Немачка министарка спољних послова Аналена Бербок је на турнеји по Западном Балкану – у Подгорици и Сарајеву. Лист „Berliner cajtung“ доноси анализу под насловом: „Црна Гора као пример промашене спољне политике ЕУ“.
„Средином децембра за многе Црногорце експлодирала је бомба“, пише „Berliner cajtung“. „Завист, љубомора и фрустрација завладали су у тој малој западнобалканској земљи на обали Јадранског мора када је Европска унија отворила пут за приступне преговоре Украјини и Молдавији.“
Лист подсећа да „није неуобичајено да се у разговорима с људима са Западног Балкана чује оптужба за ’двоструке стандарде’. Кијев и Кишињев доминирају у бриселским дебатама о приступању најмање од почетка руског агресорског рата. Западни Балкан је, међутим, изгледа заборављен. Незадовољство расте, посебно у Црној Гори, а посета шефице немачке дипломатије то неће променити“, оцењује за „Berliner cajtug“ аутор анализе Николас Бутилин.
ЕУ у дефанзиви
Аналена Бербок се у понедељак 4. марта 2024. у Подгорици састала с премијером Милојком Спајићем. „Црна Гора ће имати пуну подршку Немачке у реформама које ће убрзати европски пут“, саопштено је са састанка. Разговарала је и са председником Јаковом Милатовићем, а он је након сусрета изјавио: „Очекујем да ће Црна Гора, као лидер у преговарачком процесу, до 2028. године постати пуноправна чланица Европске уније, што би био позитиван сигнал и осталим земљама-кандидатима да се реформе исплате.“
„Berliner cajtug“ у својој анализи подсећа да државе Западног Балкана, Албанија, Босна и Херцеговина, Косово, Црна Гора, Северна Македонија и Србија, „већ деценијама чекају да ЕУ коначно затвори ’бокове’ и прими те земље у европску породицу“. Али, како се додаје, „геополитичка реалност на терену показује да је ЕУ у региону у дефанзиви.“
Немачки лист наводи да „руски наративи доминирају српским дискурсом, а све више и у Северној Македонији. У Албанији и на Косову више се вијоре америчке, него заставе ЕУ, а у Босни и Херцеговини постоји подела између ентитета: с једне стране је прозападна Федерација БиХ, насељена већином муслиманским Бошњацима, а с друге Република Српска, насељена босанским Србима, која је потпуно наклоњена Кремљу.“
Зашто Црна Гора још није чланица ЕУ?
За то време, „Црна Гора, мала држава с 619.000 становника, вец́ годинама је један од лидера у процесу придруживања“, пише лист. Цитира и оцену немачког Министарства спољних послова да је Црна Гора „испред свих других земаља које желе да се придруже“.
Истина је такође, пише лист из Берлина, да се унутрашња политичка ситуација у Црној Гори „последњих година није нужно поправила – тако бар показују извештаји из Брисела (…)
Земља тренутно не остварује напредак, посебно у области владавине права и у борби против корупције и организованог криминала.“ Дипломате ЕУ кажу за „Berliner cajtug“ да Црна Гора „само тапка у месту“.
Да ли министарка схвата да сат откуцава?
Министарка спољних послова Бербок нада се да ће посетом Западном Балкану донети нови „замах“ процесу придруживања, наводи се на сајту Министарства. Међутим, од 33 преговарачка поглавља која су неопходна за приступање ЕУ, Црна Гора је затворила само неколико. Стога је сувише „амбициозно“ прихватити Црногорце што је пре могуће, оцењује се у анализи.
„И док спољнополитички имиџ ЕУ последњих месеци слаби, а и подељена је око геополитичких питања, на Западном Балкану све више се шире српски и руски наративи“, наводи лист.
„Због слабости западног руководства, други актери виде своју шансу, а за Европску унију је на Балкану пет без дванаест“, пише „Berliner cajtug“ и своју анализу закључује питањем: „Да ли госпођа Бербок схвата да Европа трчи иза геополитичког часовника?“
Приредио: И. Ђерковић
Извор: Дојче Веле
