледају на непоузданост Берлина у кохезији коју би Бајден хтео да направи у заједничком фронту против Русије. С друге стране, њега очекује и посета Москви. За Берлин ово је веома деликатна ситуација, каже аналитичар Мирослав Стојановић.
Састанак америчког председника Џозефа Бајдена и немачког канцелара Олафа Шолца у Вашингтону, како је најавио председник за националну безбедност Џејк Саливен, требало би да прође у кључу изналажења алтернативних начина испорука гаса у Европу. Најављена тема састанка надовезује се на претње немачког канцелар да би у случају ескалације сукоба у Украјини, санкције Русији могле да се прелију и на ”Северни ток 2”. Докле би Вашингтон могао да иде у својим захтевима Берлину те да ли је одбијајући да пошаље оружје Украјини, Немачка ипак показала спремност да се избори за бољи статус од колонијалног, разговарамо са аналитичарем Мирославом Стојановићем.
Деликатна ситуација, оцењује Стојановић, посебно са аспекта што Олафа Шолца после Вашингтона очекује и посета Москви.
Немачка се показала као непоуздан партнер када је реч о украјинској кризи и немачки канцелар с једне стране треба да увери Американце у своју лојаност, тражећи неку врсту маневарског простора да се ипак дипломатском иницијативом реши тај пробем, а с друге стране да у исто увери Путина приликом посете која би могла да уследи већ крајем ове или почетком следеће недеље.Те посете су за њега веома деликатне али и веома важне
Условљавање милијардама
У околностима када се Немачка понаша далеко уздржаније од осталих чланица НАТО по питању украјинске кризе, Шолц ће, сматра Стојановић, покушати да се појави као чинилац у деескалацији експлозивног стања, подсећајући да помоћ Берлина није изостала. У том духу, сматра, треба тумачити и податак који је, изложен сталним критикама, изнео Шолц, да је Берлин Кијеву већ дао две милијарде евра.
Треба подсетити да је последња опроштајна посета Ангеле Меркел Вашингтону била у знаку разговора с Бајденом око судбине ”Северног тока 2”. Тада је склопљена некаква врста договора да Немачка може да заврши тај велики пројекат али да би требало да завуче мало дубље руке у џепове и финансијски помогне Украјини. Берлин је судећи по милијардама које Шолц помиње одужио свој део дуга
Претње затварањем ”Северног тока 2” – изнуђен потез
Било какав сукоб, чак и да се он не претвори у ратни, указује Стојановић, Немачкој наноси велику економску штету. Она је оријентисана на велико руско тржиште, зависна од енергената, и иако се не снабдева само руским гасом, више од 50 одсто увоза гаса је управо из Русије.
Отуда претње затварањем ”Северног тока 2”, уколико дође до ескалације сукоба у Украјини, Стојановић сматра изнуђеним потезом немачког канцелара. Истовремено, он указује да Шолц помиње дуплу опцију – претње санкцијама које би биле у функцији постизања мира, да би се зауставила, како Запад каже, руска војна агресија на Украјину. Терет са којим немачки канцелар путује у Вашингтон свавако није лаган.
Пукотина опасна за Алијансу
На питање да ли су угледни сенатори и конгресмени својим сугестијама упућеним Влади САД да мора бити одређенија по питању Немачке, најавили могуће оштрије тонове у разговору Бајдена и Шолца, Стојановић каже да њихов глас неће бити пресудно важан.
Америци је Немачка веома важна у овом супротстављању, како они кажу, руским војним аспирацијама, али и политици уопште, јер без Немачке савез НАТО не би функционисао јединствено. Та пукотина, уколико би се створила, била би веома опасна за Алијансу и зато администрација САД наступа обазриво према Берлину.
Понизни према САД
О томе да ли Берлин има могућности да промени свој однос према САД, Стојановић каже да Немачка и даље има осећај превелике одговорности који иде до понизности када је реч САД а који је наследила из времена после рата када је прихваћено савезништво више користило САД него самој Немачкој.
Сједињеним државама је то било потребно јер је на почетку Хладног рата савез с Немачком био брана СССР-у. Данас је око 35 хиљада америчких војника и даље присутно у Немачкој, а оно што посебно боде очи јесу ракете с нуклеарним главама над којима Немачка нема никаквог ни увида ни контроле. Немачко никада експлицитно није затражила да Американци то повуку. Ситуација је таква да Немачка у много чему зависи од САД, али се у Европи дешавају неке ствари које би Немачкој могле да пруже макар мало маневарског аутономног простора, каже Стојановић, подсећајући да Западна алијанса не функционише идилично као некада и да се уверење да ће повратком демократа на власт у САД завладати хармонија, наравно изјаловило.
Европа није важна
Американцима Европа није толико битна сем у контексту опкољавања Русије, каже наш саговорник, а у прилог овој тврдњи подсећа на хаотично повлачење из Авганистана о којем нису обавестили своје савезнике , и изненађење које су Американци болно приредили Французима у послу око подморница вредном 100 милијарди евра.
Резимирајући сва померања на европској и светској сцени по питању Украјине, Стојановић износи уверење да у грозничавом и убрзаном слању оружја, Немачка ипак остаје чворна земља, изричита у ставу да неће испоручивати оружје.
Извор: Спутњик
